Историја једне револуције
1 min read
Батрић Бабовић
Пише: Батрић Бабовић
Пети октобар слави, памти и злопамти свој 23 рођендан. Никад није дошло до дисконтинуитета и транзиције. Политички систем је прекречен, народ заваран а Србија прекречена и омађијана.
Од ДОС- а су остали само појединци и различита сјећања. Социјалисти су опстали као политичка опција и законоправило, Демократска странка је постала статистичка грешка а Демократска странка Србије блиједо сјећање на побједу Војислава Коштунице.
Пресвучени радикализам је позиционирао напредњаштво, а истина у убиству првог демократског премијера Србије још тапка у мјесту. Фарсе о мотивима, бочним рукавцима и конспиративним поривама овог злочиначког акта замагљују даље токове транзиционих процеса у Србији. Кипарске и швајцарске тајне ако постоје постају камен о врату будућих политичких визија и потеза. Лустрација се није догодила, приватизације нису испитане а младост са памећу прелила се на Запад. Ламент Београда између Русије и ЕУ плови утабаним рутама.
Бањска је врх леденог бријега а Брисел и Вашингтон координате напредњачког оркана и његов дозиметар. Пети октобар живи у Владетама и Миланима којих је све мање. Мање је и култне петооктобарске пароле. Комунизам траје. А Србија?
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Никако да пронађем много хваљена и уважена сабрана дјела убијеног премјера , па се мислим да неко од великих издавача сабира заједничка дјела са бившим редсјднико и премјером Црне Горе обзиром да су заједно сарађивали и договарали се посебно у вријеме бомбардовања СРЈ.