Ископали слободу и новац грађана: Слиједе ли ослобађајуће пресуде и одштете

Саговорници “Вијести” тврде да је упадом у суд штета већ начињена, а да ће будући процеси показати колики ћемо цех платити. Зрачак свјетлости на крају тунела (депо Вишег суда) врло је могуће да ће неким криминалцима бити слобода у будућности, када се буду доносиле ослобађајуће пресуде усљед недостатка доказа”, тврди адвокат Аковић

Обијање депоа Вишег суда у Подгорици, евентуална крађа или контаминација доказа, у сложеним судским процесима сигурно ће произвести негативне посљедице, само је питање колики ће бити обим настале штете, сагласни су саговорници “Вијести”.

Некадашњи судија Вишег суда у Подгорици и предсједник специјализованог одјељења за сузбијање организованог криминала, а сада адвокат Лазар Аковић, тврди да би “бјекство” појединих доказа кроз тунел, могло довести до ослобађајућих пресуда окривљених усљед недостатка тих доказа.

“Обијање депоа Вишег суда у Подгорици је нешто што сваког поштеног човјека у овој земљи треба да озбиљно забрине. Криминал исказује озбиљну моћ, док је систем озбиљно заказао. Спроведена је једна врло опасна криминогена активност и то у центру Подгорице, која је веома софистицирано и професионално испланирана и реализована и притом неопажено прошла. У депоу су се налазили предмети који су привремено одузети. То су предмети који могу послужити као доказ у кривичном поступку и који су предати на чување суду”, изјавио је “Вијестима” Аковић.

Подсјећа да је одредбом члана 85 Законика о кривичном поступку, прописано који се предмети могу одузети или послужити као доказ у кривичном поступку.

“Фигуративно речено, привремено одузимање предмета и имовине је притвор према имовини. То је мјера процесне природе. Овом се радњом прибављају докази важни за вођење кривичног псотупка, као и за доношење судске одлуке, обезбјеђује се сигурност људи и имовине (уколико би извршилац посједовао опасну ствар, могао би и даље да је користи за вршење кривичних дјела или за понављање кривичног дјела), тј. спречава се вршење кривичних дјела. Једна од радњи доказивања у кривичном поступку је преглед привремено одузетих предмета и документације”.

Ти предмети и документација, образлаже он, служе при утврђивању чињеница, односно доказивања извршења кривичног дјела од стране починиоца и помоћу којих суд утврђује чињенице – или властитим опажањем или на основу исказа вјештака коме је привремено одузет предмет дат на вјештачање.

“Несумњиво је да је значај вјештачења као доказног средства у кривичном поступку огроман и да је захваљујући вјештачењима расвијетљен огроман број кривичних дјела и откривен велики број учинилаца, али и поред свих позитивних страна, вјештачење као доказно средство у нашем правосудном систему има и доста мана. Суд је дужан да тај доказ такође поједично и у склопу са другим доказима цијени и након тога да изведе закључак о утврђивању неке одлучне чињенице. Уколико неки предмети који су привремено одузети буду ‘нестали’ из депоа Вишег суда, кривични поступци који се воде против одређених лица ће бити озбиљно угрожени у смислу доказивања кривице тих лица. Зрачак свјетлости на крају тунела (депо Вишег суда), ће врло могуће неким криминалцима бити слобода у будућности, када се буду доносиле ослобађајуће пресуде услејд недостатка доказа”, поручује адвокат.

Аковић појашњава да ће одбрана, на примјер, инсистирати да се обави преглед неког пиштоља који је одузет у циљу уврђивања истовјетности тог пиштоља – јер тврди да из тог пиштоља одређене марке и фабричког броја није пуцано, а пиштоља нема јер је нестао.

“Нестанак рецимо, финансијске документације онемогућава да се провјери истинитост налаза и мишљења вјештака финансијске струке. Ето и у тим предметима врло је могуће ослобађајуће пресуде. Оваквих примјера има много. У коначном, држава и грађани ће још морати платити лицима која буду ослобођена кривице усљед недостатка доказа озбиљну накнаду штете. Уложена финансијска средстава за ‘тунел слободе’ се морају повратити”, закључио је Аковић.

Мафија је јача од државе

Адвокат Дамир Лекић каже да ће се на питање евентуалног контаминирања доказа и посљедица, евидентно указати на предстојећим судским процесима.

“У оваквим ситуацијама као основано се може поставити питање контаминације доказа, а самим тим и њихов кредибилитет и валидност, тј. правноваљаност истих. Наиме, судови, укључујући овдје и Виши суд у Подгорици, имају просторије у којима смјештају списе предмета, самим тим и доказну грађу, односно доказе који су саставни дио тих списа предмета. Сви докази се изводе непосредно на рочишту главног претреса пред судом, и они су саставни дио предмета и морају физички постојати све док се поступци и предмети чији су саставни дио правоснажно не окончају, односно и након правоснажно окончаних предмета одређени временски период. У сваком трену може се од стране учесника у поступку по одобрењу суда захтијевати вршења увида, разгледања, преписивања и пресликавања тих доказа. Све ово у циљу гаранција правичности суђења и светог начела да окривљени има право да буде упознат са свим доказима, чињеницама и околностима које му се стављају на терет”, објашњава Лекић.

Додаје да би далекосежне посљедице изазвао случај сумње – да се на неки начин дјеловало на списе предмета и на доказну грађу:

“У било којој фази поступка, почев од полиције, извиђаја, истраге, поступка контроле оптужбе, рочишта главног претреса, поступка по жалби, поступка по ванредним правним љековима… и то на начин да су поједини докази преправљани, преиначавани, фалсификовани, неистинито додавани, крадени, насилно уклањани, уништавани итд, тако да више не одговарају правој садржини или да више не постоје или да су неистинито уметнути на мјесто на које не припадају, то може да има далекосежне негативне посљедице по кривични поступак који тече по предмету који је формран на основу таквих доказа”.

Према његовим ријечима, ако се то кроз поступак утврди, такви докази ће бити изузимани из списа предмета као правно неваљани, док ће посљедица ових који су уклоњени или уништени, бити да они престају да постоје уколико се на било који начин не могу обновити: “Па самим тим и њихова инкриминација у односу на окривљеног престаје да постоји”.

У оваквим ситуацијама, уколико не постоје други докази који компромитују окривљеног, каже Лекић, биће доношене врло повољне одлуке по окривљеног у смислу одбацивања кривичне пријаве, обуставе истраге, обуставе поступка, доношења ослобађајуће пресуде…

“Тако, на примјер, ако се уклони пиштољ или дрога прије обављених неопходних вјештачења како би се утврдило да ли је пиштољ исправан и да ли је та супстанца заиста дрога која је законом забрањена, а не постоји ниједан други доказ, ти ће се поступци завршавати врло повољно по окривљене. Иста ситуација је и са телефонима, дроновима и другим предметима, а свакако ако се и изврше поједина вјештачења, ови предмети морају да буду саставни дио списа предмета, не само до правоснажно окончаних поступака већ и након тога одређени временски период, па ако они у међувремену некако нестану да се не могу пронаћи или обновити и таква радња може врло лако довести упитним комплетан кривични поступак, тако да се и он на исти начин повољно оконча по окривљеног”, истакао је тај адвокат.

Њихов колега, адвокат Стефан Јовановић, рекао је да актуелна ситуација без сумње погодовати оптуженима, уколико се испостави да су поједини докази контаминирани.

“Не познајем браниоца који сјутра на главном претресу не би указао на било какав облик контаминације доказа… Чињеница да је неки доказ контаминиран, на било који начин, повлачи за собом и питање валидности истог. Наведено не зависи од тога да ли је неки предмет комплексан или не, већ просто од чињенице како и у којој мјери је неки доказ контаминиран. Уколико оптужни акт, што је честа појава у послејдње вријеме, почива или се темељи на само једном доказу који је контаминиран, онда се итекако може говорити о процесним ситуацијама које за посљедицу могу имати ослобађајућу одлуку или одлуку која значи обуставу кривичног поступка. Наиме, уколико се основана сумња да је неко лице извршило кривично дјело искључиво базира на доказу који недостаје или који је на било који начин контаминиран, без обзира на то да ли је вјештачење тог доказа рађено у фази истраге, онда тако степенована сумња постаје проблематична са становишта процесног права. Посебно ако се има у виду начело “Ин дубио про рео” којим је прописано да ако након прибављања и извођења свих расположивих доказа, остане само сумња у односу на постојање неког битног обиљежја кривичног дјела или у погледу чињеница од којих зависи примјена неке одредбе Кривичног законика или Законика о кривичном постпуку, суд ће донијети одлуку која је повољнија за окривљеног”, рекао је Јовановић.

Пораз државе је откривен случајно

За адвоката Дамира Лекића, копање тунела и обијање депоа Вишег суда представља пораз правосудног система, као и саме државе Црне Горе.

“Сазнања о обијању депоа у Вишем суду у Подгорици и прокопаном тунелу испод зграде истог, који води до оближње стамбене зграде су изузетно поразна по комплетни правосудни систем Црне Горе, као и по саму државу Црну Гору. Ови догађаји на више начина указују да је мафија јача од државе и да је држава по већ ко зна који пут потпуно немоћна на дјеловање мафије. Оно што је посебно симптоматично и поразно је то да су обијање овог депоа и тунел прокопано испод зграде Вишег суда у Подгорици који води до стана у оближњој стамбеној згради откривени релативно на вријеме, случајно. Да нису откривени када су откривени, сигуран сам да би произвели још веће, несагледиве и врло далекосежне посљедице”, упозорава Лекић.

Негативне посљедице немогуће избјећи

Лекић је поручио да ће бити немогуће избјећи негативне посљедице.

“Ови немили догађаји који су се догодили у Вишем суду у Подгорици засигурно ће довести до тога да се постави велики број питања од чијих одговора ће зависити да ли ће они произвести врло негативне посљедице по кривичне поступке у том суду. А свакако и код овако постојећег стања ствари, при чињеницама и информацијама са којима сад располажемо, сигуран сам да се ове негативне посљедице неће моћи избјећи, само је питање у којем обиму ће наступти и у којем обиму ће оне моћи да се предуприједе и спријече”, упозорио је адвокат.

Од тунела не треба правити туристичку атракцију

„Треба дати времена надлежним органима да утврде шта се заиста десило и никако не треба журити са закључцима. Јавност треба да буде информисана само о неспорно провјереним сазнањима. У питању јесте ванредан догађај, у самом административном центру наше земље, гдје се налазе тужилаштва, судови, зграде Владе, Скупштине, предсједника, Централне банке, Главног града, Министарства. Али не треба од тога правити туристицку атракцију, јер тунел нити је Колосеум нити Лувр, и врло лако се може контаминирати контаминирано”, изјавио је “Вијестима” адвокат Стефан Јовановић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: