Историја меморије

Пише: Сибин

детективска прича у метафори

Бескрајни Текст пијеска слијепог аутора у једној одаји лавиринта, описује ружу, сплет огледала и грациозност тигра, негдје далеко на Истоку.

несаница Шифре која непрестано мијења Шару. некад је то управник библиотеке, затим симетрија врта, на мјесечини јасност дијаманта неистраженог као Океан.

буенос ајрес је Мапа која прекрива фиктивни постор Града у коме си онај који желиш бити, јер ријеч је филмском студију, имагинаријуму који је грађа сна, или копија Раја.

стихови Вергилија на мермеру оживе сваког пута кад поглади штап који му је у Лондону након предавања о Китсу даровала Кодама.

обезглављени коњ, разорени топ, утамничена Краљица, разоружани Ловац… безброј непоновљивих комбинација оформише звијездано тијело.

сматрао је да са срећом не можемо учинити ништа (јер је довољна сама себи), док несрећа тежи да се преточи у умјетнички израз.

један други он, маштао је о елеганцији мачевања, о јахању, сутону у једном исландском мјесту, о кавги на тротоару, тангу и музици уз коју најсадржајније тугујемо, о ручној кованој огради око провјетреног љетњиковца.

о једноставности стиха, о заплету у причи која ће се завршити као сан: буђењем у којем више не знаш јеси ли онај који је сањао, или си оно што си сањао.

он је, у међувремену, био онај са стране, сјенка писара који види тек танку жуто-бијелу линију далеког сумрака.

предавач Енглеске књиж. који изучава толико различитих језика, славећи нордијску издржљивост и неконвенционалност.

младић обучен у Анђела и Спинозине руке мирисне на љиљан, неко га вријеме заокупљаше и тјераше на сањарење.

пред кружним одајама Смрти, предосјети: „Једна таблетица може избрисати Космос, и успоставити Хаос.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: