In memoriam: Влатко Вујовић – синоним за професионално новинарство и човјечност

Новинар Влатко Вујовић напустио нас је након краће и тешке болести, а његово име остаће упамћено као синоним за професионално новинарство и човјечност.
Новинарска заједница Црне Горе опростила се од свог угледног члана, који је био путоказ за новинарску преданост и људску честитост.
Опраштајући се од Вујовића, његов пријатељ Живко Пековић подсјетио је да је Влатко био и један од оснивача Црногорског народног клуба.
„Кад се човјек роди, цио свијет се радује, а само он плаче. Али, човјек треба да живи тако да, кад умре, цио свијет плаче а само се он радује“, говорио је наш патријарх Павле. Влатко Љубов Вујовић је био саздан од суште доброте и хришћанске врлине, цијели свој живот проживио је чисто и часно, привржен истини, традиционалним породичним и националним вриједностима, тако да данас имамо за ким плакати. Доброта је највећа врлина, Истина је лијек за душу, а несебичност најузвишенији вид живота. Зато је Влатков живот био образац истинске љубави, доброчинства, истинољубивости и праведности. Оставио је дубок и неизбрисив траг на овом свијету, праведна дјела своја, живећи смјерно у врлинама које воде у живот вјечни“, навео је Пековић.
Како је казао, Вујовић је у послу био велики професионалац, одмјерен, отмен, господских манира, увијек доброћудан, смирен и благ.
„Само сам га једном у животу видио љутог и разочараног, онда када му је матична кућа, на чије су чело у овом смутном времену дошли нишчи духом и без стида, учинили подлу и незаслужену неправду. Али и то је он брзо опростио и пребродио. Ожалошћена породице, будите поносни на свога супруга, оца, дједа и брата, истинољубивог и праведаног човјека, и на име које вам је оставио у наслеђе, јер вам је то највеће и назначајније неслеђе које сте, у ово доба хаоса, неморала и похлепе могли од овог поштеног и дичног Црногорца да добијете. Увијек сте му били највећа радост и понос“, истакао је Пековић.
Према његовим ријечима, подмукла и тешка болест прерано је истргла Влатка из загрљаја најмилијих и из друштва старих пријатеља.
„Тужни смо данас због Твог одласка и саосјећамо са Твојима, посебно са Твојом оданом и вољеном супругом Славицом, са којом те од ране младости веже јединствена, велика и истинска љубав, са Твојим дивним и према тати изузетно пажљивим ћеркама, и са унучићима које си толико волио, а који су изненада остали без Твоје заштите, љубави и топлине. Са великом захвалношћу и поносом ћемо се сјећати нашег ријетко искреног и дуговјеког другарства и пријатељства, које датира још од студентских дана, с почетка седамдесетих. Својим животом и дјелом бранио си најузвишеније људске вриједности. Био си примјер у свему. И као младић, и као студент и спортиста, и као новинар, и као зрео и породичан човјек, читав свој живот. Опраштамо се од Тебе који си увијек био на страни слободе, истине и љубави према човјеку. Опрости нама грешнима ако смо те нечим несвјесно повриједили. Истински гајимо најдубље поштовање и захвалност за незаборавне године другарства и пријатељства. Једно мјесто ће заувијек остати празно на нашој слободној територији, на коју смо се редовно окупљали. Али, сматраћемо да си ту, са нама, као што си увијек и био“, казао је Пековић.
Опраштајући се од Вујовића, његов колега – новинар и публициста Будо Симоновић казао је да је из црногорског, српског и југословенског новинарског строја на вјечни пут отишао један од оних који су били понос ове тако проклето лијепе професије, примјер како јој треба предано и часно служити.
„Одлази Влатко Вујовић, човјек и новинар професионалац чије ће име бити уписано крупним словима у 145 година дугој историји црногорског новинарства и седамдесетогодишњој историји Удружења новинара Црне Горе, односно Савеза новинара Југославије, сада Савеза новинара Србије и Црне Горе. Вјечно ћемо га памтити и по новинарском, стваралачком трагу, а још више по људској и професионалној доследности, принципијелности и непоколебљивости на путу истине и правде, том основном постулату и темељу ове професије, који је, ваљда као никад, био и јесте на искушењима управо у овом времену“, навео је Симоновић.
Он је казао да се Вујовић по завршетку студија и богате и успјешне спортске, карате каријере, у новинарству појавио прије 40 година као сасвим зрео и озбиљан човјек.
„Ушао је на велика врата, као дописник Танјуга из Црне Горе, тада једне од четири најпознатије и најпоштованије новинске агенције у свијету. Ушао у тај велики новинарски расадник, стао и остао под тим барјаком до последњег даха, чувајући углед и славу и новинарства и ове агенције, коју су деценијама свијетом проносила сјајна новинарска пера“, рекао је Симоновић.
Како је навео, преданошћу професији, истинољубљем, па и новинарском и људском куражношћу, Влатко Вујовић се достојно сврстао у Танјугову елиту.
„Уз велики ризик да ћу се о некога невољно огријешити, некога ненамјерно заборавити, данас и овдје над одром Влатка Вујовића хоћу само да споменем неке од тих великана Танјуга који су у ту агенцију, тај новинарски универзитет на Обилића вијенцу у Београду, као и Влатко Вујовић доспјели из Црне Горе. Споменућу једног од оснивача, Михаила Лалића, и једног од најбољих, не само Танјугових новинара, Михаила Шарановића. Споменућу Рада Војводића, Алексу Брајовића и Николу Станојевића, па браћу Лалиће, Бора и Воја и, наравно, Ива Поповића првог Влатковог уреника у дописништву у Титограду, односно Подгорици, и нераздвојног пријатеља све до Ивове изненадне смрти прије три године“, казао је Симоновић.
Како је рекао, агенцијско новинарство, велики жрвањ, који непрестано меље и буквално из минута у минут просијава нове вијести и информације, не пружа толико могућности за неки опширнији, сериознији новинарски размах.
„Влатко Вујовић је, ипак, искористио шансу да се новинарски огласи и докаже кад се као дописник Танјуга нашао у Риму, односно у Италији. Управо тај период, тај новинарски опус ће му заслужено донијети и највећа новинарска признања, поред осталог и Награду за животно дјело Савеза новинара Србије и Црне Горе и награду за животно дјело „Вељко Влаховић“ Удружења новинара Црне Горе“, навео је Симоновић.
Драги Вале, додао је он, увјерен сам да дијелим осјећања и многих наших колега и пријатеља, и оних које си сабрао и окупио и толиких других – сви смо бескрајно срећни што смо те имали за друга и пријатеља и вјечно жалосни што смо те ипак прерано изгубили.
„Хвала ти за бреме часног живота које си оставио својој дивној породици и нама твојим пријатељима и колегама, за понос и част са којом ћемо те сви вјечно памтити и спомињати. Нека ти је лака црна земља и вјечна слава и хвала“, казао је Симоновић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Srećno ti bilo deda đe god da si sad. Volim te. Tvoj Glavonja
Тек кад оде добар човјек ми цијенимо чињеницу да смо га познавали. Влатко је био човјек чије познанство је једна од лијепих успомена у животу човјека. Покој души, остатку напредак.
Отишао је најбољи од нас, тихо, баш онако како је и живио. Покој души, родбини утјеха јер је био Човјек.
Вјечнаја памјат!