Сандуловић: Беба Поповић је политички гробар доведен да монтира афере у Црној Гори
1 min read
Предсједник Републиканске партије и бивши савјетник покојног премијера Србије Зорана Ђинђића, Никола Сандуловић, казао је да је Владимир Беба Поповић гробар свих политичара, те да је најбољи примјер за то убиство Ђинђића.
Он је за портал ИН4С рекао да је Поповић сада главна копча између Мила Ђукановића и Александра Вучића, који су склопили савез не из идеолошких, већ искључиво из приватних интереса.
Сандуловић тврди да је Поповић доведен у Црну Гору како би монтирао афере.
- Ко је копча измећу Вучића и Ђукановића, с обзиром да се зна да је Ђукановић својевремено био савезник Ђинђићевог ДС-а?
Ово је питање које је заправо почетак и крај свих закулусних радњи и противзаконитих махинација и манипулисања истином и законом. Оно око чега ће се цијела опозиција у Црној Гори сложити са мном јесте да је управо једна особа слободно ћу се изразити – крива за познанство (и све оно што произилази из тога) Вучића и Ђукановића (као и везу Ђукановића и Ђинђића) је управо највећи манипулатор истином – Владимир Беба Поповић. То је особа која се, служећи се лажним представљањима о својој важности у иностранству, инфилтрирала и приближила органима у власти са једним јасним и одређеним циљем – личним богаћењем, стварањем афера, урушавањем друштвених вриједности као и личним залагањем за одвајање Црне Горе од Србије. На жалост ће се, како Ђукановић тако и Вучић, касно увјерити у погубност дружења и прављења пословних аранжмана са Владимиром Бебом Поповићем.
Покојни Ђинђић је, на жалост, то већ платио главом. Сјеме зла и раздора како у Србији тако и у Црној Гори је заправо овај један могу слободно да кажем приучени и несвршени келнер. Ако су Србија и Црна Гора спале на савјете једног таквог назови човјека, онда није ни чудо докле смо сви заједно дошли. Он је у свијету већ познат као политички гробар сваког политичара коме се приближио само се то још на овим просторима не говори јавно. Наша служба у Републиканској партији која се бави посебно махинацијама Владимира Бебе Поповића има сазнања да је био умијешан како у кипарско прање новца, тако и са компромитујућим чековима Федерал Ресерве Банк у износу од око 400 милиона долара. Пратећу документацију поводом тог случаја смо већ прослиједили ЕУ и директно Америци.
- Да ли су вам познате криминалне активности које је у Црној Гори спроводио Ђукановић са сарадницима из Београда?
Нијесу ми познате криминалне активности Ђукановића у Београду, нити су ми позната лица са којима би он то могао да спроведе. Ако би постојала и једна основана сумња за тако нешто за евентуалне сараднике по том питању бих управо означио као главног Бебу Поповића. Ако било који државни органи и институције сумњају да постоји било каква криминална активност Ђукановића по Београду, ја бих им предложио само да добро обрате пажњу на Бебу, јер би он био путоказ и одговор на све из прошлости и садашњости. Уосталом, тај човјек је био инфилтриран и повезан са криминалним миљеом познатијим као Земунски клан, који је, на жалост, дошао главе покојном премијеру Ђинђићу, а управо је тај Беба Поповић био онај који је пола сата по убиству премијера донио слике и недвосмислено утврдио и унапред осудио починиоце. Питам се како то није знао два сата пред убиство него је знао ко су убице пола сата послије убиства.
- Како коментаришете везе између Ђукановића, Вучића и Суботића?
Коментарисати везе између троје људи који тренутно чине власт и тијесно сарађују са власшу изискује једну озбиљну и детаљну анализу како прошлих тако и садашњих догађаја на овим просторима.
Сама веза између Ђукановића и Вучића је неприродна. Прво по политичкој прошлости која има своју посебност у различитости политичких идеја које су заступали. Наиме, ако постоји било каква сарадња између њих двоје, то може само да буде на пословном плану, никако идеолошки. Оно што повезује сва три поменута лица, по мом мишљењу, може само да буде проузроковано личним интересима, никако политичким .
Стање у медија у Србији. Да ли постоји цензура и како се она спроводи?
Сви се сјећамо периода када је Вучић био министар информисања и како је у то вријеме пролазио покојни новинар Славко Ћурувија. Сјетите се оног медијског линча , драконских казни, затварања листа и штампарије, што је све резултирало бруталним убиством у присуству његове супруге испред његове куће. Немојте да заборавите и кроз какав је медијски линч пролазио исто у то вријеме покојни Ђинђић. Изјаве тадашњег министра информисања Вучића не бих коментарисао, јер је то више него дегутантно и примитивно. Ако узмемо у обзир ове очигледне догађаје из тог времена онда је и више него очигледно да је ово садашње стање у медијима очекивано.Цензура је најстрашнија откад постоје слободни медији у Србији, а уцјене и страх су постале главно оружје у рукама актуелног премијера. Узмите у обзир како је прошла Оља Бећковић која се усудила да му се супротстави, како је прошао дневни лист Таблоид и њихов главни и одговорни уредник Милован Бркић, као и његови сарадници – новинар Предраг Поповић, Вишекруна ЂорЂе и Милан Маленовић. Имамо чисто режимске новине које директно уређује актуелни премијер као што су Курир, Афера, Информер, Наше новине…Остале новине по директиви преузимају већ унапријед објављене текстове у поменутим новинама. Узмите само још примјер медијског линча кроз који сам лично прошао само зато што сам се усудио да оформим једну праву опозициону партију као што је Републиканска партија и да у Лондону понудим очигледан доказ Вучићевих пријетњи упућених мени преко његовог гласноговорника, активног службеника БИА-е. У Србији не постоји ниједан опозициони лист и ниједна телевизијска кућа са националном фреквенцијом која смије и може да објави било шта лоше о Вучићу.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Bravo danilo samo ti nastavi da citas opozicionu pobjedu i informer davno smo to zakljucili.
Ti nastavi da držiš ULAR za bolje i niste!!! Vama i NEPOMEN dobar kad prdi u vašu tikvu !!
Беба и Сандул су из исте штенаре!
Danjo dobra je pobjeda i informer to su tvoje novine koje citas.
Čitam sve ,pa formiram SVOJE mišljenje, i ne trčim ni za kim ko brav na šaku soli!
Ako Sandulovićevim riječima o medijskom mraku i akterima istog, dodamo još RTS i nadasve Pink onda se slika prilično kompletirala.
Имамо чисто режимске новине које директно уређује актуелни премијер као што су Курир, Афера, Информер, Наше новине…Остале новине по директиви преузимају већ унапријед објављене текстове у поменутим новинама.
Mrak neće ugasiti Dan
A ima li većeg MRAKA od Dan-a ??????
a kod nas uvjek neki drustveni otpad…
Beba je zlo, izbačeno iz Srbije na ovaj ili onaj način, pa da mi muku mučimo sa njim
Beba Popovic covjek koji je zivota kostao Djindjica
UKRŠTANJE ĆURANA, MAFIJE I GELA ZA KOSU
Ko je danas nekadašnji Bog iz Jagodine? Šta može? Šta ume? Čime će se baviti do kraja svog bednog života?Ima jedna beba iz Jagodine sa lojem u kosi. Poseduje koaliciono lice Hitlera, Tuđmana i Ksenije Pajčin. Rođena majka vezivala je bebi portiklu na vrh glave i hranila ga ispod. Ni ona nije mogla da ga gleda! Znala je, jadna, šta je rodila. Kad takvo stvorenje danas, u razgovoru za strane novine, tvrdi da su bez greha samo Kofi Anan i on, a znamo da je gnječio Srbiju kao da joj nije rod, takav poremećaj mora da je rezultat obrnute evolucije. On hoće ponovo da postane majmun! Ko sam ja da ga u tome sprečavam?
No, nije problem što ćuran hoće da bude majmun. I to drekavac. Ili ništa! Problem je što on oličava soj humanoida u čijem je prisustvu neučtivo biti normalan. Recimo, da sad ustane, Đinđić bi reprizno šutnuo u dupe Lakiranu Bubašvabu. Odavde do Beča. Ne zbog toga što je Ćuran, metaforično, njemu odrubio glavu. Što je pripremio njegovo streljanje. Degažirao bi ga zbog ponovljenih laži da je Đinđić, posle smrti, primio natrag čoveka kojeg se za života javno odrekao. Fuj. Kakav skot. Kakav vudu spektakl prizivanja duha za vedoka.
Šta drugo da radi ovako odbačen, poražen. Nikom potreban, svakom teret. Bivši čovek. Karikatura negdašnjeg silnika. Ostala je samo strašna količina nesreće koja se odmara u mozgu ovog Jagodinca. Tu nesreću, ludački ambiciozno, hoće ponovo da prostre iznad Srbije. Zaludna posla neizlečivo nečastivog.
Batlerska duša
Briga mene koliko je kose presadio. S kojeg mesta je uzimao pelcer i kaleme i zašto je sada đubri lojem. Ne smeta mi što je konobar. Nisam ja šef sale pa da gledam šta krade. Ne istražujem je li za milione švercovao naftu iz Makedonije. Priznajem kad pogrešim. Recimo, niko ga u Srbiji ne pomene sem ovako: „Ona pička, beba“, „Ona pička od bebe“. Mišljah, biće da je promenio pol, ne bi li bio sam svoja žena. Sa ovakvom sujetom samo on zaslužuje sebe onu. Nisam se obazirao na ogovaranja da Lakirana Bubašvaba za 13 godina slobizma nije dala jednu jedinu javnu izjavu protiv Miloševića. Ne postoji. Nema. Ali, otkad je Sloba pao, Ćuran mu junački jeba’ mater.
Nijednom nisam proveravao kako se Lakirana Bubašvaba obogatila u vreme slobizma. Pa cela Srbija zna da je u taj vakat samo DB davao licencu za bogaćenje. Morao si biti ili doušnik ili politički partner vladajućih. Ili oboje. Izgleda da je Ćuran kontradiktorna ličnost. Emocionalna opozicija. Ali, finansijski, vlast. Zato se ne upuštam u glasine po Jagodini da je njegov brat pametniji deo tandema. Ali zbog zavičajnog akcenta nikada nije bio u gostima kod brata koji je odjednom postao rođeni Beograđanin od svog punoletstva. Briga me i ne čini mi se važnim kad, ritualno, beba popravlja kosu Đinđiću, čisti mu revere i pred svima mazno kaže, kao da je Ašok Murti: „Bože, Zoki, toliko puta sam te molio da ne oblačiš tu košulju uz takvo odelo.
„Batlerska duša. Isto to je radio dvojici pre Đinđića. Bio bi idealan da vodi, sa Snežanom Dakić, emisiju „U trendu“.
Ne verujem da je Ćuran pretio poznatom i bogatom Srbinu tražeći da od njega kupi kompaniju za trista miliona. Ako voli da bude živ. Prazna je priča i da je već imao strane kupce za tri puta više para. Nije on takav čovek.
Još manje verujem da je baš on, uz pomoć Čede, srušio docniji plan Živkovića o prodaji te iste kompanije. Zna se ko ima pravo na proviziju. Ovo je uređena država. Ne mogu, bez ograde, da prihvatim novinarske bajke da je nogama otvarao vrata tri televizije i uređivao ih telefonom. Naravno, je l’ da, nije psovao Sušu i pretio ubistvom jednom bivšem novinaru. Ne verujem, takođe, analitičarima kako Vrhovnom medijskom Inkvizitoru niko nije smeo da objavi sliku niti da ga pomene punih šest meseci?!
Ne smeta meni njegovo mucanje. Tako je počeo i Demosten. Uz aneks da Grk nije mucao u mislima. Šta fali tračarijama da je Ćuran sa Malim jazavičarskim Gebelsom uređivao dve stranice fašističkog dnevnog listića iz Podgorice. Sem da su tračevi tačni. Koještarije su priče o njegovim odelima i cipelama. On zna zašto svoju strukturu mora da prekrije bogatim ruhom. Problem je što svi to znamo. Još gora stvar su gradska šaputanja da Ćuran ima omiljeni vibrator. Ali ne za partnerku već za autokljukanje. Jebi ga, ovo su moderna vremena.
Ima i on pravo na hobi. Nije moja stvar što na slikama pozira odlučno muški. Otprilike, kao Naomi Kembel. Ne tragam za glasinama – ko je umesto njega polagao ispite. Ne zameram ni što ima rožnate dlanove. To ukazuje na poreklo od roda papkara. U demokratskoj Srbiji svako može da bira pretke. Njegova je stvar što njegovi gospodari nisu videli koliko ih mrzi. Valjalo je blagovremeno prepoznali ovcu prerušenu u ovcu. Tačno je da ponekad nostalgično mislim o vremenima kad je Ćuran pravio Zoranu, Miši Beku i meni najbolje sendviče u gradu. Za nagradu, kada smo nas trojica razgovarali o politici, nismo ga puštali u sobu. Izuzetak, samo da unese savesno i pedantno naoštrene olovke. Baš sam sa jednom takvom olovkom ispisao Zoranu slogan „Pošteno“.
Za sve ovo ima deset živih svedoka.
Ali, sve su to koještarije. Stvari nižeg reda. Komika. Odbijam da se bavim onim što Ćuran jeste. To je njegov usud. Njegov sam smrtni i doživotni neprijatelj zbog onoga što je, kao Čovek broj Dva, radio u politici. Dok mogu, goniću ga zbog toga. Zbog tri državna udara koja je predvodio ili u njima učestvovao. Tu se videlo šta sve on jeste.
Prvi državni udar: privatna grupa preuzima kontrolu nad Demokratskom strankom i DOS-om. Ćuran je zvanično prvi čovek i ideolog te bande. U sveukupnoj oficijelnoj hijerarhiji moći odmah iza vođe. Drugi državni udar: raskid Koštunice i Đinđića. Taj razlaz jeste politički, ali u biti on predstavlja akt unutrašnje okupacije Srbije od strane privatne bande. Cilj: nesmetano poslovanje sa mafijom, distribucija donacija, uvoz roba i mašina, privatizacija, poslovni prostori. Đinđić pokriva politiku, ali sve konce tokova novca, policije, mafije, medija drži Lakirana Bubašvaba. Ćuran postaje gospodar života i smrti u Srbiji. Neki su platili glavom što nisu u takav poredak moći verovali. Drugi su samo oteti i otkupljeni.
Koštunica je takvom planu predstavljao neprelaznu prepreku. Ne možeš da ga kupiš. Ne možeš da ga zaobiđeš. Ne smeš da ga ubiješ. Tada, birajući između novca i mafije, sa jedne, i legalnosti i parlamentarne većine, sa druge strane, banda je nemilosrdno izvela puč u parlamentu, vladi i DOS-u. Koordinator cele akcije – Ćuran. Srpska vlada tada postaje emisija Džerija Springera. Sve bolesnik do bolesnika. Mafija postaje partner državi. Krhke institucije su razbijene. Vlast i moć isisani su iz legalnih tokova i predati u ruke bandi koja crta sudbine ljudi i broji novac. Sve postaje zavisno od volje petorice. Takav sistem – demokratski totalitarizam nikada u istoriji Evrope nije, pre ovoga, napravljen. Strani ambasadori cinično kažu da su, birajući između lopova i nacionalista, izabrali lopove za partnere. Ostalo je istorija.
Đinđiću nije bilo spasa od časa kad je Lakirana Bubašvaba postala zaštitni znak, simbol, čuvar pečata i trezora njegove politike. Najpre su okupirani mediji počeli da gunđaju, onda Demokratska stranka, građani, stranci, DOS, biznismeni. Umesto da se sam povuče, Ćuran je zategao omču oko Zoranovog vrata. Preostalo je samo da se izmakne hoklica. Tako je ovaj skot odredio političku i ličnu sudbinu čoveka u kojeg se glasno zaklinjao i još glasnije ridao na grobu. Tragično je što nekoliko meseci pred sudar sa sudbinom Đinđić shvata kakvu mu štetu nanosi Jagodinac i kakve su njegove prave namere. Tada ga Zoran isključuje sa svih funkcija. Uključivši i onu glavnu, svog prijatelja i batlera.
Sve je bilo kasno. Ovo stvorenje, dobitna kombinacija sadiste i mazohiste, izolovao je Đinđića, osamio ga i ostavio bez ozbiljnih političkih saveznika. Sejao je oko sebe mržnju. Dobijao je gnev. Đubrio je Srbiju gramzivošću. Odgovor je bio prezir. Polivao je zemlju spletkama. Stigao je otpor normalnih ljudi. Na svom vrhuncu, stigao ga je kraj. Nije pomogao ni Treći državni udar, posle tragičnog streljanja Đinđića. Ćuran, smenjen Đinđićevom voljom, naprasno se pojavljuje u Beogradu i preuzima svu moć u vladi. Praktično vodi akciju u kojoj se hapsi oko 15.000 ljudi, suspenduju zakoni, uništava svaka građanska i medijska sloboda.
Sadistički uživa u hapšenjima, bestijalno ih najavljuje. Mene hapsi preko „Politike“. Šta je to što je policija saznala posle likvidacije premijera a nije znala za njegovog života? Koga od optuženih nisu poznavali? Ko nije dolazio u vladu ili na viski oko bazena?
Privatna grupa lopuža, kao centralni organ sistema, uništava konkurenciju u obliku jedne mafije, mahom sve njihovi bivši partneri, što za svoj račun, što za račun „svoje“ mafije. Vanredno stanje jedino je u kojem se osećaju sigurno, u kojem niko ne sme da ih pita „Zašto rade to što rade“ i „Što to nisu ranije radili“? Nindže sa maskama i heklerima čekaju njihov mig. A što sve to nije moglo ranije? Kome sve nije odgovaralo da Đinđić ostane živ? Ko se nije složio da bude izbačen iz poslova, udaljen od moći i od kase? Ko? Koji je to među njima verovao da je on stvorio Đinđića? Da je on glavni čovek ovog režima, a ne premijer. Da se bez premijera može, ali bez njega ne. Pa ko živ, a ko mrtav.
Na čelu gigantske mašinerije laži i halucinacija, opijen od moći, bolestan od sujete, tragikomični megaloman, duboko nesrećan zbog sopstvene nesigurnosti, beba ulazi u kliničku fazu finalne političke bolesti. Srbi počinju da pričaju i to je bio kraj. Osnovno pitanje – kakav je to lek dugovati svoje zdravlje bolesti? Zar smo prošli kroz ove decenije, kroz ratove i atentate, kroz bombardovanja i nadanja, kroz žrtve i teror, sve to da bi ovaj Crnogorac, kako sad sebe naziva (misleći da će se to dopasti Milu), vladao Srbijom? Za normalne, to je uvreda ravna Kosovu. Srbi, koji ne pripadaju ovom bolesnom, poremećenom bratstvu otimača, razbili su nosioce kovčega – sem jednog koji svojom voljom nikada nije ni bio član njihovog bratstva, uništili grupu koja je Srbiju uzela za taoca i odrubila joj glavu. To je najpre uradila sama Demokratska stranka, familija pokojnog premijera, mediji, a onda i vaskoliko srpstvo. Svi su shvatili da je spodoba samo fabrika tuđih nesreća. Da luči propast svemu što dotakne i svakome koga sretne.
Napolje, skote, marš, pizdo!
Ćuran je sa sobom povukao ne samo Đinđića. Ne samo DOS. Ne samo vladu Srbije. Ne samo pet godina života Srbiji. Gotovo je uništio stranku držeći je pod prinudnom upravom. Još gore. Da je potrajao, bio bi na pragu uspešnog projekta da ovde uništi svaku NORMALNOST. Da zarazi ovaj svet svojom bolešću. Da ljudi poveruju kako jeste moguće da takav mitoman bude najmoćniji čovek Srbije. Da je moguće napraviti državu od bilborda i mafije. Da ponovimo ono što smo smatrali prošlim. Samo ovaj put pod parolama „demokratija“ i „Evropa“. Ali, Srbija jeste čudo. Stigao je odgovor nacije. Presuda je bilo jednostavna. Ćuran je, po drugi put za godinu dana, najuren. Učtivo je rečeno. Napolje, skote! Marš, pizdo! Gubi se, razbojniče!
Ova beda danas, to vam je prava dimenzija Lakirane Bubašvabe. Sad se vidi da Ćuran ne funkcioniše bez gazde. Ko je danas nekadašnji Bog iz Jagodine? Šta može? Šta ume? Čime će se baviti do kraja svog bednog života?
Vibratorom. Lajanjem. Očajem. Kuknjavom. Neka crkne u svom jedu, čemeru i bolu. Neka se uguši, skot, od sopstvenog splina. Ovako znojav, debeo i neobrazovan – a još iz Podujeva, nisam uradio bogzna šta u srpskom novinarstvu. Ali, jedno je moje. Ja sam Ćuranu medijski otkinuo glavu! A on je Zorana koštao života.
Ja sam njemu strgao tu masku da Srbi vide kako taj čovek nema lice. Ni ono iza lica. Da vide i zapamte i oni malobrojni koji su verovali da najomraženija beba decenije može biti išta više od ovoga. U politici – slepac. U moralu – pokvarenjak. U ekonomiji – haračlija. U biznisu – mafijaš. U životu – skot. U mentalitetu – skorojević. U strukturi – nitkov. U genetici – nedovršen čovek.
ALEKSANDAR TIJANIĆ
https://www.youtube.com/watch?v=SksWZl33GSg#t=172
Nego šta nego grobar. Tamo gdje on umiješa svoje prste – tu nema sreće. Ali današnja Crna Gora zaslužuje da joj takvi kroje kapu.