Институт алтернатива: Од Владе смо тражили конкретне кораке, поуздано извјештавање и веће учешће јавности

Имајући у виду дугогодишње активности Института алтернатива у областима реформе јавних финансија и јавне управе и владавине права, данас смо Влади Црне Горе упутили 26 предлога са листом законских иницијатива, али и анализа и извјештаја које је неопходно спровести како би се створиле претпоставке за боље резултате у овим областима, саопштио је Стево Мук испред Института алтернатива.

„Тражили смо отварање важних података о потрошњи јавног новца и боље извјештавање о раду институција и јавних функционера. Сачињавање информације о коришћењу 130 милиона буџетске резерве током 2020. године је један од неопходних корака у отварању јавних финансија. Иако је висок ниво задужености локалних самоуправа условио склапање уговора између 16 локалних самоуправа и Министарства финансија 2015. године, јавност је посљедњи пут била информисана о динамици извршавања уговорних обавеза 2016. године. Зато смо тражили сачињавање нове свеобухватне информације о поштовању ових уговора“, наводи се у саопштењу.

Информације о важним поступцима, наводи, попут надзора од стране Управне инспекције и спровођења јавних набавки, постале су споредна „фуснота“ у годишњим извјештајима ресорних министарстава.

„Сматрамо да јавним набавкама треба поклонити дужну пажњу, објављивањем важних информација којих је некад било, а сад их више нема. Ту примарно мислимо на списак компанија које највише приходују од јавних набавки годишње, као и на извјештавање о спровођењу јавних набавки у областима од посебног ризика за корупцију (здравство, образовање, јавни радови) и на тзв. повјерљиве набавке (набавке у сектору безбједности и одбране). Извјештај Управне инспекције треба да садржи јасан однос између утврђених неправилности и њиховог отклањања по извршеном надзору, са нагласком на утврђене неправилности у процедурама запошљавања у јавној управи“, рекао је он.

Измјенама Закона о специјалном државном тужилаштву је такође неопходно унаприједити полугодишњи и годишњи извјештај о раду СДТ, истиче Мук, укључујући пружање информација о сложености предмета и о одбаченим кривичним пријавама у односу на подносиоце. Проактивно објављивање оптужница такође треба да буде прописан законским измјенама. Сматрамо и да Закон о заштити личних података треба измијенити на начин да експлицитно прописује право приступа пресудама јавним функционерима, без претходне сагласности јавног функционера којем је изречена пресуда.

„Извршење буџета је такође међу нашим приоритетима. Влада треба да направи искорак, тиме што ће коначно омогућити правовремено информисање јавности о извршењу буџета током текуће године. То подразумијева сачињавање полугодишњег извјештаја о извршењу буџета у 2021. години. Актуелно привремено финансирања нарочито мора бити праћено повећаном одговорношћу и транспарентношћу буџетске потрошње. Влада треба да упути и приједлог Закона о завршном рачуну буџета за 2019. годину, јер је прошла година прва у којој није усвојен овај закон. Неопходно је и да Влада донесе мјерљив акциони план за реализацију препорука Државне ревизорске институције датих у извјештају који је у октобру 2020. године достављен уз предлог Закона о завршном рачуну буџета, али је у међувремену повучен из скупштинске процедуре„, наводи у саопштењу и додаје:

„Застој у спровођењу закона који треба да допринесу одговорнијим јавним финансијама, нарочито у погледу формирања јединственог регистра државне имовине и буџетске инспекције, је обиљежио претходни период. Ипак, до сада није било проактивне анализе препрека у извршавању ових законских обавеза нити утврђивања мјера за њихово превазилажење. Због тога смо тражили сачињавање информација о сметњама за успостављање буџетске инспекције, евиденције државне имовине и електронског регистра, са приједлогом хитних мјера за превазилажење актуелне ситуације. На другој страни, рад предузећа у већинском власништву државе мора бити додатно регулисан – посебним актом или допуном постојећег Закона о привредним друштвима – како би се увели механизми преко којих би држава могла ефикасније и боље да управља предузећима, а она била транспарентнија и одговорнија за послове који су им повјерени и имовину којом управљају„.

Према његовим ријечима, учешће јавности не треба да буде декор процедурама доношења одлука онда када је све већ одлучено. Зато смо предложили да Влада правовременим организовањем јавне расправе о буџету за 2022. годину по први пут у потпуности укључи јавност у доношење буџета.

„Тражили смо и измјену Уредбе која регулише чланство НВО представника у радним групама за израду закона и стратегија, како би се омогућила већа заступљеност представника цивилног друштва и омогућило да оне организације које се баве хоризонталним питањима (попут родне равноправности) не буду спријечене да дају свој допринос„, наглашава Мук и додаје још:

„Учешће јавности и заинтересованих актера у изради спецификација за важне портале и сајтове којима управља Влада би такође значајно допринијело отворености процеса доношења одлука. Сматрамо да већ кроз спровођење јавних консултација о пријеко потребном редизајну портала е-Управа и портала Отворених података, Влада може да покаже да јој је важно да електронске услуге и портали суштински одговоре на наше потребе„.

Препоручили смо, каже, и неопходне нормативне активности, са циљем професионализације јавне управе. Важећи Закон о државним службеницима и намјештеницима пати од бројних мањкавости, нарочито у погледу састава комисија за провјеру способности и широког дискреционог права приликом доношења коначне одлуке о избору службеника. Оцјењивање рада службеника такође није добро регулисано, посебно у погледу дефинисања радних циљева и пружања повратне информације о учинку.

„Позвали смо Владу да предложи укидање чланова Закона о одржавању стамбених зграда који се користе као основ за рјешавање стамбених потреба јавних функционера. У сугестијама дајемо препоруке и за боље извјештавање о обавезама у оквиру преговора са Европском унијом, са нагласком на поглавља 23 и 24, али и детаљна образложења потребе за доношењем Закона о Заштитнику имовинско-правних интереса Црне Горе и за измјеном Закона о спрјечавању корупције, Закона о кривичном поступку и Уредбе која регулише набавке у сектору безбједности и одбране„, закључује Мук у саопштењу.

Образац за предлог погледајте OВДЈЕ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: