Ин мемориам: Смајо

Пише: Емило Лабудовић

Чувени турски писац и нобеловац, Орхан Памук, осврћући се у свом роману „Снијег“ на политичаре, подијелио их је на надобудне и чедне. Надобудни се, каже он, политиком баве да би „уљудили народ и развили земљу“, док чедни то раде „из осјећаја за правду и једнакост“.

„Надмени су, каже Памук, опсједнути влашћу, свакоме соле памет и од њих само има штете, а чедни штету наносе једино себи“! Један од ријетких „чедних“ политичара, који се политиком бавио „из осјећаја за правду и једнакост и на сопствену штету“, јуче се преселио у вјечност и сјећања – умро је др Смајо Шаботић.
Било би равно неправди и према Смају и према истини покушавати набројати све оно што је он био као човјек, љекар и политичар. Остављајући то хроничарима, као неко ко је небројено пута био у прилици да са њим подијели сате дружења, расправа, слагања и неслагања, без лажне патетике и робовања оном неписаном правилу да се о покојницима говори само најљепше, мирне савјести могу да посвједочим да је Смајо био – велики човјек. Са ванредним осјећајем мјере, истанчаним унутрашњим кантаром за добро и зло, широм отворених очију за збивања око њега и још шире отвореном душом да све схвати и прихвати, од оног што је неминовност до онога што ваља и што се мора мијењати, Смајо је изнад свега и прије свега био хуманиста.

Свуда и у свакој прилици, једнако према сваком саговорнику, од болесног сељака из његовог Бихора или из мог Шекулара, до најеминентнијих стручњака његове професије и реномираних политичара и државника, Смајо је свједочио човјекољубље, пажњу, спремност да саслуша и несебично помогне.
Можда и није најбитније, али грехота би било заборавити на чињеницу да је Смајо био један од првих и, на жалост, ријетких који је у себи и око себе помирио своје етничко поријекло и своје вјерско наслеђе. Строго и веома пажљиво водећи рачуна да та два осјећаја држи у равнотежи, не машући ни једном ни другом идентитетском „заставом“ те врсте, Смајо је, лакоћом која је својствена само добрим људима, успијевао да се издигне из свакодневне тривијалности и негативности које, као последица дневнополитичких потреба и побуда, прате та два идентитетска аспекта и једноставно буде – човјек. Био је не само љекар високог нивоа стручности већ и ерудита широких размјера. На његовом радном столу, уз књиге медицинске струке увијек су се могле наћи књиге из области филозофије, економије, политикологије, књижевни бестселери… Био је пријатан саговорник свима, умио је да слуша, да без претензија брани своје ставове али и да их, кад их суочи са непобитним аргументима, мијења и коригује.
Бољело га је сиромаштво и свеукупно заостајање сјевера Црне Горе и евиденто игнорисање те чињенице од стране централних власти. Покушавао је да у свом политичком дјеловању тај проблем постави у жижу државних планова и акција, буџетских јединица и конкретних потеза, и био један од најгласнијих бораца за промјене у тој области. Не налазећи довољно разумијевања и подршке за своја хтјења у оквиру политичких странака у којима је дјеловао, основао је на крају „Лигу за сјевер“ као својеврстан вид бунта против индолентности којим званична политика посматра депопулацију и пропадање сјевера Црне Горе. До свог последњег даха улагао је цијелог себе у напор да се питању заустављања даље девастације овог дијела земље, одласку најбољих и највреднијих, његовом старењу и економском пропадању, посвети више пажње и са пуке реторичке подршке покрену конкретне и дјелотворније акције.
Може човјек у животу, колико год дугом, да стекне материјално, духовно или неко друго богаство и успјех који га издвајају и чине познатим и признатим, али ријеткима полази за руком да стекну име којем не требају презиме и адреса. Смајо је за свог живота стекао и ту привилегију, јер не само у његовом Бихору и Васојевићима већ и диљем Црне Горе било је и биће још задуго довољно рећи само „Смајо“ па да се непогрешиво зна о коме је ријеч. Смајо је, једноставно речено, био „ Смајо национале“, једнако близак свима који су га знали било лично било као љекара и политичког дјелатника. Утолико је његов неочекивани, а свакако прерани, изостанак губитак не само за породицу и пријатеље већ и за свеколику сјеверну Црну Гору којој је сваким својим нервом и капи крви неподијељено припадао.
Смајо, легендо, срећан пут у незаборав!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: