Историчари протестују због умањивања броја убијених у Јасеновцу
1 min read
Јасеновац
Чланови САНУ, професори савремене националне историје на универзитетима у Србији и Републици Српској упутили су јавности протестно писмо због умањивања броја жртава Јасеновца у водећим медијима у Србији, рекао је Срни историчар Милош Ковић, један од иницијатора тог писма, уз поруку да лицитација бројем жртава не долази у обзир.
Ковић је истакао да су се у јавности Србије у протеклих неколико дана суочили са правом медијском кампањом која се води у највећим и најутицајнијим медијима.
– Таква врста вијести углавном долази из Танјуга, који је сада приватизован, као и из РТС-а, Политике и осталих великих медија који користе Танјугове вијести – рекао је Ковић.
Ковић је навео да је протестно писмо покренула група историчара, а ради се готово о свим професорима који предају националну савремену историју, односно историју Југославије, практично на свим универзитетима у Србији и Републици Српској – универзитетски професори из Београда, Ниша, Новог Сада, Косовске Митровице, Источног Сарајева и Бањалуке.
Ту су, како је истакао, прије свих, чланови САНУ, историчари, који захтијевају да хитно престане лицитација бројем жртава Јасеновца.
Према његовим ријечима, Јасеновац и Косово су најсветије српске теме и њима се мора приступати са дужним поштовањем.
Ковић је упозорио да је у вијестима десетоструко умањен број жртава Јасеновца у односу на онај број који је до скоро био опште прихваћен и да је умањивања броја жртава које је поднио српски народ у Јасеновцу било и до сада, али се то сада први пут чини у највећим српским медијма.
– Искоришћен је један чудан текст који је објавио Џерузалем пост, а онда су нас неки људи тобоже, бранили, прије свега директор Музеја жртава геноцида у Београду, али и хрватски историчар Иво Голдштајн. Бранили су нас тако што су тврдили да је у Јасеновцу убијено око 80.000 људи, односно да постоји списак од око толико имена и да од тога не може бити мање – наводи Ковић.
Како истиче, таква врста тврдњи сада се готово свакодневно износи у највећим медијима у Србији.
Ковић је указао да би било незамисливо да се тако нешто догоди у Тел Авиву или у највећим државним медијима Израела и подсјетио да се у 16 европских држава и у Израелу, умањивање броја жртава холокауста сматра кривичним дјелом.
Он је напоменуо да ни Јевреји ни Јермени немају пописане именом и презименом жртве геноцида које су над њима извршени, па опет нико не смије да оспори њихов број, док се у у српској јавности српске жртве умањују и то уз подршку неких из хрватске јавности у којој се систематски умањују размјере усташког геноцида.
– Да ли неко може да замисли да неко умањи број од милион и по Јермена који су убијени у геноциду из 1915. године? Да ли Јевреји или Јермени имају имена за шест милиона, односно за милион и по жртава геноцида и да ли ико смије да им тај број да оспори? – упитао је Ковић.
Он је истакао да у писму подсјећају на то да се систематски избјегава и не помиње огроман број извора који говоре о стотинама хиљада жртава.
– То су извори њемачког, нацистичког поријекла, хрватског, усташког поријекла, бугарског, четничког, партизанског који су недвосмислени у томе да се радио о преко 700.000 жртава, а на територији НДХ и више, од чега је огроман број страдао у Јасеновцу – каже Ковић.
Он је додао да је и југословенска, земаљска комисија, која се састојала готово искључиво од Хрвата, 1945. године утврдила да је ријеч о броју од 500.000 до 600.000 жртава, које су страдале у Јасеновцу и напомиње да се систематски занемарују и резултати ископавања који су рађени 1964. године.
– Све се то прећуткује да би се искључиво ослањало на накнадна домишљања, статистичара или мањкавих пописа из 60-те године. У овој ствари нико, када говорим о највећим медијима у Србији, не консултује струку, стручњаке са универзитета у Србији и Републици Српској – истиче Ковић.
Он је навео да је писмо до сада потписало укупно 76 људи и да су се том писму својим потписима придружиле њихове колеге са различитих универзитета – и филозофи и социолози и други, али и водећи људи из свијета умјетности, режисери Емир Кустурица и Данило Бећковић, професор Леон Којен, академик Данило Баста и професор Слободан Антонић.
Међу покретачима писма, историчарима су академици Василије Крестић, Љубодраг Димић, Мира Радојевић, Славенко Терзић, Драган Војводић, као и колеге, професори историје Југославије Републике Српске професори Драга Мастиловић и Горан Латиновић, асистент Никола Ожеговић и други.
– То су водећи стручњаци. Ми у земљи немамо квалификованије стручњаке за ове теме, које нико ништа не пита и који не желе да пристану на овакву врсту поруге струци, али и основној моралности српског народа, јер Јасеновац и Косово су најсветије српске теме. То не значи да се ове теме не могу истраживати, али значи да им се мора приступати са дужним поштовањем – указује Ковић.
Потписници протестног писма захтјевају да одмах престане јавна „лицитација“ бројем жртава логора Јасеновац, смишљена да би се релативизовао и порекао геноцид над српским народом у Независној држави Хрватској и траже да Србија и Република Српска, по угледу на остале европске земље и Израел, донесу законе којима ће овакве појаве коначно да буду спријечене.
Они захтијевају и да се актуелне власти Србије, а нарочито Министарство културе и информисања, које поставља директоре и управне одборе Музеја жртава геноцида и РТС-а, изјасне о томе да ли подржавају ову „срамну, увредљиву, пажљиво осмишљену кампању умањивања броја жртава Јасеновца и порицања геноцида над српским народом у Независној држави Хрватској“.
Међу 15 покретача писма су професори Слободан Бјелица, Владан Виријевић, редовни чланови САНУ Василије Крестић, Љубодраг Димић, дописни члан САНУ Драган Војводић, Мира Радојевић и Славенко Терзић, те професори универзитета Александар Животић, Милош Ковић, Горан Латиновић, Драга Мастиловић, Дејан Антић, Маја Николић, Александар Раковић и виши асистент Никола Ожеговић.
Потписници писма су између осталих и предсједник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић, генерал потпуковник Синиша Боровић, као и други универзитетски професори, дипломате, генерали, умјетници, новинари, јавне личности.
Извор: РТРС
Прочитајте још:
ИН4С САЗНАЈЕ: Лукшић потписао а Марковић платио 29 милиона евра по незаконитој гаранцији
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Opipavaju teren lažima. Mora se energičnije reagovati i nešto preduzeti da laži nebi postale istina
Herman Nojbaher glavni, spec. isžzvetilac Hitlera za ovaj dio e Evrope piše….
„hrvati su se hvalisali da su ubili 1.000.000 Srba, ali moji podaci govore da nisu više od 700.000“.
Kome ovo nije dovoljno
РТС је сточни сервис и јавна кућа, од српства је ту остала само ћирилица као наслеђе, а не избор те другосрбијанске (усташке) куће. А и њу полако и све више склањају.
Исто је гледати ХРТ и РТС дневник практично.
Davno sam slušao priče starih ljudi koji su preživjeli pad Kozare ( borbe vođene od 10.juna – 18. jula 1942. godine u potkozarju, na Kozari i na Knešpolju između 3 500 srpskih ustanika i oko 40 ooo ustaša i Nijemaca) i kada je pobijeno preko 60 ooo srpski civila, neki na licu mjesta a neki u Jasenovcu, među njima i blizu 12 ooo djece mlađe od 14 godina. Ljudi pričaju: “ Nijemci nisu ubijali civile, Nijemci su ubijali samo u borbama. Nas su ubijale naše komšije.“
Od onih odvednih u Jasenovac rijetko, vrlo rijetko se ko vratio, a oni malobrojniji koji su odvedeni na rad u Njemačku su se skoro svi vratili poslje rata. Istinu treba reći ma kakva bila.
“ Gott, behutte uns von Pesten, Krieger und Kroaten“- ili “ Sačuvaj nas Bože gladi, kuge i Hrvata“- natpis na Magdeburškoj katedrali poslje tridesetogodišnjeg rata ( 1618.- 1648.) između katolika i protestanata. Natpis stajao na drevnoj protestantskoj katedrali skoro tri vijeka, do savezničkog bombardovanja 1945. god. kada je katedrala ozbiljno oštećena. Kasnije je obnovljena i renovirana ali bez natpisa.
Ja sam za to da se zvanicno objave spiskovi, ako je mogao tamo neki pojedinac da ih objavi, moze i institucija . Potomci mogu da potvrde i provere. Zna se sve. Hajde da bude javno.
Niste u pravu Vesna. Ustaše nisu pravile evidenciju ubijenih, mnoge su vidili kao umrle od bolesti, većinu logorskih arhiva su sami uništili da sakriju tragove. Čiave familije su zatrte, čitava sela, nije ni bilo preživelih da prijave novoj komunističkoj vlasti, niti je to komuniste zanimalo.
Moji đedovi mi pričali da je od 1942 pa skoro do kraja rata ceo Beograd nepodnošljivo smrdeo na leševe. Toliki broj qudi je ubijan dnevno da nisu stigli da ih sahrane i bacali su mučenike u Savu. Broj leševa je bio toliki da su tijela zakrčila prohodnost rijeke Save kod mosta u Beogradu. Beograđani ih vadili sahranjivali kod kule Nebojše (tu je sahranjeno preko 25 000 leševa. Grozno je ali moram reći, tadašnja namesnička vlada Nedića bila je prinuđena više puta da upotrebi dinamit da bi obezbedila prohodnost Save. Svi stari beograđani ovo znaju.
Jedino referentne su crkvene knjige rođenih i prvi popis posle oslobođenja gje se vidi ko više nije živ. Razliku čine ubijeni po logorima i ratnim dejstvima. Šta mislite zašto su komunisti oduzeli SPC crkvene knjige i počeli da vode evidenciju sami od 1948.? Baš zato da se nikad ne bi utvrdio pravi broj rođenih i stradalih po logorima, jer u crkvenim knjigama se vodila evidencija o roditeljima, datum rođenja, krštenja, venčanja i smrti.
DAKLE GENOCID PODRAZUMEVA DA NAROD OD DRZAVE UBIJAN SISTEMATSKI ZBOG GREHA RODJENJA I DA DOKAZI O TOME UNISTAVANI. OD 1941. GOD. A I PRE MUKE SRPSKIH HEROJA PRVOG RATA KOJIMA NAMETNUTO DA SE POTCINJAVAJU HRVATSKIM OFICIRIMA KOJI DOBILI CIN VISE PLUS PETAR ZIVKOVIC PLUS ZABORAVLJENO TELO SEDAM GODINA U PODRUMU FRANCUSKE BOLNICE VOJVODE PUTNIKA SMENE I SVADJE ALEKSANDRA KRALJA I VOJVODE MISICA STEPA VOJVODA NISTA OD DRZAVE HTEO NIJE A NAJMANJE DA SE SRRTNE S KRALJEM VOJVODA BOJOVIC POSLAT DECU DA UCI MADZAREVIC OTERAN ZA FIZIKALCA GENERALI GOJKOVICI … DAKLE OD 1941. GOD. DO DANAS SE SISTEMATSKI SPRECAVA ISTINA A DOKAZI UNISTAVANI OD USTASA TELA DOKUMENTA POPUSI ISTO NEMCI ISTO KOD TITA KRAJACIC PLUS KRALJ PETAR ZABORAVII PREVISE BITNIH STVARI DA PONESE ZA LONDON. DAKLE KO LJUDE UBIJAO UKLANJAO I DOKUMENTA SISTEMATSKI SVE DO DANAS A O CEMU SVEDOCI NAVEDENO IZVESTAVANJE MEDIJA U SRBIJI NA ORGANIZOVAN I SINHRONIZOVAN NACIN SE PRECUTKUJE DECENIJSKO UNISTAVANJE SVIH DOKUMENATA JER NEMACKA I ONDA I SADA STOJI IZA USTASKIH CILJEVA U HRVATSKOJ I VATIKANU I DRZAVI DUBOKOJ SA SVAJCERSKOM I AUSTRIJOM TJ. UNISTAVAJU SVE ONO ZBOG CEGA OSNOVANA DRZAVA SAD U BORBI S EVROPSKIM KRALJEVSKIM KUCAMA KOJE PROGONILE SLOBODU LJUBAV MIR JEDNAKOST… SUSTINA GENOCIDA JE DA GA DRZAVA SPROVODI ORGANIZOVANO DA UBIJA SVE I UNISTAVA SVE DOKAZE .
Хрвати на све ово ћуте а ћутање је знак одобравања. Усташе шта за њих рећи одавно је све речено. Србијо хитно закон за негирање геноцида или умањење броја убијенух срба КРИВИЧНО ДЕЛО!!!!
Svaka cast!!!
PS.preporuka da se ponovo izda knjiga „MAGNUN CRIMEN“ Viktora Novaka katolockog svestenika i profesora Univerziteta ,koja je prvi put izdata u Zagrebu 1948. i dokumentovano uz mnostvo fotokopija dokumenata kazuje o velicini zlocina u NDH i logorima na njenoj teritoriji.Govori se o vise od 700.000 zrtava Srba i sasvim manjem broju Jevreja i Cigana,anifasista Hrvata.Neposredno po izlasku iz stampe Vatikan je knjigu stavio na Index librorum prohibitorum,a prije toga je Katolicka crkva otkupila gotovo cjelokupni tiraz i tako onemogucila da se sira javnost upozna sa njom.Tek je negdje sredinom 80[ih ponovo izdata u Bgdu u malom tirazu.
У поменутој књизи је, између осталог, наведен и разговор кардинала Тисерана и Павелићевог изасланика др-а Рушиновића, који је он (Рушиновић) пренео у свом извештају МВП НДХ из марта 1942. г. (значи, непуну годину од проглашења НДХ!), а у којем разговору је кардинал Тисеран питао Рушиновића шта је са преко 300.000 Срба у НДХ.
700 000