Искуство једног Будванина у протестној ноћи (ВИДЕО)

Након бруталног напада на протестанте испред Скупштине настао је општи метеж и учесници протеста су се кроз густи облак сузавца, засипани шок бомбама и кишом гумених метака почели повлачење у више праваца.

Можда је највећи број учесника одступио кроз парк према мосту на Рибници, на ком их је дочекао кордон полиције и засуо огромну колону,, сузавцем“, шок бомбама, те разбили колону од којих се дио вратио у пакао парка код коња, а други бесумучно јурили до петровачког пута. Читаву дужину парка смо протрчали без чула вида који је било немогуће користити обзиром на ужасну контаминацију сузавцем. Сваки удах је доносио неописив осјећај гушења и печења у носу, грлу плућима. Практично смо се давили као риба на сувом.

Људи су падали као снопље отровани бојним отровом и неконтролисано повраћали кроз уста и кроз нос.
Два дјечака, који можда нијесу били ни пуноњетни, су сједјели на тротоару испред Краљевог парка са ужасно одсутним погледом који је зурио у правцу парка. Забринут да нијесу погођени неким пројектилом, пришао сам им и питао да ли су погођени! Неколико секунди им је требало да уопште обрате пажњу на мене. Један ми само пројеца да га ужасно пече лице и нагонски крену да рукама обрише сузе које су неконтролисано текле. Спречих га у томе да рукама не контаминира очи. Из џепа јакне извукох флашицу воде и дадох прво једном па другом да отпију.

Већа група нас се окупи и врати на Булевар Светог Петра Цетињског. Посланик Бранко Радуловић је био са нама. Један му младић приђе и завапи да смо сви голоруки и немоћни да се супроставимо оволикој сили нашта је Профа само слегнуо раменима.

У том моменту из правца Скупштине се на све нас залијеће Хамер са ознаком САЈ-а. У невјерици смо гледали како се пуним гасом устремљује на нас. У задњем моменту нас неколико је прескочило ланац према тротоару а неколико људи се буквално наглавачке бацило преко живе ограде у супротну траку булевара.
Један од срчаних момака је са задње стране Хамера каменицом погодио задње стакло Хамера на шта је возач нагло укочио и у рикверц кренуо у ново гажење.
Из правца Скупштине је кренуо кордон и наставили смо улицом Марка Миљанова.

Из немоћи, очаја и бијеса је неколико момака бацило каменице на неке излоге. Неколико старијих људи им повикаше да то не раде али је било касно.
Једна група се окупила на раскрсници улице Марка Миљанова и Миљана Вукова. Није то било окупљање ради прегруписавања и поновног покушаја да се вратимо пред Скупштину, већ смо стали у недоумици куда да идемо. У шоку смо гледали како се колона полицијских комбија улицом Марка Миљанова залијеће на нас. Зачусмо само шиштање кроз ваздух, као рој стршљена. Схватисмо да из мобија у покрету испуцавају гумене метке на нас.
Кренусмо пјешке према Тргу Републике кад опет кордон! Неколико младића панично утрчаше у један од улаза у зграду у улици Миљана Вукова. Улаз се затвори!!!
Испред једног од улаза је стојао човјек од неких педесетак година. Био је у кошуљи и танком џемперу. Јасно је било да живи у том улазу и да је изашао ношен знатижељом да види шта се дешава на улици. Приђосмо нас троје и питасмо га да ли можемо да уђемо у улаз на шта је осорно и скоро са гађењем одговорио да НЕ МОЖЕ!!!

Циљ нам је био Храм Христовог Васкрсења. Питање живота и смрти је да се дочепамо наших аутомобила и наших аутобуса и да избјегнемо егзекуцију помахниталих хорди специјалаца и сајоваца, којима очигледно није било битно да протестанте потисну даље од Скупштине, већ да се са њима брутално и једном заувијек обрачунају.

Вођени Божијом руком и уз пуно среће обресмо се на паркингу испред Храма. У његовој порти! Више стотина протестаната је чекало поред својих аутобуса пристиглих из разних крајева Црне Горе. Невјерица на лицима. Очи видно натечене и црвене свима.
Сви су панично позивали мобилним телефонима своје другове, пријатеље и питали их да ли су добро и позивалу их да дођу испред Храма гдје је сигурно и мирно.

Један свештеник је разговарао са неколико људи.
Аутобус превозника из Будве је био паркиран у булевару Џорџа Вашингтона и чекао да путници пристигну.

Тачно у 23 часа 6 или 7 комбија препуних полицајаца улијеће великом брзином преко булевара и паркира се на улазу у паркинг Храма. Један од специјалаца у пуној опреми за разбијање демонстрација испуцава канистер сузавца право у полукуполу изнад улаза у Храм!

Наредни канистер сузавца је испуцан са раздаљине од десетак метара директно у задњи крај аутобуса са будванским таблицама који је био паркиран на Булевару испред Храма!

Један од канистера је испуцан право у црквену продавницу свијећа и из ње бљешти пламен канистера.
Одмах затим креће киша сузавца да пада по платоу испред Храма. Испред полицајаца излази свештеник и руку раширених као Христос распети их моли да не нападају светињу. Нисмо више у Подгорици! Као да нас је нека временска машина вратила кроз историју. На Голготи смо у Јерусалиму! Мило-Понтије је послао своје крвнике да нас униште.

Урлици из масе протестаната према полицији. Псовке и проклињање да не нападају светињу. Телефоном зовемо свештеника да позове некога и да нам отворе Храм да спасавамо живе главе.

У том моменту више полицајаца, испред и иза плаве марице, креће преко платоа и прилази аутобусима паркираним поред Храма и народу који је чекао да буде пребачен у своје градове.

Засипали су и даље са сузавцем док им обијесно и крвничко иживљавање пред светињом није досадило и док се нису повукли.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: