Исидора Секулић Мештровићеву фигуру Његоша прогласила нетачном и туђом
1 min read
„Крајем новембра 1951. године, водећа српска књижевница и прва жена-академик у Србији Исидора Секулић, иначе менторка талентованог београдског студента-симиновца Жике Стојковића, објавила је књигу ‘Његошу књига дубоке оданости’, и у овом је случају то било поводом 100. годишњице Његошеве смрти.
У једноме од средишњих поглавља те књиге (‘Изглед и лик Владике Рада’) Исидора се упустила у прилично храбру и интригантну полемику с познатом (и врло раширеном, тј. умноженом у много примерака и посвуда продаваном) Његошевом фигуром (стоном главом или попрсјем) коју је Иван Мештровић направио негдjе 1930-их (када је, након неуспjеха идеје о подизању маузолеја Његошу на Ловћену, постала врло актуелна једна сасвим друкчија замисао, да Мештровић Његошу направи репрезентативан споменик у Београду)“, пише Дарко Худелист у ексклузивном тексту за актуелни Недељник.
Исидора Секулић је Мештровићеву фигуру Његоша прогласила „нетачном“ и „туђом“ Његошевом лику и дјелу, односно средини из које је он поникао. „То није суштински Његош“, написала је, посебно се притом усредоточивши на његову главу која је, у Мештровићевом концепту и изради, „не само нетачно, него безмало непријатно погнута“ те је као таква „неадекватна бићу Владичину, неадекватна истини“.
По мишљењу И. Секулић, Иван Мештровић је у тој својој фигури Његоша „у два сасвим погрешна правца ‘ретуширао’; прво, што му је „додао господствености у смислу европски аристократском, или егзотичном, а Владика је био динарски расан и домаћински отмен“; а друго, што га је „интелектуализовао“, „како се на већ врло стереотипан начин приказују мислиоци“, а „владика није био свјетски стилизован, него сасвим особено, лично, и врло црногорски усклађен“.
„Исидори је на врло груб и крајње искључив и нетолерантан начин одговорио Милован Ђилас (тада један од најмоћнијих људи у политичком естаблишменту ФНРЈ), у својој књижици ‘Легенда о Његошу’, штампаној поткрај марта 1952. Он је у њој за Исидору написао да је она ‘концентрат и пад свега онога што је српски идеализам рекао о Његошу’, упоредивши је притом – наравно, у крајње негативном контексту – с владиком Николајем Велимировићем (аутором књиге ‘Религија Његошева’) и неким другим тумачима Његоша који, како је написао, ‘Његошевим песимизмом образлажу свој реакционарни идеализам’. Била је то, уза све остало, и жестока политичка дисквалификација Исидоре Секулић, из бритког пера (веле)утицајног писца и агитпроповца Милована Ђиласа…“, пише Худелист.
Ђилас је касније у затвору у Сремској Митровици, 1957-1959, написао нову књигу о Његошу, која је носила наслов „Његош – пјесник, владар, владика“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Evo i ovi danas isto to u Srbiji rade , jednu takvu dinsatiju kakva je bil dinastija Nemanjica ,koja je bila uzor toga vremena u svemu ,od nauke i kulture,do ratovanja i drzavnih zakone ,svedose na prosjake i kocijase.Tako je to kad se ozbiljnoga posla dohavte licemjere i zlonamjerne osobe!
U vremneu kada je nacionalnu svuda proglaseno za demode u Eu ,nasi bas iz toga razloga uhvatise snimanja serije o Nemanjicima.Koji je razlo,da pokazu narodu suprotno od onoga sto je u narodu vjerovanje i istoriska istina!
Iskreno, meni se sama skulptura svidjela!
… Dok nijesam pročitao knjigu najpametnije srpkinje posvećenu Njegošu !!!
Ono knjiga mi se nije u cjelini dopala, kako Isidora u silnom i nesputanom nadahnuću Njegoša odveć nekritički izdiže u objekt obožavanja i idolatrije, dajući mu skoro božansku atribuciju!
Ali … Kada razmatra njegovu skulpturu, Isidori je sve na mjestu, argumentacija joj je neupitna i neporjeciva!
Ništa joj se ne može prigovoriti!
Zato, eto zbog toga, ja više vjerujem njoj, nego sopstvenom, onom prvom utisku!
Koji sam, taj moj prvi utisak, poslije čitanja knjige promijenio; i sam drugačije vidio i doživi Meštrovićevu skulpturu Njegoša, koja je odista odveć maniristički stereotipna i uniformna!
Kako je i inače Meštrović sklon “ klasičnom istorijskom monumentalizmu “ đe je i u sklupturi sve jedno te isto logovanje čovjeka kao čisto estetskog objekta!
Bolje je to, neuporedivo bolje od mene vidjela Isidora Sekulić, kako je to najmanje čudo.
Uz njenu pomoć i ja sam progledao.
Vidio ono što mi je nedostajalo u znanju.