Историја одавно није наука!
1 min readПише: Јован Лакићевић
Ако иједна научна дисциплина не заслужује атрибут науке, онда је то несумњиво – историја! И она опште позната латинска сентенца да је „Историја учитељица живота“ данас ми дјелује као неуспјешни парадокс неког хумористе!
И она старија и ова новија историја нијесу ништа друго него тужна збирка сваковрсних, а понекад и злочиначких фалсификата!
Више пута сам на овом Порталу помињао прикривени Анекс Берлинског конгреса, када су нам 1878. године коначно признате државице Србија и Црна Гора , да се српска историја може изучавати – само од Немањића!! И да та германска (англо-њемачка) забрана траје и до ових дана!
Ако је тачна она дефиниција, а мислим да јесте, да је „Историја лична карта сваког народа“, онда је лична карта српског народа небројено пута кривотворена и фалсификована!
У овом часу падају ми на памет стихови мог великог пријатеља и највећег епског пјесника новијег времена, Радована Бећировића Требјешког, човјека без завршене Основне школе, када је , у једној прилици, пјевајући о гуслама, рекао: „На њима је исписана тема -/који народ историје нема,/ па ма каква и колика била,/ тај је народ ко птица без крила!“
У неком од претходних текстова на овом Порталу, помињао сам и витеза Милоша Милојевића и Олгу Пјановић Новаковић и др Јована Деретића… који су покушавали да нас заупуте ка друкчијем поимању и проучавању наше историје, али да су то били готово узалудни покушаји. Остала је и до данас важећа мантра, по диктату германског наума, коју су спроводили Ћоровићи , Слијепчевићи, и њихови ђаци да су Срби, са луковима и стријелама, стигли на Балкан у седмом вијеку!!
А шта ћемо, господо историчари, са више српских владарских династија прије Немањића, од четвртог вијека, рецимо, па на овамо? Поменућу их само неколико, без хронолошког реда: Свевладовићи, Светимировићи, Оштривојевићи, Властимировићи, Вукановићи…
Наша фелерична историја биљежи да је први српски краљ био, у једанаестом вијеку, Михаило Војислављевић, чији је син био краљ Константин Бодин… А шта ћемо, рецимо, са династијом Оштривојевића, која је имала 4 цара и 3 краља? Шта ћемо са више од 40 српских кнезова у овом међувремену, који само из протоколарних разлога (крунисање од стране Папе) нијесу могли постати краљеви?
Овога пута не бих ишао у праисторију (поготово што историја није моја интересна преокупација, сем у оном дијелу који је везан за судбину мог народа), али ћу споменути да највећи српски цареви нијесу ни Цар Душан, ни Александар Македонски, већ – Нино Белов, рођени Нишлија, који је 2 хиљаде0и нешто година прије Христа имао царевину која је захватала двије трећине Европе и Азије!
Поменућу, узгред, и 18 римских царева (неки подаци кажу да их је било 21) који су рођени на ондашњим српским територијама… Међу њима је и цар Константин (са мајком Јеленом) који је, уз његовог претходника Галерија, изузетно заслужан за промовисање хришћанства као религије новога времена.
Овај новинарски повратак у далеку прошлост само је увод у још даљу предисторију, све до Атлантиде, да би се боље разумјела збивања у времену које управо живимо.
Трагајући за узроцима патолошке мржње Атлантиста, Енглеза у првом реду, према истородном православном народу, Србима и Русима, која је за нас имала трагичне историјске посљедице у потоња три вијека , дошао сам до Атлантиде, у којој су, прије великог потопа, били сукобљени андроиди ( људи без душе) или, касније, па и данас, познати као рептилоиди (гуштероиди) или, тачније сатанисти, са славјаноаријевском цивилизацијом, или божјим народом! Да не повјерујете!
Када сам двадесет дана након интервенције Руске федерације у Украјини објавио на овом Порталу наслов СУКОБ ЦИВИЛИЗАЦИЈА, имао сам управо то на уму. Но, о томе, у једном од следећих текстова!
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Драги брате, Драгомире, драго ми је што смо се, бар донекле, разумјели. Ја сам на овом Порталу негдје испричао како сам се од комунистичког интернационалисте преобратио у српског националисту! Надам се да више неће бити трансформације и неспоразума. Видим да сте нормалан и частан човјек, као и многи пратиоци овог Портала, и нормалан Србин, па ћу се потрудити да Вас у будућим текстовима, ако их буде, не разочарам! Јован
Поштовани @ Драгославе, мимо обичаја на овом Порталу, покушаћу да Вам лично одговорим на Ваше „примједбе“, како овај „некад ватрени члан КПЈ, који и даље његује комунизам, под заштитом је овог портала…“
Ја јесам био „убијеђени комуниста“, од своје 16. године, када сам у Трећој сарајевској гимназији примљен у СК. Тада сам био и најмлађи командант бригаде (сарајевске средњошколске) у историји савезних радних акција, у Грделичкој клисури 1959. године. Тамо сам упознао и мог будућег пријатеља, др Веселина Ђуретића, који је био командант Сарајевске студентске бригаде. Звали су нас „команданти велике и мале сарајевсџке раје“.
Али, да не дужим причу, постао сам комуниста са пубертетским увјерењем да ћу на тај начин најбоље служити својој отаџбини! На радним акцијама провео сам 12 мјесеци, најчешће као командант бригаде, или Главног штаба…
Но, да не замарамо посјетиоце Портала, на коме сам рекао да потичем из четничко-партизанске породице. (Мој отац је, као припадник Комског партзанског одреда, завршио живот у 35 години, у Челебићу, након Неретве, као припадник Краљевске војске у отаџбини. Мени није било ни два мјесеца. Управо због тога знам веома добро ко нам је и како сервирао братоубилачки рат у Црној Гори и Србији, о чему сам на овом Порталу у више махова писао.
Жао ми је, Драгомире, што нијесте испратили мојих 220 текстова на овом Порталу, у којима сам говорио о томе како сам се са СКЈ „поздравио“, прије 33 године, као шеф негдашњег Агитпропа ЦК СКЈ. Нијесте прочитали мој текст „Брозомора, епидемија која не престаје“, ни текст о злочиначкој ликвидацији Митрополита Јоаникија подно Букуље, ни „СКЈ као антисрпска партија“, ни многе друге… Толико о мојој „комунистичкој активности“ на овом Порталу.
Иначе, текстови су на овом Порталу – бесплатни! Братски поздрав од Јована
Братски отпоздрав, Јоване! Хвала на одговору. Нико није могао бити члан КПЈ, а каква је то организација многима је познато, да не напишем и прави израз јер то неће и објавити, а да није извршавао задатке које је она тражила. А знамо шта је све тражила и захтијевала. Толико о томе. Тврдим да и у Србији и у Црној Гори и власт и знатан дио опозиције јесу комунистичка дјеца, зато и трпимо због тога. Читао сам доста тога што сте написали, али је доста тога и прије написано што се тиче комунистичких злочина и о четничком покрету. И још нешто о плаћеним и неплаћеним чланцима и колумнама – не може портал да ради без пара, а паре долазе са разних страна а завршавају зна се гдје. При томе не мислим на овај портал, него на неке друге у чије се пословање ушло, а кад буду видна пословања и овог моћи ће се причати и писати о томе. У сваком случају, не схватајте ово лично, јер вас и не познајем, него само као нека запажања обичног читаоца, јер се не бавим писањем и новинарством, него економским пословима. А само ви пишите, јер није то лако, а најлакше је нападати, а не писати. Дакле, ја не нападам вас као личност и ваше писање, то не сигурно и не овдје овако заштићен. Свако добро, брате Јоване, кад имам времена отворим и ове портале, али и прелистам штампане новине. па ћу и прочитати оно што напишете, нарочито онда када будете нападали комунизам и његове следбенике. Поздрав од Драгомира, не Драгослава, како сте навели на почетку вашег одговора.
Ovaj nekadašnji vatreni član KPJ, koji i dalje njeguje komunizam, pod zaštitom je ovog portala, jer neće da objave moje komentare iako ne vrijeđaju autora nego iznose istinu o njemu i njegovom ,,pisanju“. Ne bi bilo loše da nam neko od redakcije pojasni da li ovi koji objavljuju ovdje članke i kolumne dobijaju novac i koliki je to iznos, jer svačiji rad treba da bude javan, i da odgovore da li i mi možemo da se uključimo u to pod istim uslovima.
Мислио сам да похвалим текст али не смијем. Наљуте се многи. Нити ћу хвалити нити гусле помињати. Пиши Јоване шта ти падне на ум.
Препоручујем на твитеру R.T.-Шепот Фронта-ruslan tatarinov.Twitter,да погледате двије упоредне црно-бијеле фотографије окупљања грађана Лавова у тадашњем СССР,данас западној Украјини.Прва је са митинга пред сам њемачки напад на СССР,и грађани носе слике Лењина,комунистичке пароле.Друга слика је из новембра исте године,са истог трга,ђе,велики број жена и људи салутира нацистичким поздравом,у изузетно дисциплинованом поретку,можда и дупло више присутних,поздравља њемачки рајх..За само пола године се ситуација потпуно обрнула !