(ИН4С АНАЛИЗА) Чију заштиту у државним структурама је уживао „кавачки клан“ II дио
1 min readСматрати да је сукоб которских кланова настао само због крађе кокаина у Валенсији, о чему сви данас говоре, представља крајње поједностављено тумачење онога што се се дешавало свих ових година.
Таква прича се смишљено пласира искључиво са циљем прикривања веза криминалних кланова са државним структурама и, што је најважније и најопасније, жели се прикрити могућност да те обрачуне неко други и много моћнији подстиче. Потпуно је депласирано причати да је толико људи убијено због заплијене количине кокаина која и није уопште велика за криминални миље Црне Горе.
У том сукобу један дио некада јединственог которског криминалног клана добија подршку и заштиту цијелог сектора безбједности, добија подршку и других државних структура и преузима примат над свим илегалним пословима, преузима инфраструктуру и логистику клана браће Шарић, али и неких других криминалних група и убрзо почиње обрачун са противничком групацијом чији се епилог сада види.
Тако је настао моћан кавачки клан, који се само тако зове, а у суштини се ради о криминалном структури унутар сектора безбједности и не само њега, већ је ријеч о криминалној структури која је премрежила комплетну државну структуру Црне Горе.
Поред безбједносног сектора, клан је захватио и црногорску економију, потпуно успоставио контролу над правосуђем и тужилаштвом (и их даље контролише), над финансијама и дипломатском мрежом, у доброј мјери контролише медијски простор, а успјело им је да се, преко Министарства одбране, инфилтрирају у НАТО систем и користе њихове капацитете за кријумчарење наркотика о чему свједочи и позната злоупотреба бродова Војске Црне Горе за кријумчарење наркотика. Наравно, када се говори о њиховом утицају на државу не мисли се на физичко присуство и инфилтрацију лица у државне институције, већ прије свега на новац и његове токове преко кога се остварује утицај.
Њихова моћ и безобзирност је нарасла до мјере да су се осмјелили да десетине и стотине тона наркотика кријумчаре у сарадњи са неким међународним организацијама које се доведе у везу и са међународним тероризмом, али и кријумчарење на обале САД, што представља скандал који је значајно допринио поразу режима Мила Ђукановића на парламентарним изборима 2020. године
Своје дјеловање кавачки клан је раширио у друге државе региона посебно Србију, Босну и Херцеговину и тзв. Косово, а у многим другим земљама има своје испоставе, пунктове и упоришта који спроводе њихову дјелатност.
Најмоћнији крак кавачки клан је успио успоставити у Црној Гори и Србији гдје контролише добар дио тамошњег криминалног миљеа и у једном моменту је успио контролисати и појединце и структуре у систему безбједности Републике Србије, правосуђу и државној администрацији.
Упоредо са организацијом криминалних активности кренуо и немилосрдан обрачун са супростављеном групом, остатком некадашњег јединственог клана који је задржао назив шкаљарски, а који Кавчани сматрају отпадничким.
Обрачун је обостран уз јако видљиву разлику која се огледа у томе што је много више погинулих Шкаљараца од Кавчана, што је последица логистике коју кавачки клан има од стране елемената безбједносног ситема државе, дјелова Агенције за националну безбједност, дио медија које финансира ДПС или од ДПС-а привилегована предузећа која стоје иза таквих медија, дио тжилаштва и судства…
Лица која су у јавности означена као шефови кавачког клана то нису, нити могу бити. Они немају капацитета да организују тако компликоване активности и то на другим континентима а при томе ангажују државне ресурсе.
Нису они никако у стању нити је могуће да, напримјер, некога лоцирају и прате Истанбулу, у граду са 17 милиона становника. То једино може учинити служба, односно институција, домаћа или страна, свеједно је.
Сталним потенцирањем и излажењем у јавност са именима наводних шефова кланова, који то не могу никако бити, се жели прикрити улога државе у том прљавом послу.
Улога тих појединаца који се помињу је превасходно организациона и основни задаци су им одржавање веза између налогодаваца и поморских посада, контакти са мрежом наркодилера и други послови којима се баве. О укључености и улози државе у дјелатност криминалних кланова у Котору најбоље говори примјер луке Рисан која је била власништво припадника једног клана (касније убијен) са бродовима који су пловили под заставом Сјеверне Кореје и годинама транспортовали огромне количине риже и цемента за потребе једне црногорске компаније чији је власник, такође, био власник луке Рисан. Извозник је била фирма из Сјеверне Кореје такође регистрована на име тог истог лица.
Добро упућени извори тврде да се тим путевима транспортовала нека друга роба, а не рижа и цемент, што је пробудило пажњу и неких међународних организација у то вријеме. Било је једноставно чудно да се увози толика количина риже и цемента као да је Црна Гора величине Кине или Индије и, што је најзанимљивије, отварању луке Рисан и њеном пуштању у рад присуствовао је и предсједник Црне Горе Филип Вујановић.
Шефови кавачког клана нису ни бивши и садашњи полицијски службеници чија се имена такође доводе у везу са његовим дјеловањем, иако они имају своју „запажену“ улогу у свему томе. Налогодавци могу бити само лица у којима се спаја бизнис, криминал, политика, безбједносни послови или неко ко се налази у пословним и другим везама са њима.
Са друге стране, шкаљарски клан, иако је формално остао без подршке државних структура и нашао се на удару супростављеног клана, успио је да задржи неке значајне везе са појединцима и фракцијама унутар сектора безбједности који су супростављени другој страни.
Истина, те везе су много слабије у односу на оне које имају Кавчани. Јако упориште код високо рангираних службеника полиције шкаљарски клан је створио у Подгорици, Будви, али и неким другим центрима, а високорангирани чланови клана су успјели остварити и личне контакте са појединцима из самог врха режима Мила Ђукановића и појединцима из свијета бизниза, али и структурама неких других држава.
Чињеница је да и шкаљарски клан има неке конекције са припадницима сектора безбједности може значити и да је дио њих плански усмјераван према политичким противницима, појединим политичким лидерима и према Цркви са циљем њихове компромитације. Једноставно, налогодавци кавачког клана се налазе у надређеном положају у односу на лица из безбједносног сектора која имају сарадњу са шкаљарском групом, чега они не морају ни бити свјесни.
На тај начин је створено стање у коме државни органи имају могућност да „воде борбу“ против криминала на начин што физички елиминишу криминалце тако што плански усмјеравају супростављене групе једне на друге. Такво понашање, ако се на крају покаже тачним, је најстрожије забрањено и представља тежак злочин према својим грађанима и највећи доказ да се државне институције понашају као криминалне организације а овлашћени службеници као криминалци.
Велики број неразјашњених убистава, вођење монтираних процеса, подвале кривичних дјела недужним појединцима, притисци на правосуђе и тужилаштво, подвале доказа у судским поступцима, пласирање лажи и подвала према страним безбједносним службама, енормно богаћење припадника полиције и АНБ су само неки од доказа да су институције срасле са криминалним клановима и да поступају у њиховом интересу.
Дјеловање криминалних кланова, њихове криминалне активности, убиства, повезаност са државном администрацијом, као и присуство страних служби у њима јасно говори да је Црна Гора озбиљно угрожена дјеловањем организованог криминала.
Није чак ни проблем ако држава или њене интитуције штите кавачки клан или шкаљарски клан и управљају њеховим активностима, проблем је ако је ситуација обрнута, ако кланови управљају дјеловима државног система или чак цијелом државом.
Како другације тумачити чињеницу да држава Црна Гора нема снаге да ријеши, напримјер, убиство Душка Јовановића, а очигледно је да нема.
Нажалост, до сада ништа није озбиљније урађено на плану пресијецања криминалне дјелатности и питање је да ли црногорске безбједносне и полицијске службе имају снаге да се обрачунају са тим појавама. И све што је урађено до сада, искључиво је резултат притиска међународних организација, прије свега Еуропола, америчке ДЕА, Еуроџаста и других.
За овакво стање одговоран је искључиво режим Мила Ђукановића јер је он довео Црну Гору у ситуацију да многи, како у земљи тако и иностранству, све чешће стављају знак једнакости између државе и криминалних кланова, посебно кавачког.
Наставиће се…
Прочитајте ЈОШ:
(ИН4С АНАЛИЗА) Чију заштиту у државним структурама је уживао „кавачки клан“ I дио
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: