ИН4С

ИН4С портал

Инквизитори културе и форензичари памћења

1 min read
Пусти их нека глођу коске које им бацају разни Сороши, Ротшилди и остали велики мајстори Мрака
Softver, predskazanje, miso, izgnanik, Kauboj, lepota, vek, Lovac, Otvoreno

Мишо Вујовић

Пише Мишо Вујовић

“Пусти их нека глођу коске које им бацају разни Сороши, Ротшилди и остали велики мајстори Мрака.
Пусти их нека се туку око помија са те трпезе Нечастивог.
Пусти их нека се ваљају у каљузи туђег отпада, хигијенски и морално унеређени.
Пусти их нека лижу стопала злочнцима који су нас убијали осиромашеним уранијумом, черечили санкцијама, рушили земљу далекометним ракетама и касетним бомбама.
Пусти их нека пливају у фекалијама похлепе, незајажљивости и срама.
Пусти их нека се проституишу у сутеренима пакла”, говорио ми је мирно старац браде беле као снег на врху Атоса.

Спавао сам отворених очију у Испосници најсветијег Србина. Глас ми је звучао познато. Налик на старца Антонија, јединог и највећег живог чувара националног памћења. Колико је само он знаних и незнаних јунака и догађаја отргао од преумљивања и заборављања.

Колико је само Антоније робијао због непокоравања комунизму и непристајања да ћути о српским ранама и злоделима комуниста. У Црвеној куги је све записао. Џелате и њихове духовне и биолошке потомке. Ове увек актуелне носиоце штафете власти, изобличене од затезања карактера али принципијелне у мржњи према српству.

У треперавој светлости кандила промицале су бледе силуете седих брада. Као на магловитој позорници времена.
Ту, у Гори Атонској, цео свет је измаглица, људи прозирни промичу као сенке на летњем сунцу.
Србија је већ одавно окупирана анационалним креатурама разноликог, шареноликог али и антисрпског опредељења. Том талогу, који као пијавица сише крв народа према ком јавно показује гађење, једино нису гадне буџетске или државне паре.
Они су одавно превазишли балканско блато ментално измештени у европске центре моћи из којих добијају новац да бљују отров по држави у којој живе.

Већини су очеви стигли као ослободиоци, претежно комесари или припадници Озне. Предњачили су Личани, Црногорци, Хрвати и понеки аутохтони Србијанац попут Крцуна. Крваве руке и мржњу према српству оставили су у наслеђе деци. Списак њихових духовних и биолошких потомака је подугачак. А ови, без трунке обзира настављају тамо где су им очеви стали. Разлика је што ови још немају механизам за команду: “по кратком поступку”.
Егзекутори, као Јово Капа, никада нису показали кајање. Напротив, поносили су се својим непочинствима, дично наглашавајући да су без суда убијали класне непријатеље “бранећи” државу.

Титово наређење Главном штабу НОВ и ПО Србије

Један од њих је критиковао то бестидно време у Бесудној земљи. Али се ни он није покајао, пркосно наглашавајући да је све што му се дешавало – по заслузи. За разлику од његовог суровог односа према другима, другови су ипак показали милост према њему. Какву-такву!

Али многи нису били те среће. Све што није носило петокраку и црвену књижицу, сматрано је реакцијом и петом колоном. Пленили су редом. Отимали људима животе, присвајајући заједно иметак и женску чељад. Највећи Дон Жуан револуције, Ратко Дражевић, признао је: “убијали смо људе само ако је неко од наших бацио око на нечију кућу, жену или кћерку”.

Многе се мобилисали на Сремски фронт, гурајући их у разјарене чељусти окупатора у повлачењу.
Рука Удбе стизала је на све континенте да се обрачуна са политичком емиграцијом.
У исти кош стављали су усташке злочинце попут Макса Лубурића и српске интелектуалне трибуне какав је био Драгиша Кашиковић.
Посебна стратегија, усмерена на убијање духа српског народа, спровођена је забраном институција и друштава попут Сокола, прогоном српског свештенства и обезглављењем Цркве кроз устоличење епископа са озбиљним моралним аномалијама под кодираном шифром.
Уз сламање вертикале једног бића, незаобилазно је рушење стубова културе или цивилизацијских темеља народа. Културни етноцид или суицид траје од 1944.године. Стога им данас смета промовисање традиција и великана писане речи. Смета им и Растко Петровић, Данило Киш и Раде Драинац. Црњански је црно слово у њиховом црвеном буквару брисања српског сећања. А шта је традиција, господо из Времена, ванвременски укоричена у мржњи према свему што има српски континуитет?

Ваше иконе српске културе и даље су мумифициране корњаче Брозових увоштених комесарки црних гаћа и црвених халтера, стриптизете европских авангардних журки седамдесетих, доскорашњи дистрибутери еуро фондова за разбијање српског етноса на издисају.
Нисам никада био присталица примитивног или придевног обраћања. Међутим, недовршени емитери туђих мисли су својом агресивношћу толико обесмислили сваку пристојност да их једино може уразумити Тијанићевска терминологија науљених буба-шваба, у овом случају напудерисаних пудлица, лакираних Брозових олдајмера у оставци и Сорошових ротвајлерки с’ литерарним нагоном.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

8 thoughts on “Инквизитори културе и форензичари памћења

  1. Од оружја су носили само ножеве и њима клали углавном нејач, дјецу, старце, жене, пили су, кажу, дјечју крв… монструми, и све то правдали да се боре у име свог народа. Палили су лешеве да виде како горе, па су дошли до закључка да Срби боље горе, зато што су масни јер једу маст, него муслимани итд.итд.

    Ovo Petre o paljevini nijesam cuo i da se krv pila ,a vjerujem da nijesi ovo izmislio nego dobro provjerio,komsije jedni druge pale i piju krv i pjevaju samo pola godine prije toga: jebes zemlju koja Bosne nema …………….?Ovu pjesmu sam slusao o tih iz Bosne ne jednom.a dovoljno je pogledati onog galvonju u nasoj Skupstini pa da covjeku bude sve jasno,ali da se ovako daleko islo Bozse sacuvaj i spasi!

  2. Сви су људи на свијету браћа… по Богу оцу. Требало би сви све да уважавају, поштују, да се живи у миру, радости, љубави, а то би значило успјешно у богатству у весељу.
    Али није тако углавном никад било. Јурњава, надгорњавање, ратови, сатирања једни других, велика страдања.
    Други свјетски рат је донио огромна страдања, злочине, ишло се на истрјебљења народа. О свему томе треба наравно писати, разобличавати злодјела, узроке истих итд.
    И ратови деведесетих на просторима бивше СФРЈ донијели су страшна страдања свима који су учествовали. Доста је о томе написано али је остало и јавности доста непознатих ствари.
    У Б и Х, а вјероватно и у другим ратом захваћеним просторима, дјеловали су кажу и крвопије. Од оружја су носили само ножеве и њима клали углавном нејач, дјецу, старце, жене, пили су, кажу, дјечју крв… монструми, и све то правдали да се боре у име свог народа. Палили су лешеве да виде како горе, па су дошли до закључка да Срби боље горе, зато што су масни јер једу маст, него муслимани итд.итд.
    Надлежни државни органи свих држава које су настале распадом СФРЈ, и свако друштво, требале би посебно да обрате пажњу да се пронађу, идентификују и адекватно изолују поменути монструми у цијелом региону јер су тако поремећени изузетно опасни по сваког грађанина са којим долазе у било какав контакт, опасни су и за своје породице…
    Сви су људи на свијету браћа…

  3. У том Тртко-вом писму имају три писма: двије латинице и ћирилица!?!

    Иако је садржина истинита – све је спроведено у (не)дјело!

  4. Комуњаре и масони и даље владају Србијом и то је свима јасно, иначе гњидама попут Капичића би се судило до сада! Па се још питамо: како то да политички Сврби из Сврбије подржавају ово смеће од режима у Црњоје и Горој!?!

    Ноторна је лаж да је у Сврбији дошло до смјене власти!!!
    По недавном Кнежевићевом сведочењу у Упитнику, видимо да није!

  5. Sve je ovo otprilike kao u tekstu, samo što mi ovo „naređenje “ J.B.Tita liči na falsifikat. Prije svega; on nikad četnički pokret ne bi nazvao JVuO. Čista besmislica. A ne bi takvo naređenje ni bilo u pismenom obliku.

  6. Divno brate.
    Sto onda ne pokupite ove danasnje silne srpske antikomuniste, oca Plamenca, Beckovica, Amfilohija i ostalu „antikomunistiku“ bratiju, pogotovo one sa dugim stazom u udbaskoj „duzi“, pa ne podignete bilo koje obiljezje zrtvama komunistickog terora u Crnoj Gori.
    Naprimjer da podignete spomenik zrtvama „pasijeg groblja“.

  7. Ljudi, jeste li čuli da je pokušan atentan na Svetog Petra? Svetog Petra, ključara Raja, a ne Svetog Petra Cetinjskog. Svetog Petra je najprije dok je šetao rajskim vrtovima pratio crni kombi bez registarskih tablica, da bi kasnije na njega naleteo šleper koji je pokušao da ga izgura sa puta. Sveti Petar je samo zahvaljujući svojoj prisebnosti uspio da izbjegne napad i pobjegne iza kapija Raja. Bog i ostali rajski zvaničnici još uvijek nisu izdali zvanično saopštenje o tome da li je neko osumnjičen za ovaj napad i ko bi i zašto uopšte želio da naudi Svetom Petru. Nezvanični izvori navode da nadležni sumnjaju da napad ima veze sa prošle nedelje pristiglom ženom koja je insistirala da je pušte u Raj, ali joj Sveti Petar nije uslišio želju. Očevici su naveli da je crnomanjasta žena koja se navodno prestavila kao Mira vrlo burno reagovala i da je Svetom Petru zaprijetila riječima “Videćeš ti ko sam ja!”:)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *