ИРФ наставља стару праксу, афера „Снимак“ може да почне

Инвестиционо-развојни фонд (ИРФ) није објавио никакве аналитичке картице о трошковима и исплатама од 12.јула до З1.јула ове године, што представља грубо кршење закона о финансирању политичких субјеката и изборних кампања, преноси Дан.

Због тога је МАНС, наводи Дан, предала пријаву Агенцији за спречавање корупције против одговорних лица из ИРФ-а, предлажући да им се у складу са законом изрекну казне.

Посебно забринутост изазива оваква одлука ИРФ-а, ако се зна да је ова институција једна од главних карика у ланцу остваривања политичке премоћи ДПС-а на терену, који описује афера „Снимак, коју је покренуо „Дан 2013. године.

Иначе, предсједник Одбора директора ИРФ-а је Зоран Вукчевић, истакнути функционер ДПС-а и један од водећих актера афере „Снимак“.

Пријава се, како је образложено из МАНС-а, подноси због повреде Закона о финансирању политичких субјеката и изборних кампања. Прегледом интернет странице, утврђено је да институција Инвестиционо-развојни фонд Црне Горе није учинила јавним аналитичке картице свих рачуна за период од 12. јула до 17.јула 2016. године, које институција има у свом посједу и које је дужна објављивати седмодневно (у складу са чланом 28, став три, Закона о финансирању политичких субјеката и изборних кампања пише у МАНС-овој пријави.

Челници Инвестиционо-развојног фонда (ИРФ) су пријављени и зато што ову обавезу нијесу испоштовали од 17. до 31. јула ове године.

Тим је, како се наводи, прекршена наведена законска одредба, а доказ је штампана верзија извода са интернет презентације.

„Због чињенице да је дошло до повреде Закона, предлажемо да Агенција спроведе поступак одлучивања и изрицања мјера у складу са чланом 44 Закона о финансирању политичких субјеката и изборних кампања“, наведено је у тексту пријаве.

Узимајући у обзир надлежности Агенције, МАНС иницира покретање прекршајног поступка против одговорног лица, у складу са чланом 55 став један, тачка 18, Закона о финансирању политичких субјеката и изборних кампања.

„Новчаном казном од 200 еура до 2.000 еура казниће се за прекршај одговорно лице у државном органу, органу државне управе, органу локалне самоуправе, јавном предузећу, јавној установи, државном фонду и привредном друштву чији је оснивач или већински или дјелимични власник држава или јединица локалне самоуправе, ако податке не објави на својој интернет страници и не достави на петнаестодневном нивоу Привременом одбору и Агенцији“, прецизирано је у тексту пријаве МАНС-а.

Из МАНС-а истичу да подносе ову пријаву ради покретања поступка у складу са овлашћењима прописаним законом.

„Молимо вас да нас обавијестите о активностима спроведеним у овом случају, доставите извјештај о извршеном надзору, као и све одлуке о изреченим мјерама и предузетим радњама“, закључује се у пријави МАНС-а поднијетој Агенцији за спречавање корупције.

Дан подсјећа да је Инвестиционо-развојни фонд у периоду прије расписивања локалних избора 2014. године подијелио близу 800 хиљада евра за 35 пољопривредних кредита у шест изборних општина, од чега је половина новца додијељена фармерима у Главном граду. Управа на челу са Вукчевићем водила је рачуна да у предизборном периоду највише новца опредијели за општине у којима су се те године одржавали избори.

ЦДТ: Саслушати одговорне

Центар за демократску транзицију (ЦДТ) затражио је од скупштинског Одбора за праћење примјене изборних закона да организује саслушање представника Агенције за борбу против корупције.

ЦДТ је, како каже његов директор Драган Копривица за Дан, од расписивања избора спровео мониторинг како поједине инстутиције поштују обавезе из закона који се тичу објављивања аналитичких катица, путних налога, буџетских расхода и социјалних давања.

Према ријечима Копривице, пратили су како те одредбе закона поштује 38 институција (Скупштина, Генерални секретаријат Владе, Предсједник, министарства, самостални органи управе), 23 општине и 13 привредних друштава (са највећим бројем запослених) чији је оснивач или власник држава.

„Резултати нашег мониторинга нијесу ни охрабрујући нити задовољавајући иако је од почетка процеса примијећено побољшање у броју инстутуција које су објављују податке“, упозорио је Копривица.

Према његовим наводима, кључни налази истраживања ЦДТ у првом мјесецу имплементације закона су да значајан број институција не објављује аналитичке картице и путне налоге које су обавезни законом, да квалитет објављених докумената значајно варира па велики број институција не наводи сврху плаћања у објављеним аналитичким картицама.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: