Ипак се окреће

Припремио: Миомир Ђуришић

На данашњи дан, 21. јуна 1633. године Галилео Галилеј је био присиљен од стране инквизиције да се одрекне својих ставова, како би избјегао ломачу као Ђордано Бруно тридесетак година раније.

Теолошки савјетници инквизиције осудили су га 1616.године због тога што је заступао нову астрономију (залагао се за Коперников хелиоцентрични систем), и тада му је забрањено да заступа, предаје и брани осуђено учење. Галилеј је прочитао своје порицање и, на задовољство суда, био осуђен на утамничење. Допуштено му је да се врати у своју вилу у Фиренци и тамо остане под условом да живи у строгој изолацији, што је он и учинио и последњих осам година свог живота провео у сталном научном раду и експериментисању. Од Галилејевих научних открића најзначајнија су: изохронизам клатна, хидростатичка вага, пропорционални компас и термометар. Конструисао је први астрономски дурбин-телескоп, и њиме је видио планине на Мјесецу, Млијечни пут као огромни скуп звијезда, Јупитерове сателите, Венерине мијене и Сунчеве пјеге.

Само неколико мјесеци прије него што је ослијепио, Галилеј је описао дневну либрацију Мјесеца. Када је ослијепио, развио је теорију о употреби клатна у сату. Методолошки гледано, Галилеј је повезао емпиријска и формална разматрања, и математику учинио примјенљивом на проблеме са којима се сусретао. Комбинација експеримента и прорачуна давала је резултате који су могли да потврђују или обарају теорије. Галилеј је повукао разлику између примарних и секундарних својстава. Објективност мјерљивог и субјективност немјерљивог, које је Галилеј моћно оживио, остали су стандардни и практично необориви појмови.

Још током свог школовања, Галилеј се није слагао са многим аспектима Аристотелове филозофије и његовог схватања простора. Аристотел, старогрчки филозоф, сматрао је да се до формулација свих законитости које описују природу може доћи само размишљањем, те да никакве практичне провјере нијесу потребне. Галилеј је први човек који је, након више вјекова, не само посумњао да Аристотел није у праву, већ је могао то и да докаже.

Тако је Галилеј био први човјек Новог вијека који се користио методом експеримента. По завршетку експеримента јавља се потреба обраде резултата мјерења, а тако и оцјена величине случајних грешака. Галилеј је закључио да су случајне грешке приликом инструменталних мјерења неизбјежне, а да се притом чешће јављају мање, рјеђе веће грешке и указује на симетричну расподјелу грешака. Тиме је зачео теорију вјероватноће. Такође, Галилеј је у физику увео и математичко представљање величина у облику формули. Аристотел је тврдио да тијела падају на тло брзином пропорционалном њиховој маси. Галилеј је доказао да то није тачно. Галилеј је спуштао два тијела истих димензија, а различите масе, низ стрму раван. Резултати су били поражавајући по Аристотелово учење. Галилеј је поставио и једначине хоризонталног и косог хица, као и слободног пада. Први је, експериментално, израчунао интезитет убрзања силе теже.

Када је чуо за примитивне дурбине који су са сјевера стигли у Венецију Галилеј је дошао на идеју како да направи много моћније инструменте. Успио је да направи дурбин са увећањем од 10 пута, помоћу овог дурбина било је могуће видјети бродове који су били удаљени два сата пловидбе. Поред тога Галилеј се сјетио да тај дурбин може да окрене према небу, и тако је настао први телескоп. Помоћу овог примитивног телескопа успио је да открије Јупитерове сателите. Откриће ових сателита у њему је пробудило идеју да се не мора баш све окретати око Земље. Схватио је да је Коперник био у праву, а то је могао и да докаже.

Због ове своје идеје Галилеј је дошао у сукоб са црквом и инквизицијом. Био је приморан да се јавно одрекне свог учења и тако је себе спасао судбине Ђордана Бруна и спаљивања на ломачи. Сачувао је живот али није сачувао слободу, остатак свог живота провео је у затвору. Последњих 11 година живота је провео је у кућном притвору. У то доба потпуно изолован од спољашњег свијета написао је и своју последњу књигу, када је имао 72 године, коју је назвао “Нова физика”. Умро је као затвореник у сопственој кући. Постоји легенда да је на самрти рекао чувену реченицу: “Ипак се окреће!” иако се раније одрекао свих својих идеја о хелиоцентричном систему.

Ова тврдња никада није доказана, али оно што је неоспориво, јесте његов допринос науци и друштву који је ударио јаке темеље за даља открића. Тачно 350 година касније, 1992.године Ватикан се јавно извинио због начина на који је поступано са Галилејем.

Извор: Митрополија 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: