Исповијест мајке Луке и Николе Бојовића: Ево шта каже о животу, синовима…

Београдска сликарка, Анђелка Бојовић, која је била и декан Факултета ликовних уметности открила је да је бол за сином Николом Бојовићем, који је убијен 2013, потпуно промијенио њене погледе на живот.

Каже да тугу за њим лијечи одгајајући његову дјецу.

У потресној исповести коју су данас објавили београдски медији она је открила и да је њен старији син Лука, који се сматра наследником „земунског клана“, у шпанском затвору, гдје издржава казну од 18 година, проводи сликајући.

„Ја сам Луку саветовала да пише о сусретима у затвору, јер тамо циркулишу најразличитији карактери са различитим људским судбинама. Међутим, оловке су по затворским правилницима забрањене. На моје изненађење, почео је да слика. Послала сам му један приручник за сликање. Он је направио фантастичне ствари. Рекла сам му: „Сине, само сликај и радом ћеш много тога научити и своју личност ћеш тако унапређивати“. Он је перфекциониста и упоран човек. Психички је јако стабилан и скроз се сачувао, то ми је најважније“, рекла је Анђелка, преноси Курир.

На питање да ли разговарају о будућности и да ли се плаши да ће Лука по изласку желети да освети брата, она је слегла раменима…

„Не знам шта ће кад заврши. Важно ми је само да је жив и здрав. Верујем да смо сви пропатили много, а задовољни смо што су починиоци Николиног убиства осуђени и махом је задовољена правда. Никада нећу разумети тај сој људи, тај људски отпад. То су звери које бацају рукама пет када убију човека и љубе се“, огорчена је она.

Анђелкин млађи син Никола убијен је недалеко од кућног прага у центру Београда пре шест година.

Како каже, првих годину дана је мрзела цијели свијет и склањала се од људи јер је морала да одболује у миру.

Најстрашније што може да се догоди једном човеку, десило се мени. У животу мајке која изгуби дете ништа више није исто, све се мења. Била сам пала до дна, а онда су ме тргли речима: „Па чекај, ти имаш још двоје деце. Имаш Луку и имаш Марију и унучиће“. Онда сам се тргла и сузу нисам пустила, а ја на сазнање да га више нећу видети и да га нема и не пристајем.

На живот, то кад преживиш, ако преживиш, почињеш да гледаш много благородније и постајеш човек који чини добро и тако се спасава. Развила сам филозофију да треба да живим уместо Николе, јер док живим ја, живеће и он – прича Анђелка.

Она сваки дан пролази поред места гдје је Никола звјерски убијен, прекрсти се и помисли на њега.

– У дубини душе мислим како ће моје сунце, мој Никола, једног дана код мене доћи. Рећи ћете да се тако само заваравам, али зашто да то не радим ако је то потребно за мој опстанак?! Живим за то да мислим на њега и да гледам његову децу уместо њега – каже она.

„Са Вуком је нестао и део мог живота“

Истакнута сликарка присјетила се и времена које је провела са супругом Вуком Бојовићем, покојним директором зоолошког врта.

– Вук и ја смо кренули од нуле. Ништа нисмо имали, а узели смо се у великој љубави, у жељи да ћемо заједно створити све! То је било време када је било нормално градити све испочетка. Док смо се кућили, иако трудна, ишла сам пешке да бих уштедела паре од аутобуске карте, да бисмо купили нож, који је коштао као та карта. Са Вуковом смрћу нестао је и један мој део живота. Током наше везе, Вук ме је научио да он има део живота само за себе. Стратегија да га не јурим, јер бих у томе само изгубила себе, показала се као исправна – каже Анђелка.

Извор: Курир/Српски Телеграф

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: