(ИНТЕРВЈУ) Др Милош Бабић: Вирус може да разори и срце и мозак

Пре три месеца безмало сви српски медији пренели су објаву др Милоша Бабића, научника из САД, у којој раскринкава актуелну теорију завере о пореклу новог вируса короне.
Др Бабић ради на Универзитету у Аризони и бави се биоинжењерингом, тако да је на свом профилу са научне тачке гледишта објаснио да ковид 19 није створен ни у америчкој, ни у кинеској, нити у једној другој лабораторији, већ је настао у природи.

У разговору за „Новости“ др Бабић говори о томе докле је наука стигла у истраживању опасног вируса и додаје да сваког дана ради 10-14 сати да би његов тим произвео следећу генерацију тестова за корону.

– Тренутни тестови за активну инфекцију се заснивају на праћењу пи-си-ар реакција за сваки узорак посебно. Моја истраживачка група покушава да направи систем у коме се уређаји за секвенцирање ДНК користе као бројачи који могу да препознају да ли је вирус присутан или не. Ако се приступ покаже успешним, требало би да омогући да се без великих додатних улагања у лабораторијску инфраструктуру јефтино и паралелно тестира између десет и сто пута више људи него што је то могуће садашњим технологијама.

Наши научници су приметили да се ковид 19 из носа и гуше брзо спушта у плућа и тада га је немогуће детектовати ПЦР тестом. Како се амерички лекари боре са тим проблемом?

– Није потпуно тачно рећи да се вирус „спушта“. У ствари, вирус веома брзо зарази плућа, али је потребно неколико дана да симптоми постану акутни. У том периоду тело подиже имуну реакцију, и количина слободног вируса у грлу и носу опада. Али, док дође до тачке на којој је вирус тешко детектовати, особа је или већ добро на путу да се опорави, или има значајан ниво симптома. Ако мора да се тест уради у каснијим стадијумима инфекције, то се може урадити кроз бронхоалвеоларну лаважу – у плућа се уђе бронхоскопом, и унутрашња површина плућа се испере да би се прикупио вирус. Онда се такав узорак пошаље на ПЦР тест.

Који су тестови најпоузданији?

– За активну инфекцију, пи-си-ар тестови који су сада у употреби јесу високо поуздани. Ако тест омане, то је готово увек резултат лошег узорка, не самог теста. У почетку епидемије су постојали проблеми са неким пи-си-ар тестовима, али они су углавном решени – бар на Западу. Али, говорећи укратко Elecsys test (Roche) i ARCHITECT/Alinity (Abbott) су веома осетљиви и специфични тестови који детектују присуство антитела против SARS-CоV-2 вируса, што означава претходну инфекцију.

До којих су значајних закључака о самом вирусу дошли научници у САД?

– Научници широм света – значи не само Америка, већ и Европа, Аустралија, Јапан… – научили су много тога о овом вирусу – од порекла, преко биохемијских механизама инфекције, до утицаја на људско тело. Вероватно најважнија ствар коју смо сазнали је механизам којим вирус наноси највећи део штете телу. Наиме, инфекција доводи до патолошког згрушавање крви, што производи на хиљаде микроскопских инфаркта у разним органима. Ова опсервација објашњава зашто наилазимо на тако разнолик спектар симптома код оболелих, и зашто видимо толико компликација код оних који су прележали болест. Дугорочне последице су важна тачка. Већина људи, пре свега, гледа колика је смртност од вируса; и то јесте важно, и не желим да умањујем значај изгубљених живота. Али, са дугорочне тачке гледишта, број смрти највероватније неће бити главна последица ове епидемије.

Која ће бити главна последица?

– Код немалог броја људи који су успешно пребродили инфекцију, па чак и код многих који наизглед нису имали теже симптоме, често наилазимо на значајне повреде плућа, срчаног мишића, бубрега, мозга, периферних нерава… Процене варирају да између пет и 20 одсто заражених носи трајна оштећења. Већ се прате десетине хиљада људи који су се официјелно „опоравили“ од инфекције, али који недељама или месецима и даље не могу да нормално живе и раде. Претходно здрави људи, укључујући ту и многе младе, сада пријављују незадрживи умор, срчане аритмије, проблеме са дисањем… Мали, али никако безначајан број пацијената мора да након инфекције иде на дијализу, пошто им бубрези више не функционишу како треба. Многи имају проблема са памћењем, све више извештаја долази од неуролога о претходно здравим људима који имају психотичне испаде и халуцинације након ковида 19. Ово је озбиљна болест.

Да ли је коначно утврђено како се вирус преноси?

– Још се воде расправе око преноса преко површина, али је сасвим јасно да се највећи део ширења врши кроз ваздух. Вирус не лети кроз ваздух, већ се преноси у оквиру капљица. То могу бити велике капљице које излећу из уста током говора или кашљања и веома мале капљице које чине део нашег нормалног даха. У зарази су важна три принципа: удаљеност, време, и доза. Отуд долазе и три директиве које су дали људи који су много већи стручњаци у овој области него што сам то ја.

Које су то директиве?

– Удаљеност: немојте прилазити људима ако не морате, јер не знате ко је заражен. Друго, носите маску: појединачан вирус може лако да прође кроз маску, али капљицама је то много теже. Ношење маски додатно успорава ваздух који излази из плућа и тиме смањују величину „облака“ респираторних капљица који окружује сваког од нас. Треће: што мање времена проведете у близини болесне особе, то је мања вероватноћа да ћете бити заражени.

Да ли то значи да би вирус био под контролом ако би сви носили маске, одржавали дистанцу, избегавали дужи боравак у затвореном простору са много људи?

– Вирус би био под контролом веома брзо. На крају крајева, кроз такве мере – плус прецизну идентификацију контаката и обавезни карантин за изложене – многе државе на свету су успеле да одрже вирус под контролом. Ово укључује и Вијетнам и Тајван, иако деле границу са Кином.

Да ли је вирус мутирао и „напада“ ли исте органе?

– Вирус непрестано мутира и раздваја се у сојеве. Онда се ти сојеви даље деле опет и опет, тако да већ постоји више стотина различитих. Али, за сада су сви они веома блиски једни другима, и нисам до сада видео доказе да је било који од њих значајно различит по утицају на људски организам.

Да ли је овај сој короне заразнији сад него у почетку?

– Заразност вируса се мери кроз такозвани основни репродукциони број – Р0. Упрошћено говорећи, Р0 говори колико људи у просеку зарази једна особа у стандардним условима. Што је овај број већи, то је вирус заразнији. Ковид 19 заправо није нешто посебно заразан: његов Р0 је отприлике 2,7. Ради поређења, чувени шпански грип је имао Р0 близу четири. Вируси који изазивају велике богиње и полиомијелитис имају Р0 од око шест, а вирус малих богиња има Р0 од чак 18. Не видим никакве доказе да је вирус мање или више заразан него у почетку.

Очекујете ли да ће вакцина или лек против ковида 19 стићи ускоро?

– Никада виђене количине новца и труда су уложене у развој вакцине. Постоји више стотина група које гурају развој у разним правцима, у практично свим већим државама света – Кина, Русија, Индија, Америка… Најтежи део пројекта је извести развој вакцине што брже, а да се притом не жртвује њена ефикасност и сигурност. Вакцине су у нормалним околностима дословно најбоље и најдетаљније испитане ствари које постоје: улаже се у просеку преко десет година рада на пажљиво проучавање сваког аспекта. Али, пошто свет не може да се заустави на десет година, уместо десетина милиона долара, троше се милијарде да би се добило на брзини.

Шта је то у самом вирусу што чак и врхунске научнике наводи на помисао да је настао у лабораторији?

– Ефективно све објављене студије, мишљење већине стручњака а и моје (генетски инжињеринг спада у моју ужу струку) јесте следеће: нема никаквих трагова који указују да је вирус настао у лабораторији. У свету циркулише на десетине хиљада вируса корона. Сетите се да је 2003. избила епидемија вируса SARS, који је био много тежи и смртоноснији од овог сада. SARS-CoV-2 није нешто неуобичајено и посебно. Вируси корона и вируси грипа су фамилије које сваких неколико деценија произведу нову подврсту која је потенцијално опасна по људе. За сада, још нисам видео ниједан рад који за генетски инжењеринг даје било какав озбиљан доказ.

(Новости)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: