Инвестиција за спас Берана и сјевера

Премијер Спајић је означио „три потенцијална аеродрома“ у Никшићу, Беранама и Улцињу као предмет пажње Владе обећавши „да ћемо све три опције разматрати“. Аеродроми у Никшићу и Улцињу су скромних могућности и без разрађене инфраструктуре и студије изводљивости. Аеродром изнад Берана пружа другачију слику

Премијерски сат у сриједу је заокупио пажњу великог дијела јавности због најаве инвестиције у улцињској општини, која би, по ријечима премијара Милојка Спајића, требала убризгати држави невјероватних 30 милијарди еура у туристичку индустрију приморја. Међутим, опаска премијера Спајића да су „аеродроми уско грло привреде и да треба отворити питање и осталих (мимо Подгорице и Тивта)“ је привукла мало пажње усљед захуктале дебате о оправданости и транспарентности арапског инвестирања на Великој плажи. Премијер је означио „три потенцијална аеродрома“ у Никшићу, Беранама и Улцињу као предмет наредне пажње Владе обећавши „да ћемо све три опције разматрати“. И док су аеродроми у Никшићу и Улцињу скромних могућности и без разрађене инфраструктуре и студије изводљивости, аеродром изнад Берана пружа другачију слику.

Монитор сазнаје да је комисија Владе Црне Горе прије 4 седмице тихо обишла и мапирала све куће у близини аеродромске писте које би се морале уклонити да би аеродром постао опет оперативан и проширен. Тренутно се ради на комплетирању базе података великог броја дивље изграђених кућа у непосредној близини писте. Аеродром је 60тих и 70тих година прошлог стољећа одржавао комерцијалне линије за Београд, Загреб и Љубљану. Каснио је остао само војни и тренажни дио аеродрома. Затечена аеродромска инфраструктура, хангари и инсталације су у лошем стању. Стање писте, која би свакако морала бити проширена, је и даље изненађујуће добро.

До сада су многе компаније и страни инвеститори показивали интересовање за улагање и реактивирање аеродрома. Његово поновно отварање је у доба Демократске партије социјалиста (ДПС) била честа тема и обећање пред државне и општинске изборе. Најављивано је и да је НАТО заинтересиран за његово коришћење. Касније је јављено да НАТО логистика на Косову и скопском аеродрому задовољава тренутне потребе Алијансе и да не планирају користити Беране.

Када се почетком 2023. године у јавности појавио нови инвеститор, овога пута Њемац, већина Беранаца је била скептична и вјеровала је кратког даха. Маик Штајнмулер, власник њемачке авио компаније Елите Привате Јет Сервице Гмбх је тадашњем премијеру Дритану Абазовићу дао конкретну понуду на столу. Његова компанија екслузивно опслужује реномирану Минхенску безбједоносну конференцију (МСЦ) која се одржава у фебруару сваке године.

Задужена је за пријевоз шефова држава и влада када они за ту прилику не користе државне летилице. Штајнмулер је истакао да је окупио престижне коинвеститоре и да је то прилика која се не смије пропустити. Писмо намјере је послато Влади још 25. маја 2022. године. Да је нешто озбиљније по сриједи видјело се у априлу 2023. године када је потписан Меморандум о разумијевању с Владом.

Посао и преговоре око пројекта је наставила каснија влада Милојка Спајића. Влада је 2024. затражила израду студије изводљивости од престижне америчке компаније Ернст & Yоунг (ЕY) која је завршена у року од 6 мјесеци, како се наводи на порталу аеродром-беране.ме који уређује потенцијални инвеститор. Монитор је добио, за сада неформалну потврду из Владе, да је студија изводљивости завршена и да је позитивна. Исто тако, постоје услови и воља великог дијела Владе и Општине Беране да се уђе у пројекат. Наводно, једини у Влади који имају резерву према Њемцима су министри из Бошњачке странке (БС). Они су раније покушавала довести, њима блиске, инвеститоре из Босне и Турске који су нудили пуно мање од Њемаца, и новца и инфраструктуре која би се евентуално изградила. Највјероватнија опција на столу премијера Спајића је да се пројекат спроведе кроз јавно-приватно-партнерство (ППП).

У досадашњим разговорима се помињу стотине милиона еура улагања за које би биле осигуране све финансијске гаранције прије почетка радова. Штајнмулер је у ранијим изјавама медијима најављивао да ће нови аеродром што директно, што посредно, запошљавати преко 3 хиљаде радника у свим фазама, од изградње до финалног пуштања у погон. Предвиђено је да аеродром има путнички и теретни (карго) терминал који ће бити главна дјелатност овог аеродрома.

Аеродром би, осим Црне Горе, опслуживао и потребе сусједне Србије, Албаније и Косова*. Томе би допринијела и трасирана рута ауто пута који би требао проћи близу аеродрома уз све приступне петље.

По информацијама са поменутог портала пројекат ће бити потпуно самоодржив у погледу енергетике и воде. Наводи се да ће путем нових технологија сам производити струју и скупљати и пречишћавати кишницу за потребе аеродрома. Још се истиче да ће то бити први ЦО2 (угљен диоксид) неутралан пројекат. Портал потенцијалног инвеститора је објавио и дизајн аеродрома са пристанишним зградама, униформама особља и неким техничким иновацијама. У овом тренутку Штајнмулер није хтио откривати нове податке о статусу разговора с Владом и динамици евентуалних радова. Рекао је да прво чека финални договор и да ће онда изаћи у јавност заједно са Владом.

Најшкакљивији дио пројекта ће бити измјештање неколико десетина породица које живе у близини аеродромске писте. Тачан број кућа које би се рушиле до овога момента није усаглашен. Скоро ниједна кућа нема потребне папире. Неки власници су предали документацију за њихову легализацију која је на чекању. Други су изразили сагласност да се добровољно преселе уколико им Влада и/или инвеститор понуде алтернативу или компензацију. У сваком случају проблем у Беранама је пуно мањи од проблема који би настао реализацијом пројекта у Улцињу и околини, гдје би се морало уклонити око 4 хиљаде кућа. Досадашњи проблеми с којима су се сријетале поједине општине приликом принудног исељења и примјене Закона о експропријацији упућују на опрез.

Беране и сјевер Црне Горе су у изузетно лошем економском стању које додатно погоршава одлазак становништва и негативни природни прираштај. Нема сумње да би реализација овакве инвестиције значила повратак отписаних.

Остаје још да се у то уклопе и политички и међустраначки интереси. Онда би, можда, могли рећи да је Црна Гора кренула напријед.

Извор: Портал aerodrom-berane.me

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: