Интервју са визионарем науке и менторства: Почасни професор Воган Р. Волер о глобалним изазовима и будућности истраживања

Поводом недавног именовања за Почасног професора Универзитета Црне Горе, професор Воган Р. Волер (Ваугхан Р. Воллер), свјетски стручњак у области нумеричког моделирања термалних и хидротермалних процеса, индустријске прераде метала и заштите животне средине, подијелио је своја сазнања о модерној науци, будућим изазовима и приликама за младе истраживаче за сајт УЦГ. Ова пестижна титула му је додијељена у знак признања за значајан допринос Машинском факултету, посебно у истраживању феномена фазних прелаза и примјене нових нумеричких метода за њихово рјешавање, током протеклих 15 година. Поред тога, професор Волер је играо кључну улогу у менторисању младих научника и унапређењу међународне репутације Уиверзитета Црне Горе.

Током своје посјете Црној Гори у септембру ове године, проф. Волер је учествовао на међународној конференцији о термалним и енергетским проблемима ТхермаЕцомп 2024 као предавач по позиву, а која је организована у сарадњи са Универзитетом Партхенопе из Напуља, Италија и Универзитетом Сwансе из Велике Британије.

Академски и професионални пут

УЦГ: Можете ли нам рећи нешто више о свом професионалном путу и шта вас је мотивисало да се фокусирате на нумеричко моделирање и термалне процесе?

Проф. Волер: Све моје дипломе (БСц, МСц, ПхД)) су из математичких наука, што ми је омогућило да користим свестран алат за примјену на различите врсте проблема из физике. Мој главни фокус у истраживањима је био на рјешавању тзв. „транспортних једначина“ – које описују како се топлота и друге физичке величине крећу кроз чврсте, течне и гасовите материје. То ми је омогућило рад на широком спектру примјена.

Осамдесетих година, на почетку моје академске каријере, радио сам на проблемима везаним за процесирање метала, посебно алуминијума и челика. Крајем деведесетих и почетком 2000-их, развијене нумеричке методе и технике рјешавања сам примијенио на еколошке проблеме, попут формирања природних пејзажа као што су океанске делте великих ријека. У посљедње вријеме, мој фокус је на проучавању како да се ЦО2 складишти у Земљиној унутрашњости, што је кључна тема у покушају ублажавања климатских промјена којих смо свједоци.

Научни доприноси и еволуција

УЦГ: Који су кључни изазови обиљежили ваша истраживања, посебно рад на проблемима помјерајућих граница? На које пројекте или методе сте најпоноснији?

Проф. Волер: Велики дио мог истраживања односи се на проблеме покретних граница током промјене фаза. Класичан примјер покретних граница у физици је тзв. ˝Стефанов˝ проблем, који описује топљење леда, гдје не само да рачунамо расподјелу температура у течној и чврстој фази, већ пратимо и кретање границе фазног прелаза у времену. Током израде мог докторског рада, значајно сам допринио у развоју и дефинисању тзв. „енталпијске методе“, којом се рјешавају проблеми промјене фаза са покретним границама.

На почетку каријере, проширио сам ову методу да обухвати топљење различитих материја а које покрећу феномени кондукције и струјања течне фазе тј. флуида – а ово је постало познато данас у науци као „енталпијско-порозна метода“. Ова техника, развијена заједно са мојим студентима и колегама, данас је широко коришћена у комерцијалним и опен соурце рачунарским кодовима.

Сарадња и интердисциплинарна истраживања

УЦГ: Какво је ваше мишљење о тренутним глобалним изазовима у области енергије и како мислите да универзитети могу играти улогу у њиховом рјешавању?

Проф. Волер: Квантитативна рјешења проблема везаних за климатске промјене од виталног су значаја за одрживост људског живота на нашој планети. Да би ова рјешења била ефикасна, потребна су три елемента:

Прво, неопходно је да млади научници и инжењери буду добро упућени у основе својих дисциплина – из те основе могу се градити ефикасна рјешења.
Истовремено, морамо обучити истраживаче да раде у мултидисциплинарним тимовима, способним да комбинују и прилагоде своје вјештине с другима како би дошли до оптималних рјешења.
Коначно, важно је интегрисати друштвене науке са природним наукама и инжењерингом, јер ефикасност одређеног рјешења директно зависи од тога колико добро одјекује у заједницама на које ће имати највећи утицај.
УЦГ: Да ли постоје специфичне области гдје мислите да би сарадња између различитих дисциплина могла дати најефикасније резултате?

Проф. Волер: Кључни глобални изазови, посебно они у области заштите животне средине и инфраструктуре, могу се заиста ријешити само кроз интердисциплинарну сарадњу. Рјешења ће бити најефикаснија када фундаменталне физичке, биолошке и хемијске науке обезбиједе основне градивне блокове, омогућавајући инжењерима да, у сарадњи са друштвеним научницима, осмисле и изграде праведна, одржива и отпорна рјешења.

УЦГ: Како је започела ваша сарадња са Универзитетом Црне Горе и можете ли подијелити своја искуства у раду са нашим студентима и професорима?

Проф. Волер: Године 2009. упознао сам професора Игора Вушановића са Машинског факултета на првој конференцији Тхермацомп о термичким проблемима у Италији. Одмах смо успоставили добру сарадњу, а схватио сам да Игор има много сјајних идеја и снажну мотивацију да их реализује. Наша сарадња у развоју рачунарских методологија за проблеме у процесирању металних легура развијала се природно, и у кратком временском периоду успоставили смо снажну радну везу. Током времена — кроз четири или пет посјета Црној Гори, успјели смо да наше идеје претворимо у низ рецензираних радова који су наишли на одличан пријем у литератури из области топлотних наука са фазним прелазом. Веома сам поносан на радове које сам остварио са Игором.

Током сарадње, имао сам прилику да започнем рад и са сада већ ванредним професором Есадом Томбаревићем, такође са Машинског факултета. У почетку, док је Есад био докторанд, провео је шест мјесеци код мене на Универзитету у Минесоти. Био сам изузетно импресиониран његовим истраживачким талентом. У кратком периоду, Есад је успио да прошири нека моја рјешења са двије на три димензије, корак који је раније измицао мени и мојим студентима. Касније сам имао привилегију да будем члан Есадове испитне комисије за одбрану докторског рада. Од тада, заиста сам задовољан како је Есад напредовао и постао пуноправни члан факултета.

Савјети и размишљања

УЦГ: Како универзитети у мањим земљама могу максимизирати свој допринос у рјешавању глобалних изазова?

Проф. Волер: Прије свега, важно је идентификовати глобалне изазове чије рјешење ће имати највећи утицај на економију и друштво те земље. На примјер, у Црној Гори би било мудро размотрити питања везана за то како глобалне климатске промјене могу утицати на туристичку индустрију. Које кораке можемо предузети како бисмо изградили отпорност и одрживост? Након што се идентификује сет релевантних изазова, сљедећи корак је изградња и коришћење постојећих интелектуалних капацитета. Један од начина да се то постигне је размишљање о формирању тимова сачињених од професора из свих релевантних дисциплина. Истовремено, без жртвовања темељних основа појединачних дисциплина, треба тражити начине како додати вриједност постојећим студијским програмима кроз понуду предмета које предаје више професора и који обухватају мултидисциплинарне теме, посебно предмете који комбинују природне науке, инжењеринг и друштвене науке. Даље, увијек треба имати на уму да је током ових процеса кључно његовати и одржавати снажну јавну укљученост у истраживачке активности.

УЦГ: Какав је ваш утисак о студентима и истраживачима с којима сте радили на Универзитету Црне Горе, и како видите њихов будући развој?

Проф. Волер: Надам се да одговори на претходна питања указују на поштовање које имам према истраживачима на Универзитету Црне Горе. Имао сам дивну прилику да више пута посјетим Универзитет Црне Горе током посљедњих 15 година. Сваки пут када дођем, импресионира ме како се истраживачки капацитети континуирано крећу узлазном путањом. Веома сам поносан и задовољан што сам добио именовање за почасног професора Универзитета Црне Горе на основу инцијалног предлога Машинског факултета. Надам се да ће ми ово омогућити да наставим посјете како бих пратио напредак истраживачких напора на Универзитету.

УЦГ: Који су ваши планови за будућа истраживања и које области вас тренутно највише занимају?

Проф. Волер: Како се моја каријера ближи крају, своју будућу улогу видим у менторству, пружању подршке онима који ће наставити да помјерају границе истраживања. У том контексту, надам се да ћу своје почасно звање на Универзитету Црне Горе искористити да помогнем у успостављању и развоју узбудљивих истраживачких праваца који су тренутно у току на Универзитету.

УЦГ: Осврћући се на вашу импресивну каријеру, постоје ли одлуке или искуства која су се посебно истакла као кључна? Имате ли савјете за младе истраживаче који тек почињу своје академско путовање?

Проф. Волер: Не могу рећи да имам икаквих жаљења. Сматрам да сам био врло срећан што сам увијек пратио линије истраживања које су ме највише занимале и инспирисале. То ме природно води до два савјета за младе истраживаче.

Кључ је у томе да слиједите своје страсти. Бирајте теме истраживања које вас највише занимају и инспиришу, а не нужно оне које се сматрају „актуелним“ темама.

Имајте план. Поставите низ циљева који се могу ажурирати. Стално се питајте: Гдје желим да ово истраживање иде? Шта ћу радити након што завршим тренутни истраживачки пројекат? Када се суочите са могућношћу учешћа у новом пројекту, увијек постављајте питања: Да ли ме овај пројекат узбуђује? Како ће овај пројекат унаприједити моје разумијевање и вјештине у области којом се бавим?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: