Ињац амбасадорка Црне Горе у Бриселу

Оливера Ињац
Бивша градоначелница Подгорице Оливера Ињац биће именована за амбасадорку Црне Горе у Белгији, са сједиштем у Бриселу, по предлогу премијера Милојка Спајића, сазнаје „Дан“ у Влади Црне Горе.
Ово именовање је министар вањских послова Ервин Ибрахимовић усагласио на недавно одржаном састанку са предсједником Црне Горе Јаковом Милатовићем, који ће потписати рјешење.
Иако овај потез треба да ојача представљање наше земље у Европској унији, он долази у вријеме када се дипломатска служба суочава са бројним проблемима и структурним недостацима.
Имена која се данас појављују у нашем дипломатском корпусу нису селектирана искључиво на основу стручности, већ су врло често и резултат политичких маневара, који већ неколико мјесеци изазивају забринутост јавности. Из Министарства спољних послова тврде да је именовање Оливере Ињац дио ширег реформског процеса, и то је прихватљиво, с обзиром на њену биографију. Критичари, међутим, указују на дугорочне проблеме у раду дипломатије, као што су ограничени финансијски ресурси, застарјела организација и недостатак модерних комуникационих алата.
Остављајући за собом период на челу Подгорице, Ињац ће сада бити укључена у систем који, како сматра дио јавности, још увек није спреман за изазове у савременој међународној арени. Недостатак транспарентности, прекомјеран утицај политике на избор кандидата и хронични недостатак квалитетних кадрова представљају основне проблеме који су већ дуги низ година предмет јавне дискусије. Ови недостаци отежавају пријеко потребну модернизацију дипломатске службе и представљају озбиљну препреку за ефикасно заступање националних интереса.
Поред именовања Оливере Ињац, током ове године објављена су и нека друга именовања амбасадора, која, мада су презентована као дио реформског процеса, нијесу избјегла критике због сумње у њихову партијску ангажованост а самим тим и независност. Дио јавности и опозиција указују на структурне проблеме у систему, гдје се политички утицај више цијене него квалитет и искуство, што оставља простор за питање правог усмјерења реформе.
У оквиру новог именовања, амбасада у Бриселу треба да буде центар модернизације и ефикасне сарадње са институцијама Европске уније, али и да се избор кандидата за остале амбасадорске позиције заснива на стручности и способности за рјешавање конкретних проблема. Међутим, критичари истичу да се, у стварности, ови потези често спроводе без адекватне стратегије, што може довести до формалне реформе без стварних промјена.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

