Ирина Деретић: Да бисмо били суверени, треба да се вежемо за Русију и уђемо у БРИКС!

Редовни професор античке филозофије Филозофског факултета у Београду Ирина Деретић написала је шест књига о Платону и Аристотелу, више од 150 студија преведених на пет језика, а сада припрема књигу под насловом „Смрт у првом лицу: филозофија у делима грофа Толстоја“. Уочи „малог Божића“ проф. др Деретић, ауторитет у области филозофије и књижевности, поручује за читаоце Братства да је „веза српског и руског народа потврђена крвљу, вером и писмом“.

И у празничном разговору, полазимо од тога да је српско-руско братство – наш приоритет. Утемељио га је Свети Сава, на духовно-моралним вредностима. Оно има саборни карактер и велики значај за регион, Европу и свет. То је између осталог, записано у Повељи српско-руског братства, чији сте Ви један од доносилаца. Испричајте нам како видите српско-руско братство данас и његов значај? Како, којом брзином и у којим сферама да га развијамо?

– Српско-руско братство је аутентично, потврђено крвљу, истом вером, писмом, историјом и традицијом.

Треба га развијати у културалном смислу, што БРАТСТВО ради од свог оснивања.

Други моменат је учење руског језика, промоција руског балета, пројекције руских филмова – њих људи воле без обзира да ли су ратни, историјски или уметнички. Потребно нам је више путовања у оба смера, туризам је у Србији веома примамљив за Русе, али ипак треба више промоције наших привлачних дестинација.

Даље, размена људи – мислим ту и на породице, а као професор универзитета сматрам да је нарочито важна размена студената и професора. На мом Одељењу сам само ја повезана са Русијом, што не значи да други не желе, него је за то потребно отварати канале.

Такође нам је потребна и размена лекара.

То је лако могуће организовати, за то није потребно много.

А треба нам и привредна и оружана сарадња!

Недвосмислено сам на страни тога да нам оружана сарадња треба са Русијом и другим земљама које нису признале Косово, које признају целовитост наше државне територије – а не са једном Француском која је признала Косово, парча нам државну територију, а ми од ње купујемо Рафале. У сваком случају, то је толико јасно, да се мора просто подразумевати.

Најлакше је развијати међуљудске контакте, одвести наше туристе у Москву и Петроград, градове „златног прстена“. Исто тако, показати Русима манастире Фрушке Горе, Овчарско-кабларску долину, Студеницу. Не треба их пустити само да се они самоорганизују, него ми морамо да их позовемо, да им организујемо српски програм, да осете нашу културу. То може већ сутра да се уради!

У политичкој сарадњи, наше место је у БРИКС-у, а не у ЕУ. Доласком нове америчке администрације се мењају односи и у самој ЕУ и тек ћемо да видимо како ће они да изгледају, али какви год били, ми треба да искористимо шансу која нам се пружа међу сувереним земљама – у БРИКС-у. Јер, да бисмо били суверени, морамо да будемо са сувереним земљама. А то је БРИКС, и пре свега треба да се вежемо за Русију. Ми имамо коме да се окренемо. Тамо су наши пријатељи и пословни партнери, тамо нас чекају раширених руку.

Ми то треба да урадимо, будући да то не искључује сарадњу са другима у науци и сличним областима, али у геостратешким питањима, нема збора – то су Русија и БРИКС!

Д. М.

Извор:  Братство

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: