Исповијест
1 min read
За аутора ових редова је крајња немогућност да интимно емоционално и разумски рационално прихвати низ ствари које је његова држава Црна Гора прихватила као своје одлучно усмјерење на међународно-политичком плану. Ово чврсто опредјељење или заблуде, како ко хоће да закључи и прихвати, произилазе из његовог истинског формирања на класичном Марксизму као синтези научне, филозофске, идеолошке и политичке стварности претходних вјекова. То му је послужило као теоријска основа да релативно добро и критички савлада све теоријске и практичне тековине настале крајем 19. и у току 20.вијека.
Као убијеђени комуниста, на свему томе, веома критички сагледава садашњу реалност. И то првенствено као убијеђени интернационалиста Марксовог типа, а никако империјалног – поданичког профила, како су нам то пласирали наши велики социјалистички „идоли“, као што то и данас нуде свјетски моћници под формом „демократског“ подаништва. Признајемо да је за нешто изнад тога мала била и Југославија (која се добро рвала)а камо ли мала Црна Гора, али ништа не би смјела чинити мимо традиционалног достојанства.
Црна Гора из многих разлога заслужује да буде конститутивни фактор рационалних заједница које су окренуте медјународној сарадњи и никада супростављању земаљама и великим силама. Са тог становиста неприхватљива је наша орјентација према ЕУ.
Ово из неколико разлога: ЕУ је лако прикупила сателитске земље бившег Совјетског савеза, које су историјски припадале Аустроугарској монархији, дјелимично или у потпуности у оба свјетска рата биле су на страни Њемацке и Аустрије. Србија и Црна Гора као самосталне државе и њихове противнице у оба свјетска рата или БиХ и Македонија изашле из Отоманског ропства, укључењем у Југославију, као да по нечему изазивају подозрење, па их ЕУ држи на дугом штапу од овог чланства. Нема рационалног разлога који би, на примјер показао које су то предности имале Бугарска и Румунија да буду тако лако примљене у ЕУ.
Исто тако не треба нам ЕУ ако је у тијелу ове организације (25.септембра 2019.) усвојена резолуција о изједњачавању фашизма и комунизма. Комунисти као изразити антифашисти, чији је допринос немјерљив у сламању међународног фашизма, не могу бити добронамјерни према оним који то негирају.
Црна Гора као независна држава није у пракси показала никакво реаговање, него крајње вазално подаништво када је њена власт, без питања народа приступила НАТО-у. Више је разлога због којих наш народ не би прихватио ово чланство. НАТО је неоправдано бомбардовао нашу земљу. Поред масовног убијања нашег становништва бомбама са осиромашеним уранијумом, посијали су сјеме умирања чак и нерођених генерација. НАТО је војна организација која је супростављена Русији, коју доживљавамо као свог вјековног пријатеља и заштитника. Истина ни према њој не прихватамо подаништво било које врсте.
Црногорска власт ни по којем основу није смјела донијети одлуку о ембаргу Русији. То је била одлука у корист своје штете и под условом да је добила огромну материјалну помоћ од оних којима се наша власт, народски речено, ПОДВЛАЧИ.
Дакле,све ово упућује, у најмању руку, на закључак да је власт искомпромитовала нашу друштвену неутралност. Ако је ово један од видова одумирања државе нека буде крунисан слободом коју неће ограничавати моћ других држава.
За нас комунисте држава је средство принуде у одређеним околностима, али као вјечном идеалу клањали су јој се највише фашисти и савремени идентепендентисти.
Владислав Вуковић Југословенска комунистичка партија Црне Горе
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
