Интервју са појцем Љубом Манасијевићем и како је настала пјесма „Са Косова зора свиће“ (ВИДЕО)

За сајт Српска историја говориo је наш српски мелод-пjевач и композитор Љубомир Љуба Манасијевић, који је испричао одакле љубав према тој врсти музике и како је настала пјесма „Са Косова зора свиће“ коју Срби са одушевљењем пјевају годинама.

Поштовани Љубо, ваша љубав према песми и композицији датира из млађих дана, представите се и реците нам укратко о вашем почетку?

“ Рођен сам и одрастао у Београду а као гимназијалац почео сам се занимати за композицију с обзиром да сам већ био професионални музичар у неколико ансамбала тог времена. Занимљива ми је била музика у различитим жанровима што се касније показало. Корисно за прегршт музичких идеја које су обележиле 20 и почетак 21 века на нашим просторима попут песама Ој, Косово, Косово, Востани Сербије, Призрен, Душанов град, Молитзва за Србију, Изнад Истока и Запада итд“.

Која песма је била ваше прво остварење у музичким водама?

“ Прво моје дискографско остварење је била песма ,,Дунав ми је све што имам“, на сингл плочи 1978. године па и она је на неки начин везана за Србију, Дунав и све оно што краси нашу највећу реку а потом сам написао и изводио песму под називом „Слободо“. Тако да сам већ био усмерен на песме о Србији са патриотским садржајем“.

Поводом комеморације 600. годишњице Косовке битке, 28. јуна 1989, Милић од Мачве је приредио изложбу слика у дворишту манастира Грачанице, ви сте имали част да отворите скуп вашом нумером.

„Године 1989. обележавали смо 600 годишњицу Косовског боја и за тај Видовдан сам пошао на Косово и Метохију са групом окупљеном око нашег великог и у то време веома славног сликара Милића од Мачве. Наиме, припремала се велика изложба Милићевих слика у порти манастира Грачаница и ја сам имао ту част да учествујем на отварању са мојом песмом „Небо је високо Србијо“.

Тада је било величанствено, поред изложбе слика коју је приредио Милића од Мачве, на овој комеморацији Милић је осмислио и кнежеву трпезу. Морам нагласити да је то био период када је Слободан Милошевић одмах после Осме седнице постао неприкосновени лидер Србије, када се на зидовима многих канцеларија заменио његов лик са ликом Тита. А суштина је ноћ пред скуп на Газиместану, у манастиру Грачаници одржана је света литургија којој су присуствовали сви архијереји СПЦ-а. У манастиру су се налазиле и Свете мошти Кнеза Лазара које су до тада путовале „српским земљама“, како је било те предивне ноћи?

“ Од раног јутра 27 јуна 1989. године чуо се пој монаха и непрекидно трајао до дубоко у ноћ и до следећег јутра. Порта манастира Грачанице је била испуњена са огромним бројем људи и свако ко је дошао у манастир да се поклони моштима Св. Цара Лазара запалио је једну или више свећа за покој душа Косовких-Метохијских јунака. Грачаница је сијала у мраку и изгледала нам је као небески манастир који се спустио на Српску, Косовску земљу да осветли наше путеве и да оживи сећање на стару славу и Видовдански бој 1389.године. Нико није желео да заспи те ноћи, већ смо чекали зору бдењем и разговорима и сусретањима са многим Србима који су ту дошли са свих страна света али и са Космета“.

Тај скуп вам је сигурно остао урезан у сећању, могло се доста тога чути и научити у разговору са људима.

„Наравно, могле су се чути најразличитије приче, предања, историјски подаци о Боју тако да никада ни пре ни посла тога нисам имао прилике да слушам и да прочитам толико верзија и података, легенди и најчудеснијих казивања која су ми заувек остала у сећању“.

Сутра дан на Видовдан, 28. јуна 1989. Газиместан је био сјајна, јединствена позорница, на скупу у коме је присуствовало око милион људи, заставе, литије, иконе, кандила, транспаренти. До тада незапамћен скуп.

„Оно што је следило на Газиместану само је један импозантан број људи али ништа ни приближно оном ванвременском догађају и доживљају који смо ми имали у ноћи бденија преносећи се у и оживљавајући дух и време средњег века и овог значајног догађаја у порти манастира Грачанице“.

При повратку имали сте ту част и да носите ђивот са моштима Св.Цара Лазара.

„У јутро 29. јуна 1989.године кретали смо за Куршумлију и са нашом групом као благослов биле су и мошти Св. Цара Лазара и имао сам велику и непоновљиву част да у једном тренитку понесем кивот са његовим моштима и то је нешто што се врло ретко може некоме догодити и остаје негде у свести за цео живот“.

Занимљиво је и да нам кажете како је настала ваша најпознатија нумера „Са Косова зора свиће“ коју Срби са одушевљењем певају годинама.

„Из таквог доживљаја је по повратку у Београд настала моја велика инспирација да напишем стигхове и копонујем песму коју сам насловио „Са Косова зора свиће“ а коју је народ запамтио по рефрену као „Ој,Косово,Косово“.

Тада у једном даху компонујем и музику на стихове „Востани Сербије“ и верујем да ме је та инспирација носила дуго после повратка са Косова и Метохије и да је учинила да остварим успешне песме које сам непосредно после неколико месеци почетком 1990.године и снимио на касету под називом „Востани Сербије“.

Познати сте и по томе што сваке године за Видовдан држите концерте не само у Србији већ и у Русији, без вас и ваших нумера се ипак не може, то су чињенице.

„Од тада сам одржао скоро сваке године концертне везане за Видовдан а задње три године 2016, 2017. и 2018. године био сам у Русији где се литургијом а потом и концертима обележава Видовдан у граду Кингисепту где ће се градити црква посвећена св. Кнезу Лазару“.

Посветили сте и Русији песму?

„Да, Русији сам посветио и песму под називом “Русијо моја вољена“ коју сам изводио на гостовањима у Русији и могу да кажем колико год да им се допада песма посвећена Русији толико воле и песму „Ој, Косово, Косово“. И за Русе који нас доживљавају као рођену браћу ова песма има далекосежно значење коју они доживљавају на начин који је универзалан као борбу у преносном смислу за слободу и своју исконску отаџбину“.

(Интервју припремио Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: