ИН4С у Рију: Буђење Србије у четири сјајне утакмице!

Седми дан такмичења у Рију није донио ништа ново када су у питању наступи српских спортиста у појединачној конкуренцији. Стријелци настављају са необјашњиво лошим учинком – далеко од медаље, и далеко од финала! Први наступ наших атлетичара окончао се у том духу – Амела Терзић је у трци на 1.500 метара, остала далеко иза пласмана у полуфинале. И све би то остало тако, исто и безбојно, и непреознатљиво – да није било изузетних наступа наших спортских екипа у кошарци, одбојци и ватерполу. Гледајући наступе наших репрезентација у ова три спорта, можемо са задовољством да констатујемо да се Србија – коначно, напокон, – пробудила! Србија игра своју игру. Она личи на себе. Србија побјеђује!

Одбојкашице

Најприје су одбојкашице јуче наставиле свој низ одличних игара, доминације над противницима, и побиједиле Кину, која је у њиховој спортској дисциплини – вицешампион свијета. Србија је побиједила 3 : 0 у сетовима. Наше одбојкашице су дјеловале несавладиво. Играле су течно и маштовито, – једном ријечју, оставиле су утисак да им нико не може ништа. Препознаје се онај побједнички ритам, и то што су оне већ, коло прије краја, обезбједиле улазак у четвртфинале – дјелује сасвим логично. Дјелује као да им припада. Зато су српске одбојкашице тренутно лидер нашег олимпијског тима, и у свом наступу носе ауторитет оних који се боре за највиши пласман, за медаљу! А то нам је тако недостајало ових дана.

Кошаркашице

Убједљив пораз од Американки, од прије неки дан, није толико пољуљао слику о могућностима наших кошаркашица – колико претходни киксеви против Шпаније и Канаде, када су Дабовићке и другарице, изгубиле „већ добијене“ мечеве. Управо је то унијело немир међу навијаче, и довело у питање њихово побједничко надахнуће на овом турниру. Јер, знамо да знају, видјели смо да умију. Оне су, напокон, прваци Европе! Али, таква два пораза су дјеловала депримирајуће (поготово оно „испуштање из руку“ +18 против Канаде). Зато нас је испунило радошћу јучерашње „подизање“ против Кине, у утакмици „бити или не бити“. У свијетлу те побједе (на коју је бацио сјенку мали пад концентрације пред крај – када су Кинескиње преполовиле наше убједљиво вођство) – сјетили смо се да су српске кошаркашице одиграле потпуно равноправно са Шпањолкама и Канађанкама, те да ће дуел са било ким у четвртфиналу – бити наша шанса за пролаз међу четири најбоље. У том смислу је добро, што нас чека утакмица против Сенегала, у којој имамо императив побједе, у којој смо апсолутни фаворити, и у којој треба да се напијемо још мало, тако потребног пића – олимпијских побједа!

Кошаркаши

За мој укус – то је то! Најбољи наступ српских спортиста на Олимпијским играма у Рију, – до сада! Лијепо, храбро, спортски дрско и – успјешно! Србија је парирала најбољем тиму свијета, и резултатски, и тактички, и ментално, и по љепоти игре. Имали смо шут за тројку и за изједначење против дрим-тима! Том ситуацијом не може да се похвали пуно кошаркашких екипа у историји овог спорта. Знамо сви да је ова америчка спортска појава до сада знала и да изгуби, и да су, ту прије неки дан, Аустралијанци одиграли један, колико-толико равноправан меч са њима… али ја не памтим, да их је неко овако „стизао“. Сви дуели ван-америчких земаља против дрим-тима, који су завршени поразом Американаца или су били равноправни, одиграли су се  по принципу да њихов противник поведе или наступи максимално, а онда Амери топе њихову предност, док их не прогутају. Синоћ, напротив, било је обрнуто. Већ на почетку НБА-звијезде су демонстрирале силу, да би током меча Срби преокренули атмосферу у дворани, и резултатски и љепотом игре, па се у једном моменту није знало ко је ту прави дрим-тим!?

Због свега овога горе реченог, потпуно је небитан крајњи резултат меча. Он је био небитан и прије саме утакмице, јер технички гледано, овај дуел није ништа могао резултатски да ријеши. Али сада је питање резултата пало у други план – у односу на игру Србије, која је била побједничка, и која нам је тако требала. И нашим кошаркашима, и цијелом нашем олимпијском тиму. Као да је дух Новака Ђоковића, који се оне ноћи изгубио са тениског терена и донио много суза Србима, сада ушао међу Ђорђевићеве изабранике, и учинио да српски спортисти опет личе на себе. Да личе на најбоље на свијету. Да то и буду! Синоћњом игром, српски кошаркаши су анулирали утисак из утакмица против Аустралије и Француске, гдје су изгубили у несигурним завршницама. Том игром, вратили су у свој наступ, укус побједника. Отуда ће и њима добро доћи, још један меч „бити или не бити“ против Кинеза, – који, ако буде како се надамо, и како је једино логично – наше момке води у четвртфинале, и води их са крајње позитивним менталитетом!

Ватерполо

И онда су кошаркаши изашли из сале и отишли на трибине базена, гдје су српски ватерполисти играли на „све или ништа“ против Аустралије. Отишли, и понијели са собом тај „Новаков дух“. Кошаркаши су бодрили ватерполисте у њиховој борби – не толико са солидним Аустралијанцима, колико у њиховој борби са самим собом. Дуго су се „делфини“ мучили синоћ… погађали пречке, стативе… промашивали чисте „зицере“ (чак и један петерац)… и примали тако наивне голове, да је све много личило на коначну пропаст. Личило је на пропаст управо због тога што се видјело да проблем није у противнику, нити у његовој несавладивости… колико у главама Прлаиновића и другова. До краја треће четвртине, висили смо над ивицом амбиса, -један примљени гол је дијелио од испадања са олимпијског турнира – свјетске и европске шампионе. Све је личило на онај трагични дуел Ђоковића и Дел Потра.

И баш тада, ношени подршком сјајних кошаркаша, који су тако демонстрирали сјајну атмосферу у нашој олимпијској екипи у Рију – Филиповић и Прлаиновић, они који су најискуснији и најодговорнији, преузимају ризик на себе, и погађају! Погађају за побједу! За пролаз у четвртфинале! За неку нову, побједничку Србију у Рио де Жанеиру!

СРБИЈА!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: