Историчари: Принципа представљају као терористу
1 min read
Нескривене су намјере из Сарајева и појединих европских престоница да другачије тумаче Први свјетски рат, поготово пред 100. годишњицу обиљежавања Сарајевског атентата.
Гаврило Принцип постепено, али упорно, треба да буде третиран као анархиста и српски терориста да би се Србија окривила за почетак Првог свјетског рата.
Постоји оправдана бојазан међу историчарима из Републике Српске да ће идуће године, на Видовадан у Сарајеву, гдје се спрема заједничко обиљежавање Сарајевског атентата, све протећи као скуп бивших централних сила, губитница у Првом свјетском рату, веома загријаних за ревизију историје.
„Не постоји други начин наметања свијести једном народу док се историја темељито не ревидира. Проблем у БиХ је што се то доводи на ниво интелектуалног сљепила, научног лудила гдје су представе о прошлости у сталном сукобу са здравим разумом још од средњег вијека и турске окупације“, каже Драга Мастиловић, професор историје са Филозофски факултет у Источном Сарајеву, коментаришући покушаје ревизије узрока и повода Првог свјетског рата.
„Француску су, као првобитног координатора те манифестације, одбацили бошњачко- њемачко- аустријски организатори и догодине су лако може догодити да се елиминише присуство Срба из БиХ“, каже за „Печат“ историчар Слободан Шоја. „Француска је имала идеју да буде координатор скупа гдје би се појавили историчари из БиХ, а организатори универзитети из Бањалуке, западног Мостара и Сарајева“, додао је Шоја.
У склопу настојања за ревизију историјских чињеница о узроцима Првог свјетског рата и Сарајевском атентату, као његовом поводу, страдају поново Гаврило Принцип и чланови Младе Босне. Академик Мухамед Филиповић сматра да се не смије вршити таква ревизија историје.
„Млада Босна је била патриотска организација и ја сам морао да пишем један текст у одбрану тих младих људи. Зашто? Па, зато што је Босна била окупирана од стране Аустроугарске“, закључио је Филиповић. Прогоне се они који су кao револуционари и идеалисти сањали заједничку државу јужних Словена, а славе се окупатори. „Преиспитује се чија је одговорност за Први свјетски рат, а све у контексту дешавања у протеклих неколико деценија, а посебно од 92-95. са жељом да се Срби окриве за све. Догодине ће та прича бити настављена и иде се у 1914. годину“, објашњава Шоја.
Оспоравање Младе Босне зачето дјелима историчара Кристофера Кларка, Маргарет Мекмилан и других британских и њемачких историографа уз свесрдну подршку утицајних медија, наишла је на плодно тло у Сарајеву. Тако је својевремено за „Печат“ Мирсад Авдић, аутор изложбе о Младој Босни у Музеју Сарајева, говорио за припаднике Младе Босне „да нису они толики хероји како су покушава представити“.
Прије 37 година пјевач Сафет Исовић са заносом је пјевао о Гаврилу Принципу као јунаку, револуционару и земљаку, док је Иво Андрић стотињак страница романа „На Дрини ћуприја“ посветио управо рађању идеје о слободи по моделу Младе Босне. У Сарајеву се данас, нити пјева о Гаврилу, нити цитирају Андрићеве ријечи.
Гаврилове стопе су давно уклоњене, спомен плоча Младој Босни скинута, а мосту преко Миљацке названом у славу Принципа враћен назив Латинска ћуприја.
1914. године Принцип и другови се и нису могли неком цивилизованијом методом до хицима и бомбама супроставити аустроугарском угњетачу. Избора није било – ропство или напад. А послије напада услиједило је тамновање у терезинским казаматима у којима је Гаврило на смрт измучен успио да напише стихове о себи и свијету који га је славио, па кудио.
„Тромо се време вуче
И ничег више нема
Данас је све ко јуче
Сутра се исто спрема…“
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Док је трунуо у затвору у Терезину, гладујући, мучећи се, распадајући се од туберкулозе костију, Гаврило Принцип разговарао је с доктром Папенхајмом, и излагао му своје предсмртне мисли – почев од тога да му је тешко јер му не дају да чита, преко бриге за напаћени народ, до објашњења своје националне и социјалне мотивације. „Он није мислио да постане херој. Хтео је само да за своју идеју умре“, каже Папенхајм. И умро је, али да живи. И његова смрт била је његова молитва.
„На Дрини ћурпија“
XVIII поглавље
…
Било је и биће звезданих ноћи над касабом, и раскошних сазвежђа и месечине, али није било и богзна да ли ће још бити таквих младића који у таквим разговорима са таквим мислима и осећањима бдију на капији. То је нараштај побуњених анђела, у оном кратком тренутку док још имају и сву моћ и сва права анђела и пламену гордост побуњеника. Ови синови сељака, трговаца или занатлија из забачене босанске касабе добили су од судбине, без свога нарочитог напора, отворен излаз у свет и велику илузију слободе.
…
Оно што би се за њих нарочито могло казати, то је: да није било одавно поколења које је више и смелије маштало и говорило о животу, уживању и слободи, а које је мање имало од живота, горе страдало, теже робовало и више гинуло него што ће страдати, робовати и гинути ово. Али за тих летњих дана 1913. године све је то било још у смелим али неодређеним наговештајима. Све је изгледало као узбудљива и нова игра на овом древном мосту који се на месечини јулских ноћи беласао, чист, млад и непроменљив, а савршено леп и јак, јачи од свега што време може да донесе и људи да смисле и учине.
XXI поглавље
Иво Андрић
Младобосанци у акцији
Данас је Јукић починио атентат на Цуваја.
Како је лепо што се затежу тајни конци дела
и буне. Како радосно слутим дана великих дела.
И диже се и гори хајдучка крв. Без чедности
и доброте и жртава пролази мој живот. Али волим
добре. Нека живе они који умиру по тротоарима
онесвешћени од срџбе и барута, болни од
срамоте заједничке. Нека живе они који
повучени, ћутљиви у мрачним собама спремају
буну и смишљају увек нове варке. A ја то
нисам. A нека живе и они.
Из дневника 8. јуна 1912.
Erik Hobzbaum napisao je “skraćenu istoriju dvadesetog vijeka”, od Prvog svjetskog rata do kraja Hladnog rata, dobro uočivši da je to cjelina. Cjelina u znaku Gavrila Principa. Kroz cio vijek će se ponavljati u bezbroj varijanata njegov juriš na prijesto Zla.
Od rodne kuće Gavrila Principa u Obljaju – ostali samo kameni temelji koje čuvaju rođaci. Kuću zapalile hrvatske snage 1995. U njoj je, sve do jula 1995. godine bio muzej sa eksponatima – svedočanstvima o velikom delu Gavrila Pricipa.
NAJSAŽETIJU misao o pravu naroda i pojedinca na otpor prema ugnjetaču izneo je čuveni italijanski nacionalni revolucionar Đuzepe Macini na sledeći način: “Kad je pravda ugušena I teror jednoga jedinog tiranina poriče i briše savest naroda i Boga koji želi da su oni slobodni I kada se čovek neopterećen mržnjom i niskom strašću, jedino domovine radi i radi večnih prava inkarniranih u sebi, diže protiv tiranina i uzvikuje: Ti mučiš milione moje braće, ti oduzimaš od njih ono što je Bog proglasio njihovim, ti uništavaš njihova tela i kvariš njihove duše; kroz tebe moja zemlja umire mukotrpnom smrću; ti si završni kamen cele jedne zgrade ropstva, nečasnosti i zla; ja zato hoću da rušim to zdanje, uništavajući tebe…”
NJIMA JE SVAKO TERORISTA KO SE BORI ZA SLOBODU SVOGA NARODA ! OVAJ SRPSKI VELIČANSTVENI HEROJ JE NAŠA DIKA , JER JE ŽRTVOVAO SVOJU MLADOST I ŽIVOT ZA SVE DOSADAŠNJE GENERACIJE SRBA KOJI NIJESU MOGLI DA PODNOSE TERET ROBOVANJA U AUSTROUGARSKOJ !!NEKA MU JE VJEČNA SLAVA I ZAHVALNOST SADAŠNJIH I BUDUĆIH SRPSKIH GENERACIJA KOJE NE VOLE OKUPATORE !