Историја Котора до 1918.
1 min read
Пише: Никола Маловић
Не само они који по први пут виде Котор, него и они који у Боки живе вјековима, сагласни су у овоме: Котор је чудо. Стари је град опасан бедемима, не као Дубровник, јер которски бедеми – куриозитетно – опасују и брдо изнад, у дужини од 4.5 км.
По митолошкој причи, Котор су основали Колхиђани, припадници феничанског племена, нашавши се за крмом Аргонаутима – у потјери за симболом свега поморског богатства – Златним руном.
Хоће се рећи да је Котор (баш као и Будва), основан у предхомеровско доба (10-12. в.пр.н.е), док су Феничани, учитељи Грка, господарили Средоземљем.
Котор је стар колико и поморска трговина на Јадрану. Он је управо – древан.
Првобитно се звао Катарео – мјесто врела, па Декатера, Декадерон, Катарум… Грци су овдје колонисти (7-4. в.пр.н.е). Онда долазе Илири. Потом Римљани; владају око 650 година. У 5. вијеку Град руше Готи.
Пропашћу Западног Римског царства (476. г), Бока са Котором потпада под власт Византије, што траје 400 година. У 7. в. Котор постаје главни град Боке Которске. Под најездом Словена, Романи из Рисна, тадашње заливске престонице, прелазе у Котор.
Слиједи период дукљанско-зетских владара (10-11. в), када почиње да доминира словенско становништво.
Море је са запада притјерало град уз високу, окомиту стијену. Са истока га је приклопила планинска камена међа звана Пестинград.
Послије вишевјековног византијског уживања у сигурносној сјени, Стефан Немања промијенио је заставу над градом 1185. и препоручивао се, махом љети, у свом вјерном, сербском, стоном, љубљеном и славном граду све до 1371. То је доба највећег економског и културног процвата Котора; у саставу српске државе (1185–1371) има најширу аутономију, те управљање по властитом Статуту.
Стефан Немања подигао је у Котору двор. Из Котора је фра Вита, неимар Дечана.
Послије распада српске државе, усљед турске најезде, Котор повремено признаје угарског краља, те босанског краља Твртка И (1371–1379) за своје владаре.
Град је и самостална република (1391–1420) са кнезом на челу. Но нејака. Турци су све ближи, и све вичнији на мору. У почетку опасни, а онда преопасни.
Котор дуго моли Млетачку републику да му се нађе на страни. Република Св. Марка игнорише молбе дипломатски срочене као да би били видови сарадње. Јер, Венеција жели потпуну покорност. Ад финитум, Котор пузи, безрезервно се опредјељујући да му заштитник убудуће буде Млетачка република.
Серенисима ће добрим дијелом Залива владати дуго: 1420–1797, и за то вријеме, сем лазарета, неће подићи ни школе, ни путеве. Из другог угла гледано, Република спасава Котор од разарања, и омогућава привредни и културни развој.
Обратимо пажњу на угао казивања: факат по коме Венеција за 400 година не подиже ни школе ни болнице – оличава ортодоксну оптику; факат да је Венеција увела ред у Систем – представља католичку оптику.
Може се рећи да је млетачки дух жив и данас, не само у културном побратимству Котора и Венеције, не само у вишевјековној традицији которског карневала, не само у логици по којој су подизане камене куће (салон са балконом у средини сваког спрата, и четири собе са стране), него и у јестивостима, зачинима, живом језику, и рецептима – на челу са посластицом, Венецијанском тортом, која се у Доброти зове Добротска, а у Перасту – Перашка торта!
Од 1797. до 1814. смјењују се власти: аустроугарска (1797), руска (1806), француска (1808–1813). Под владом црногорског митрополита Петра И Петровића, проглашава се, у Боки, уједињење Боке и Црне Горе, 1813.
Од наредне, 1814. г, па још 100 година заредом, Котором опет влада Аустрија.
Године 1918. Котор и Бока уједињују се директно са Србијом, да би потом ушли у састав Краљевине Срба Хрвата и Словенаца, односно Краљевине Југославије.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
… Što se onda čudimo maśa la, kada i dobri Malović slabije razaznaje “ materiju „!
Mož’ onda muslit’ puka!
Маловићу, не постоје никакви дукљански владари. Преци Светог Јована Владимира Травунског и кнеза Стефана Војислава Травунског вијековима су владали облашћу коју ми из византијских извора знамо као Травунију или Трибалију, а ради се наравно о требињској области или доњехерцеговачкој из данашње визуре. Дукља као политички субјект, чак и етнички што је најкомичније, постоји само у производним лажиисторичарским погонима политичке пендрек-нације која се одазива на „Црногорци“. Дакле, постоји утицај ове династије али назвао си је спорним називом.
Друго, зетски феудалци Балшићи и Црнојевићи, нису у истом „рангу“ са травунским и рашким феудалцима Војислављевићима и Немањићима. Они контролишу географски јако малу и запуштену област дјелова Скадарског језера и Зете. Они на историју Боке немају никакав утицај ако изузмемо спорадичне нападе на хришћане у Боки под турском заставом за вријеме Црнојевића.
Netačno Bokelj , u Kotoru na popisu iz 2011 ima srba tačno 30,57 a crnogoraca 49% , srpkim jezikom zbori 42% a crnogorskim 38% !
Dakle , ako je a jeste na popisu stanovništva iz 1981 godine u Kotoru bo oko 3% srba , broj srba za nekih 20 godina se udesetostrucio koliko ste ugroženi , lako je zaključiti da ja bila treća seoba srba , ili su se neki posrbili , tj da su se isti ljudi na dva popisa stanovništva različito nacionalno izjasnili !
To je lako dokazati , samo neka isti pročitaju što su se upisali u vojnu knjižicu JNA a što na zadnji popis!
Prihvatam,u pravu si.
Sto ti kaze brojka od 42% stanovnika koji govore srpskim jezikom a 38% koji govori crnogorskim?
Kako objasnjavas da u Kotoru ima 30% Srba a da srpskim jezikom govori 42% stanovnika?Ko su ovih 12 %?
Ja cu ti reci,to su onih 12% koji znaju ko su im djedovi bili pa jos uvijek smatraju da smo isti narod kao sto smo vazda i bili.
Kad me već pitaš valjda treba ja da odgovorim , ljudi se po inerciji izjasnjavaju da govore srpsko-hrvatski jezik i to se pribilježi srpskom , znam ih takvih dosta .
A mi svi i jesmo isti narod , od hrvata , bošnjaka do srba i crnogoraca , makedonaca , sva jugoslavija jedan narod , tu nema ništa sporno !
Drugo je što vi ćetnici sve to proglasiste srpskim xa , xa , xa …
Pitaj Bora Kascelana i Maju Catovic da ti se zakune na krst koliko su ukrali glasova na tom kvazi referendumu…
Do 1945 u Boki nije bilo Crnogoraca po popisu a po popisu 1909 u Crnoj Gori dje nije bila Boka bilo je 95% Srba.
1945 po dekretu KP svi pravoslavci u Crnoj Gori se pisu kao Crnogorci i nisu bili slobodni popisi nego ih je pravio lokalni Komesar.
Poslije 1980-90 narod se slobodnije izjasnjava i ponovo se pisu kao Srbi.
Mnogi smatraju da biti Crnogarac ne znaci ne biti Srbin ,imas slucajeva dje jedan brat Srbin a drugi Crnogorac a danas svi koji su u drzavnoj sluzbi su Crnogorci a njihovi srodnici koji nisu slobodno pisu da su Srbi.Imas ih koji su doselili iz Srbije pa se pisu Crnogorci iz interesa.
E ljudi pa jeli to moguće ??
Da se vi od straha od 1945 pa do 2003 nijeste smjeli nacionalno pisati ka’ srbi ???
Šezdeset godina , to je par generacija , vi se bojite reći ko ste , pa dobro ste ostali u pamet , kakvu takvu !
Ja se vala nebih boja reći da sam crnogorac pa da bi me śutra strijeljali !
Ne da nosmo mogli nego smo i dalje misljenja kao i Petrovici..Vukotici itd da kad kazes da si Crnogorac kazes da si elitni Srbin
Zato ono Srpska Sparta ili Srpski Spartanci
А колико је посто говорило смрдогорским 1981 МАШО?
Ево да ти напишем одма да се не мучиш тражећи непостојеће – 0 исто као што је било припадника твом смрдогорско-дудукљанском накоту! Ебо вас ћопави отац нације у пр**о!
Није ми познато колико се становника Боке изјаснило као Србин а колико као Црногорац. Али јдно знам. Овдје монтенегрина нема. Можда сами неки сендвичар плаћени.
Ovdje je rijec o istorijskim faktima da je Boka kotorska i srpska sto se bezuspjesno negira.
U Kotoru zivi 41 % Srba a srpskim jezikom govori 51% stanovnistva.
Razumljivo je da to smeta aktuelnoj drzavnoj politici i kvari im plan izmjestanja Crne Gore i Boke sa tradicionalnog Istoka na Zapad.
Tek je počelo,ima do kraja utakmice dosta da se igra….ćeraćemo se još!
Pa što bi Malović da nekako prinese Boku Srbiji xa , xa , xa , dobio bi doživotnu apanažu a Dačić bi se rukovao šnjim i zahvalio mu .
Da te podśetim Maloviču da se na referendumu 2006 godine 56% Kotorana izjasnilo za nezavisnu Crnu Goru , kao i 57% Tivćana !
A želja pusta će te iźest , no vazde možeš puni gas tamo đe te želja vuče , da se ovđe ne patiš .
Cao Masja,djede ti je srpske vjere bio.
Pitaj Bora Kascelana da ti se zakune na krst koliko su ukrali