Инфериорни тиранин (I дио)
1 min readПремијер Мило Ђукановић током прошлонедјељних интервјуа радију Слободна Европа и московском дневнику Комерсант, своје политичке противнике оптужио је да дјелују са инфериорних позиција, из стања инфериорне свијести.
Крајем следећег маја навршиће се деценија, од како сам ставио тачку на сваку своју партијску припадност. Од тада, па све до последњих грађанских протеста, можда бих се и сложио са Ђукановићем, да људи који воде салонске расправе у парламенту и учествују у јаловим преговорима под руководством Ранка Кривокапића, којима се политички програми састављају у страним амбасадама, који до мишљења тих амбасада неупоредиво више држе него до преференција властитих бирача, заиста заузимају инфериорну политичку позицију и наступају из позиција инфериорне политичке свијести. Међутим 27. септембар продрмао 9 година дугу црногорску политичку учмалост и пробудио дух аутентичног и аутономног народног бунта против четврт вјека дуге тираније једног човјека.
Циљ мог реаговања није побијање премијеровог става о инферионости његових опонената, тога свакако и даље има, већ постављање питања колико квалификација политичке инфериорности одговара управо његовом политичком профилу. Обратимо стога пажњу на политичка достигнућа Мила Ђукановића на спољнем и унутрашњем плану.
Са непуних 29 година дошао је на власт у држави гдје практично није било незапослености и гдје су егзистирали привредни гиганти попут цетињских Обода и Кошуте, Радоја Дакића, Марка Радовића, Титекса, Еластика, 19. децембра, Металца, Шик Јаворка, Велимира Јакића, Вунка, Имака, ФЕП Плужине, Горњег Ибра, Фабрике радијатора, даниловградске Фабрике станова, Ривијере Котор, Јадран Пераста, Рудника Брсково, Рудника Беране, Фабрике целулозе и папира, Цементаре Пљевља… Десетине хиљада људи некада је радило у овим фабрикама, збрисаних током двије и по деценије дуге владавине Мила Ђукановића.
Док се над овим давно завтореним фабрикама полако надвија сјена заборава, над лешевима КАП-а и рудника Боксита одвија се завршни чин лешинарске гозбе, као последње етапе на путу њиховог потпуног гашења. За последњих четврт вијека, није отворено ниједно ново производно посторојење са троцифреним бројем запослених. Они ријетки који увијек још некако опстају, попут никшићких жељезаре и пиваре, данас запошљавају десетак пута мање радника и послују са вишеструко мање ангажованих капацитета, него у вријеме када је Ђукановић дошао на власт.
Затворене су дакле десетине хиљада радних мјеста у реалном сектору и земља је доведена у позицију да више практично ништа не производи. Нова радна мјеста настајала су углавом у јавним предузећима, фантомским владиним агенцијама и разним нивоима државне администрације. Тамо су искључиво запошљавани подржаваоци владајуће партије, по оној чувеној формули један запослени – четири гласа. Систем који Ђукановић октроише пуних четврт вијека, претпоставља критеријум политичке подобности критериујуму стручности и способности. Баш у томе лежи један од основних разлога нефикасности институција система, јер данас тамо углавном раде људи првентсвено мотивисани за доказивање у партији, па тек онда у професији.
Званична стопа незапосленсти у Црној Гори је 14%, а режимски портал Аналитика чак славодобитно поручује да је незапосленост у Црној Гори чак за 17% нижа од просјека ЕУ. Према подацима Завода за запошљавање 31.660 грађана нема посао, од око 226.000 колико према званичној евиденцији износи укупан број радно способног становништва. Пошто ови подаци датирају из половине августа ова године, када је број запослених на сезонским пословима максималан, реално је претпоставити да се у Црној Гори ради неупоредиво мање људи налази у сталном радном односу, од јавно декларисаних 195.000.
Упоредимо сада цифру од 226.000 званично евидентираног радно способног становништва, са резултатима пописа из 2011 по коме у Црној Гори живи 620.000 становника, од чега 68% односно 420.000 налази се у узрасту од 16 до 65 година. Уколико су режимски подаци тачни, испада да у Црној Гори постоји најмање 194.000 инвалида и студената, тј. тачно онолико колико имамо наводно запослених у Црној Гори. Стога се намеће питање поузданости званичне Ђукановићеве статистике, односно реалне стопе незапослености која би могла да стреми чак ка читавих 50%?
Сваком читаоцу овог текста препоручио бих да направи личну анкету међу својим пријатељима и рођацима, па је упореди са званичном статистиком. Моје истраживање налази се веома близу границе од 50% незапослених у непосредном окружењу. Унутар мог узорка се налази много младих, образованих, интелигентних и талентованих људи, изузетних личности које владају страним језицима, а који не само да данас незапослени, већ у тиранији Мила Ђукановића до сада нијесу били у стању да обављају неки адекватан и достојан посао.
Ђукановић и његово окружење никада није било заинтересовано за озбиљне стратешке и инфраструктурне пројекте. Тако на примјер, у туризму је дозвољен општи урбанистички хаос и масовна изградња станова на самој обали мора, што ни у једној развијеној туристичкој привреди није могуће видјети. Умјесто хотела, који би запошљавали људе и државном буџету доносили континуиране пореске приходе, изграђене су без икаквог озбиљног плана десетине хиљада стамбених јединица. Урбанистичке дозволе за ове објекте су биле резервисане за узак круг око Мила Ђукановића, што им је за кратко вријеме донијело милионске зараде, а државу трајно лишило важног ресурса, континуираног пореског прихода и инструмента развојне политике. Овај процес и даље траје и успорава га искључиво финансијска криза, а никако претензија Ђукановићеве владе да заведе ред и напокон осмисли неку развојну стратегију.
Да ли се државник, који је за чевтврт вијека своје власти успио да збрише готово цјелокупну индустрију земље, који је створио гломазан и нефиксан државни апарат, промовисао полтронство као кључ успјеха у животу, који је зарад тренутне зараде свог најближег окружења трајно девастирао развојне потенцијале земље, може оквалификовати другачије него као инфериоран?
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Milo neprestano dolijeva ulje na vatru, ali se plamen otpora sporo razgorijeva. Zasto?
izdajnicka opozcija,lekic,becic i tajkun rakcevic..umjesto da samo postave zahtjev za prelaznom vladom,oni se,poput prodanih dusha blamiraju.pih
Pročitajte savjete CIA-e kako otkriti špijuna u firmi
Odavno je poznato da se Centralna obavještajna agencija nije bavila samo klasičnom špijunažom i postavljanjem raznih Americi naklonjenih režima, nego i industrijskom špijunažom i sabotažom.
E, pa dočekali smo i to da je CIA nedavno objavila nekada tajni dokument pod nazivom “Jednostavni vodič za sabotažu na terenu” u kom daje savjete kako da se unište kompanije koje su na ovaj ili onaj način bile “prijetnja američkim interesima”.
Ovaj vodič koji je “složen” na 32 strane, prepun je “pravila igre” koje se koriste kako bi se sabotirao dalji napredak, ali takvih koje ne skreću pažnju na vas. Zanimljivo je što tehnike sabotaže mogu da se primijene u mnogim firmama u kojima inače nema špijuna.
Od uvoda, preko odjeljka u kojem se analiziraju “Mogući efekti” kao i poglavlja “Kako motivirati sabotera”, sve do poglavlja “Oruđa, ciljevi i vrijeme” i konkretnih tehnika – sve je tu.
Ne radi se samo o mirnodopskim, nego i o sabotažama koje se provode pred vojnu intervenciju i tijekom intervencije. Interesantno: iako je upotrebu ovog “vodiča” odobrio direktor CIA William Joseph (“Wild Bill”) Donovan daleke 1944. godine (u vrijeme dok je CIA nosila ime OSS (Office of Strategic Services), oznaka povjerljivosti je sa ovog dokumenta skinuta tek prije tri godine.
Evo kakve instrukcije su dobijali špijuni saboteri:
1. Sve poslove dostavljajte komisijama na “dalje proučavanje i analizu” kad god ste u mogućnosti. Pokušajte da napravite što je moguće veće komisije sa ne manje od pet članova. 2. Potežite irelevantne teme što češće možete. 3. Pravite se da ste pogrešno razumjeli naloge. Žalite se na naređenja. Postavite bezbroj pitanja i uključite se u duge prepiske o takvim nalozima. 4. Sitničarite o preciznoj upotrebi ijreči u komunikaciji i izvještajima. 5. Budite nerazumni i zahtijevajte od vaših kolega da budu “razumni”. Izbjegavajte rasprave koje mogu da vas uvale u nevolje ili da vas osramote pred svima. 6. Nemojte naručivati nove materijale za rad, sve dok vam postojeće zalihe ne budu gotovo potpuno iscrpljene. Tako će i najmanje odlaganje ispunjenja vašeg naređenja značiti gašenje. 7. Kako biste smanjili elan zaposlenih, a time i produktivnost, budite ljubazni prema najmanje efikasnim radnicima i dajte im unapređenja koja ne zaslužuju. Diskriminirajte efikasne radnike i žalite se na njihov rad. 8. Popunjavajte formulare nečitko, tako da se posao mora ponovo obavljati; pravite greške ili preskačite obavezna polja. 9. Širite uznemirujuće glasine tako da zvuče kao “insajderska” dojava.
Tehnologija napreduje. Ali – ljudska psiha – ne toliko. Zato možemo i da vas pitamo da li ste primjetili da u vašoj firmi ima “sumnjivih lica”?
Izvor: Newsweek.rs
Crna Gora je tako postala Montenegro,a Montenegro je postala privatna drzava njih nekoliko u pocetku,sada preostaje da se jedino porodica Djukanovic izmedju sebe posvadja oko nasledstva citave drzvae.To je jedan put kojim ide ova danasnja drzava i to niko kako se cini nemoze zaustaviti, sem naroda,ali izgleda da oni kojih se to ponavise tice nijesu bas u prvim redovima borbe,tesko za shvatiti ali je tako.
Ima skoro 25 godina od kada se ova i ovakva politika nasedjena od predhodne vlasti intezivira i zaostrava,pokusava se na svim frontovima stvori razjedinjenje a na drugoj stani vrsi se podkupljivanje nekakvih osoba koje sebe nazivaju politicarima,mada bi im druge rijeci bole pristajale uz njihova imena i prezimena.
Ovo je put bez povratka Djuknovca sto svakga razumnog treba da raduje,jer kada se nema povjerenja u organe koje sam postavis nesto nije uredu ili sa tobom samim ili sa sitemom koji si sam stvorio,mada je i jedno i drugo pogresno ,ovdje je sve pogresno ,samo se nece to priznati,a odlaganje toga vodi samo u vecu katastrofu,koja se zove katastrofa Djukanoviceve drzave i nazlost naroda koji to sve gleda ,ali nemora!
Poput najjaceg tornada ostavili su pustos u C.Gori.Vlast se mora mijenjati odstupanja vise nema da bi nasa srecna bila dolazeca pokoljenja.Idemo do kraja sa DF