Истакнути Санџаклија тражи укидање Ратковићеве награде Радовану Караџићу
1 min read
Писац Ибрахим Чикић из Бијелог Поља, јавности познат као заговорник осамостаљења Санџака од Црне Горе, због чега је, према сопственим наводима био злостављан у бјелопољском затвору ’90-их, иницирао је петицију за укидање пјесничке награде „Ристо Ратковић“ Радовану Караџићу, додијељену пјеснику 1993.
„Слободоумни грађани Бијелог Поља двадесет и три године носе огроман терет наметнут од стране ДПС режима, додјељивањем пјесничке награде Ристо Ратковић, злочинцу Радовану Караџићу. Деценијама чекамо да Министарство културе Црне Горе, локална управа Бијелог Поља и ЈУ ‘Ратковићеве вечери поезије’ учине цивилизацијски искорак и одузму награду Радовану Караџићу, те тако исправе неправду нанесену Црној Гори, Бијелом Пољу и великом пјеснику Ристу Ратковићу. Вријеме је показало да то не желе и неће својом вољом учинити, стога желимо да их грађанским протестом и петицијом присилимо на то“, наводи се на интернет-објави петиције.
Идеја за петицију могла је потећи од писца Андреја Николаидиса, који је раније, по сопственом сведочењу, у Сарајеву лично предложио Чикићу ову могућност.
„Пита ме шта ћу ја учинити поводом тога што је Радован Караџић својевремено у Бијелом Пољу примио награду ‘Ристо Ратковић’. А шта бих поводом гадости која је почињена прије готово четврт вијека ја сад требао учинити? Покрените иницијативу да се Караџићу награда одузме и ја ћу је први потписати, кажем му“, пише Николаидис у тексту „Ево вам лијеп примјер лицемјерја“ за Ал џазиру.
Чикић је деведестих година био обиљежен као планер побуне Муслимана са сјевера Црне Горе. Ухапшен је 1994. године у полицијској акцији Лим под оптужбом да је са осталим функционерима СДА планирао побуну Муслимана са сјевера Црне Горе а све наводно у циљу стварања самосталне државе „Санџак”. Потом је био затворен у бјелопољском затвору, гдје је, како тврди, био злостављан и о чему је написао књигу „Гдје сунце не грије“.
Године 2014. је због навода у књизи о томе шта се 1994. догодило њему и тадашњим функционерима Странке демократске акције осуђен пред Основним судом у Бијелом Пољу, на основу тужби неколико бивших затворских службеника. Судском пресудом Чикић је кажњен да исплати 4.000,00 евра због повреде угледа.
Епилог Чикићевог случаја исте године продужен је реакцијом професора Правног факултета Милана Поповића, уредника Монитора Есада Кочана и посланика ДФ-а Коче Павловића, који су поводом случаја Чикић поднијели кривичну пријаву против премијера Мила Ђукановића и ВДТ-а. Врховни државни тужилац Ивица Станковић тада је вратио списе предмета о кривичној пријави против Мила Ђукановића и Врховног државног тужилаштава за кривично дјело геноцид у вези са случајем Ибрахима Чикића.
Индикативно је да је за трајања судских процеса Чикићева књига „Гдје сунце не грије“ знатно добила на популарности и да су њени дијелови објављивани на порталу Вијести.
Поводом иницијативе за одузимање награде Караџићу, подсјећамо да су исту својевремено вратили Јеврем Брковић и Марко Вешовић, правдајући одлуку тиме да не желе да буду у истој равни са Караџићем.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Не знам зашто нападате овога човјека који се оправдано залаже за дезинтеграцију ЦГ а не нападате посланике ДФ који га подржавају у иницијативи о одузимању награде Караџићу, колико сам схватио из текста?
Зашто Срби да гласају за ДФ који се залаже за одузимање награде Радовану Караџићу?
Muslimani, a četnici: Borili se s Dražom za kralja, nikad s Titom!
Malo ljudi na prostoru bivše Jugoslavije zna da se u četničkom pokretu u toku Drugog svjetskog rata protiv fašizma, a zajedno s Dragoljubom Dražom Mihailovićem, borio veliki broj muslimana.
Neki od njih su bili i slavni predstavnici Ravne gore.
Slike Draže s narodom, ali i ratne fotografije četničkog vojvode „Telegraf“ je objavljivao u prethodnom periodu, ali na konkurs pisca Miloslava Samardžića da se nađe slika Josipa Broza Tita s narodom prije rata još niko nije odgovorio. Slika nema, pa nema.
„Čak je naznačeno da to ne mora biti slika sa srpskim civilima. Neka bude, na primer, s muslimanima. Ako su muslimani zaista podržavali komuniste, da li je Broz makar jednom posetio neko muslimansko selo, naselje, kuću… Gde je slika“, pita se Samardžić.
Draža, međutim, jeste dobro stajao s muslimanima i imao je muslimanske jedinice koje su se borile s njim rame uz rame, poput Avdi-begove Leteće četničke brigade. Muslimani nisu podržavali komunizam, jer su bili vjernici, a znali su da je komunizam bezbožništvo.
Tako je Mustafa Mulalić iz Dražinog Centralnog nacionalnog komiteta, 7. marta 1944. pisao Ibrahimu Pjaniću iz Gračanice u Bosni: „Neka se muslimani ne zavaravaju iluzijama koje stvara ta nova propaganda, jer partizanstvo odvodi u komunistički poredak, a onda i u očitu propast islama“.
Istom prilikom, Mustafa Mulalić je dodao: „Kaži svima muslimanima da đeneral Draža Mihailović u ime Nj.V. Kralja Petra Drugog želi iskren bratski sporazum s nama muslimanima, osnovan na principima naše narodne etike, naše stare bese, čojstva i junaštva, kao i rešenje svih naših političkih, socijalnih, kulturnih i privatnih problema na osnovama bratske uzajamnosti“.
Mulalić je prije rata bio poslanik Narodne skupštine Kraljevine Jugoslavije, a šef mu je bio radikal dr Milan Stojadinović, čija koalicija je okupljala većinu Srba, muslimana i Slovenaca. Komunisti su poslije osudili Mulalića na višegodišnju robiju, a u optužnici je pisalo da je on Srbin muslimanske vjere.
Njegov saborac Alija Konjhodžić bio je bolje sreće – emigrirao je s četnicima u Kanadu. Tamo je objavio memoare, navodeći: „Moje srpsko osvedočenje čisto je kao suza sa izvora“.
Nažalost, veći dio muslimana potražio je saveznika u Silama osovine, a na kraju se prebacio u komunistički tabor iz čistog oportunizma.
Najpoznatiji predstavnik muslimana u četničkom pokretu svakako je major Fehim Musakadić iz Sarajeva. On je za vrijeme Prvog svjetskog rata bio dobrovoljac u srpskoj vojsci, a bio je i nosilac Karađorđeve zvezde s mačevima.
Odmah po izbijanju Drugog svjetskog rata stavio se na raspolaganje Čiči, koji ga šalje u istočnu Bosnu u štab vojvode Petra Baćovića. Musakadić je osnovao Konjički muslimanski četnički bataljon.
Komunisti su ga zarobili 1943. u Stranama kod Uloga, srez nevesinjski, s još nekoliko oficira i vojnika JVuO. Pred samu smrt uzviknuo je: „Živio kralj, živio Draža, dolje Tito!“
I dr Ismet Popovac, ljekar iz Konjica i komandant Muslimanskog četničkog bataljona, stavio se na raspolaganje đeneralu Draži. Prije rata Popovac je bio predsjednik opštine Konjic.
Njegov bataljon je 20. januara 1943, zajedno s nevesinjskom, konjičkom, kalinovačkom i Drugom sarajevskom brigadom, uspio da oslobodi od ustaša muslimansko naselje Bjelimić. Vlast u oslobođenom naselju preuzeo je major Fehim Musakadić. Dr Popovac je poginuo u Trebinjskoj šumi 1943. godine.
Poručnik Čengić, aktivni oficir Jugoslovenske kraljevske vojske, Ravnogorskom pokretu se pridružuje već početkom 1942. Četnička komanda ga šalje sa specijalnom misijom u Mostar, ali su ga ustaše uhvatile i zaklale.
Istaknuti muslimanski predstavnici u Ravnogorskom pokretu bili su i Mustajbeg Hadžihuseinović, Smajo Ćemalović iz Mostara, Mustafa Berberović iz Blagaja, Abid Prguda, Omer Kalajdžić, Muhamed i Abid Mehmedbašić iz Stolca, Mustafa Leko iz Blagaja, Džemal Kršlaković – imam mudris iz Konjica, hafiz i član ulme medžlisa u Sarajevu Muhamed Pandžo, doktor Muhamed Begović profesor univerziteta u Beogradu, imam Abdulah Hodžić iz Beograda i upravnik „Gajretovog“ doma u Beogradu Mehmed Ćemalović…
U štapskoj četi sreskog komandanta u Konjicu Jova Babulovića većina boraca su bili muslimani, a u sastavu Konjičke četničke brigade nalazili su se muslimani četnici iz Konjičke Župe, koja je brojala 200 boraca, Bjelimića takođe 200 boraca i Uloškog bataljona, koji je brojao više od 150 muslimanskih boraca.
Na položaju Bjelašnice bilo je 400 muslimana četnika iz Umčana. U Višegradskoj brigadi pod komandom kapetana Nikića nalazilo se preko 200 muslimana, u odredu pod komandom poručnika Kureša, kao i u Hercegovačkom odredu, gdje je bilo po 80 vojnika muslimanske vjeroispovesti.
Na položaju Djevojčin Kuk bilo je preko 70 muslimanskih boraca, a u borbama oko Neretve potpukovnik Jovanović je, pored svojih vojnika, imao na raspolaganju i više od 200 muslimana četnika na položaju Bjelašnica – Konjic – Bijela.
Da su i nakon završetka rata mnogi muslimani bili uz Dražu dokazuje i postupak Esada Vehabovića iz Bosanske Gradiške, koji je uhapšen zato što je javno tražio da se okači slika „Besmrtnoga Draže umjesto Broza zlikovca!“
U galeriji su slike muslimana pripadnika JVuO, na kojima se, između ostalih, nalazi i četnički vojvoda Ismet Popovac. Na prvoj slici se vidi i đeneral Dragoljub Draža Mihailović, komandant JVuO i ministar vojni u Vladi Kraljevine Jugoslavije u izbjeglištvu.
ako je nagradu primio onaj sakupljač preslica Jevrem kojega je sa sinom hranio onaj s osmjehom ajkule UKINITE NAGRADE i susrete