Истина о „аутокефалности“ тзв. ЦПЦ у Црној Гори
1 min read
Цетињски манастир, архива
Пише: Горан Киковић, историчар
Последњих година, а загрцнуто и агресивно ових дана за нама, бучно се најављује и промовише аутокефалност тзв. црногорске православне цркве што увелико збуњује мање обавијештену јавност утолико више јер се бесрамно фалсификује историјска истина.
Да бисмо помогли људима да знају о чему је овдје ријеч, морамо почети са фундаментима који су неспорни када се елаборира ова тема, а које сам и ја као дудгогодишњи члан редакције “Србобран“-а, беранског листа за обнову српске културе и традиције, јавно објавио као своје истраживање на ову тему у октобру 2001. године под насловом “О аутокефалности цркве“. Није на одмет поновити кључне принципе које нико не може дерогирати па ни политички мисионари, атеисти и комунисти, који јуријашу на све српско како би помогли новим колонизаторима чије су уцијењене слуге. Прво питање, које се не може избјећи, јесте: чиме је мотивисана дрека новопечених црногорских аутокефалиста?, питао сам се на почетку свог горепоменутог текста и одговорио једин могућом њиховом инспирацијом – несумњиво је да су пиони у игри злочиначке папске државе која наставља свој прљави рат против православља. Ватиканска агресивна пенетрација у Македонији, Прибалтику, Украјини, Русији па чак и у Грчкој, очигледна је и не треба ју посебно доказивати. То је наравно сфера политике, а не права. А шта каже црквено право?
Свака црква која тражи аутокефални статус може га добити од Мајке цркве, тј. од цркве у чијем је саставу. Ако од ње не добије сагласност, ниједна је православна црква не може признати. Типичан примјер је Македонска православна црква, коју осим Ватикана не признаје ниједна православна црква, јер није добила од матичне Српске православне цркве сагласност за аутокефалност.
Црногорска митрополија се налазила у Српској патријаршији у Пећи, коју је турски султан Мустафа III укинуо 1766. године. У раздобљу од 1766. до 1920. године она је живјела самостално, али признање – аутокефалност – није добила. Наиме, пошто је према канонском односно црквеном праву њена мајка Српска православна црква била насилно укинута, она је своје признање односно аутокефалност могла тражити и добити само од Васељенске патријаршије у Цариграду (Истанбулу). Међутим, црногорска црква није то никада затражила па ни добила томос (повељу), којом би јој Васељенска патријаршија признала аутокефалност. Српска православна црква је, на подручју тадашње Србије, 1789. године тражила и добила томос о аутокефалности. Црногорска митропилија га није тражила, као уосталом ни Карловачка митрополија, па се стога не могу сматрати аутокефалним са становишта црквеног права. Зашто у то вријеме није тражена аутокефалност црногорске цркве сасвим је јасно: за разлику од данашњих уцијењених сепаратиста, ни Црногорска митрополија ни владарска династија Петровић Његош није служила туђим интересима, него јој је живородни циљ био обнова српске државе и Српске православне цркве са сједиштем у Пећи. Цетињска митрополија је била једина епархија у оквиру укинуте Пећке патријаршије која је сачувала своју слободу и остала непотчињена ни према Цариграду ни према Москви, па се се њени митрополити осјећали као прави насљедници српског патријарха, носећи титулу егзарха (чувара, надзорника) Светог Трона Пећке патријаршије, у периоду 1766-1920. године.
Зато је неопојано смијешно да данас било која свјетовна власт “зацрта у својој агенди“ проглашење аутокефалности једне цркве, јер она то може добити само у канонској процедури односно поштовањем црквеног права по коме тако нешто може учинити само Мајка црква, у чијем окриљу она постоји и од које затражи и добије сагласност. Изван тога, никад и нико јој то не може “опослити“. Актуелни црногорски сепаратисти и њихови историчари, упрегнути у коло историјског фалсификовања црногорске историје, позивају се на члан 1 Устава Светог Синода Црногорске митрополије из 1903. године и члана 40 Устава Књажевине Црне Горе из 1905. године, гдје се наша Митрополија назива “аутокефалном“, али неће да саопште јавности истину да ју је тако назвао својом вољом књаз самодржац Никола I, дакле свјетовна власт, а да статус аутокефалности није стекла канонским путем односно одлуком Васељенске патријаршије у Цариграду!
Обновом Српске патријаршије 1920. године и повратком Црногорске митрополије својој матици Српској православној цркви, важну историјску улогу имао је Митрофан Бан, за кога дежурни фалсификатори монтенегринског режима такође лажно свједоче да је био “аутокефални митрополит“, иако је он био апсолутно ношен идеалима уједињеног Српства и поновне обнове СПЦ и српског патријарха!
Дакле, да би једној цркви била призната аутокефалност, она мора да испуни неколико незаобилазних услова:
– да тражи признање аутокефалности (да добије томос од Мајке цркве у чијем се окриљу налази),
– да хиротонију својих црквених поглавара врши на својој (а не на страној територији!),
– да мора имати најмање три епископа (што Црна Гора није никад имала!),
– да има довољно свог свештенства и монаштва за нормално функционисање Цркве (да посједује богословију и теолошки факултет),
– и да испуни још подоста додатних критеријума да би се квалификовала за могућност да затражи признање аутокефалности, које ћемо овом приликом изоставити.
Још једном, данашњи фалсификатори историје не пишу да је Црногорска митрополија у ствари преименована светосавска Зетска митрополија (уздигнута на ранг митрополије 1346. године када је српска архиепископија уздигнута на ранг патријаршије, те да Црногорска митрополија није никакава “Црногорска аутокефална црква“ која им је тек тако затребала одједном из истих побуда које су се прије Другог свјетског рата осмислили Секула Дрљевић и Савић Марковић Штедимлија, оснивајући црногорски сепаратистички покрет и активно учествујући против Срба у оквиру НДХ. Свети Василије, а не грађанин Острошки постоји читав вијек прије него је Црна Гора постала држава, чак и да узмемо да рачунамо од 1796. (битке на Крусима) или 1858. (битке на Граховцу) а не од Берлинског конгреса 1878. године! Утврђивањем ко је градио црквене храмове по Црној Гори партијска комисија ДПС мора доћи до података да су их све подигли српски великаши, а да су их Турци поробили у једном (дужем) периоду историје и како ће то данас успјети легално конфисковати у корист државе када нема објекта који је она држала за своје, јер је по сваком демократском законодавству – црква одвојена од државе? Карл Шмит такво нормирање назива “примитивним правом“ а Црна Гора је “кандидат за улазак у Европску унију“, убјеђују нас, па баштини позитивне тековине међународног јавног права – поштујући канонско односно црквено право.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Crnaogorska Pravoslavna Crkva nije trazhila Tomos od Vaseljenske patrijarshije jer je ona jedina existirala od Rangoon Srednjega vijeka pa je niko nije ni ukida, A Srbska Pravoslavna Crkva jes trazhila, jer do tada nije je bilo 5 vjekova, a da bi impala kakav legitimitet I bila ozvanicena Srbi su trazhili Autokefalnos I dobili ta Tomos da se ozvanice. Crnogorsku Crkvu su Crnogorci ozvanicili svojom borbom vjekovima, i nijesu nalazili Za potrebe da plachaju Carigradu para koje nijesu imali da bi bili priznati.Jer Crnogorci su svojom borbom izborili moralno pravo i odbranili sebe i svoju Crkvu.
Ispada da je sve ipak u dokumentima na dugorochno, pa chemo to sad obavit, na tvoji korotu Gosen Kikovich. Mada chesh mochi otichi u bilo koju nashu Crkvu, i ako ti je potrebe Srbski pop, pronachichemo I njega zate. Samo bez brige.
Jozo, daviš.
Pa ko je uopste ovaj lik i koje su njegove reference da on prica o bilo cemu?! Seoski nsstavnik.vjerovatno mu je referenca sto je pozeljni lik Andrije Mandica.dajte ljudi ne sprdajte se!! Dajte da o ovim pitanjima govore zaista kompetentni ljudi, poput Stamatovica, Lekovica, Dzomica.ovim samo idete na ruku Milu i njegovom rezimu.
Dokle ćemo jadni Srbi da dokazujemo da je voda mokra!??
Najprvo smo se upecali da fukari dukljanskoj po vazdan podastiremo argumente, referiramo neupitne naučne činjenjence i fakte, da je Crna Gora oduvijek srpska država!? I da su Crnogorci zapravo oni najautentični i nacionalno najizgrađeniji Srbi iz Stare Crne Gore četri istorijske nahije, „najbolji oni Srbi“, “ so srpstva“ i „srpska Sparta“!??
Dok smo mi zalud brstili, oni su nam se kikotom smijali iza leđa, čudili se našoj upornosti da im dokažemo ono što i oni sami znaju, što svak živi zna!
Sada ćemo valjda da im dokazujemo da je srpska crkva u srpskoj Crnoj Gori srpska!??
Da su crkve koje su gradili Srbi, srpske!?? Kako su one valjda crnogorske, taman onako i onoliko su i laponske!
Siti nam se i ovoga puta smiju dok mi ginemo da im podastremo što više činjenica, dokumenata, zapisa …
Kao oni ne znaju isto ono što i mi znamo, što čitav kršteni svijet zna!
Da prostite, zajebavaju nas!
Da li vi odista verujete da bajagi Crnogorci ne znaju da su Srbi, da oni istinski veruju da su nekakvi starosjedelački Dukljani, milet neki crnogorski dalje Srba!?
Nije valjda da Srbi vjeruju u ono u šta ni ova montenegrinska fukara ne vjeruje!
I da li vi odista verujete kako ovi što više kao najesu Srbi, ovi što su se preobukli u aljine samocrnogorske, da oni iskreno u to vjeruju!? Da ne znaju, da su zaboravili pređe i ko ih je urcem srpskim pravio, zar vi vjerujete u to!? Da ne znaju u koje i u čije su im crkve krštavani srpski đedovi, na koja su im groblja kopani stari!?
Zar vi, braćo, odista mislite da oni znaju i iskreno vjeruju u neku drugu istinu o sebi Srbima i njihovim i našim srpskim crkvama?
Ako ko u to vjeruje, takav, sve da zna, ništa on ne zna o Srbima iz Crne Gore, Crnogorcima! O njihovoj lažljivoj i pretvornoj prirodi, njihovoj sklonosti avetanju i svakojakom fantaziranju, bolesti njihovoj, našoj montanjarskoj!
Ako im je od kakve koristi, oba bi ti oka izbili da dokažu kako su oni ustvari vanzemaljci u misiji spašavanja čovječanstva!
Znam ja njih, koga ću pa znati, ako ne znam svoj rod, svoju krv!?
Sprdaju se oni sa svojom srpskom braćom, smiju se naivnosti čovjeka koji je navro da dokazuje kako je voda mokra … Da su Crnogorci iz srpske Crne Gore Srbi, da su srpske crkve srpske!
Kada im, i ako im jednoga dana srpstvo bude u računu, niko od njih i njihovog srpstva neće moći sa zine, da živi! Levore će da potežu ako im ko dirne u njihovo srpstvo!
Znam ja njih kako znam samoga sebe.
Za ovo života preživjeo sam ih vatrene Crnogorce, vjerovali ili ne, čak i Jugoslovene fanatične, pa onda očajničke Srbe s konca komunizma i “ buđenja naroda“, evo ih sad kako prepliću u Montenegrinima, žučljivim nacionalnim srbomrzačkim autošovinustičkim Samocrnogorcima, a sjutra … Ko su sjutra, e, to će njima račun da kaže. Možda Srbi, možda Crvjeni Hrvati, Arbanasi, katolici, vrag će ga znati, prije nego im račun kaže ko su i što su!
Zato, manite se ćorava poslaa da se š njima nadgornjavate, da im dokazujete ono što je i njima jednako, ako nije i bolje znano.
Kako to, ustvari, i nema nikakve veze sa saznanjima i znanjima, račun je njima ono najveće i najtvrđe znanje.
Istina je njima samo ono sitno podkusuravanje!
I na kraju, što se mene tiče mogu oni i u crne Arape, baš me pa zabolje!
A što se srpskih crkava tiče, oni će morati da dokazuju pred ljudima, sudovima, i što je najvažnije, pred Bogom, da nijesu srpske, da su Srbima tuđe!
Oni, a ne mi!
Ako ćemo da se mi njima smijemo.
Tomos smo, vele, dobili te i te godine … Crnogorska je crkva autokefalna još od te i te godine … A mi onda skočimo, zapjenimo, kakav tomos, kakva autokefalna !?? … A oni nam se iza leđa smiju, podgurkuju, site se budalastom bratu koji nema preča posla nego da se s avetinjama pregoni!? Bače nam fitmu, a mi ajhaa, nikad da izdušimo!
Nego, da se mi primirimo, nije nama nužda!
Dani su dolazeći nama savjeznik, kako to odavna bilo nije.
??? jadi nas naši znali ?
Sela’m brate Djikane!
Svaka ti cast brate,dobro zboris Srbine iz CG,kao sto sam i ja Srbin iz Hercehovine. Mala napomena,nek mi mali milo tj.fukara odgovori kojoj su Nahiji CG pripadali njegovi preci,ja cu reci posto on nesmije iz Srpske Hercegovine. E sad ,nek milovci kazu koja je razlika i veza izmedju Pravoslavnih Srbijanaca,Hercegovaca,Crnogoraca,Licana,Dalmatinac,Makedonaca itd. Razlike nema,samo istina,svi su oni Srbi. Braco milanedajte da vam ispiraju mozak ida nas rastave
Četvrti vaseljenski sabor 17. kanonom svojim naređuje, da pri razrešivanju crkvenih oblasti ima se slijediti političkom razrešenju zemalja. Istu ovu naredbu ponovio je trulski sabor svojim 38. kanonom…
Koja se to Pravoslavna Crkva pridzava tog kanona?Nije to jedini kanon, koji govori o episkopijama.Dobro bi bilo da znas i tumacenje kanona.
Нема се ту шта разријешавати кад је ријешено прије 800 година. Ако расрбице не желе ићи у канонску СПЦ, вала нико их неће за рукав вући. А дирнете ли у наше светиње, јебали сте јежа. Ето вам распоп Усташ Дедеић, ето вам ваша комунистичко-усташка секта, ето вам Мило и остали титићи. Само даље руке од наших светиња јер ће главе лећети.