Историјске лекције: Сан Стефански мировни (не)споразум
1 min readПише: Немања Поповић
Након што је од Пруске поражена у трци око њемачког уједињења (1871), Аустрија је свој фокус преусмјерила на Балканско полуострво.
Она је дакле, са Русијом већ прије краја рата (руско-турски и српско-турски рат 1876-1878) договорила право на окупацију Босне и Херцеговине за гаранцију немијешања у ратни сукоб.
За Србију и Црну Гору су, у случају побједе, била предвиђена одређена територијална проширења, али никако по Босни и Херцеговини.Tиме је била запечаћена чињеница да су територије због којих су српске кнежевине и ушле у рат, за њих биле унапријед изгубљене.
Црна Гора је у рату била успјешнија, јер су Турци тамо били оптерећенији због устанка у Херцеговини. До кључне битке дошло је на Вучијем Долу 16. јула 1876. Тамо су Црногорци били максимално успјешни. Успјешни су били и на Фундини, источно од Подгорице, тамо је 4 550 Црногораца надвладало 50 000 турских војника. Осим наведених битака, значајне су биле и битка на Миљату и на Мартинићима.
Војска Кнежевине Србије је, с друге стране, била по више фронтова раздијељена, па ни на једном није имала потребну снагу, тако да је србијанска офанзива у старту била проблематична. Али, у дефанзиви, Србијанци су се држали много боље. На Шуматовцу су 11. августа имали адекватан успјех. Њихов отпор, с кратким примирјем је трајао све до 17. октобра када су им Турци задали тежак ударац.
Русија ће по београдској молби, ултиматумом спријечити даље напредовање Турака и натјерати их да отпочну преговоре о миру. Мир је закључен у фебруару 1877. без губитака територија за Кнежевину Србију.
Што се тиче Русије, она је против Турака водила борбе на територији Бугарске и на Кавказу. Многи Руси су били и на српским бојиштима. После руских успјеха код Шипке и после пада Плевне, и Србија је поново ушла у рат, 2. децембра. Њена војска се кретала према Нишу, Врању и Пироту. Овог пута она према себи није имала јаких турских снага, те је стога напредовала без већих сметњи. Турска није могла зауставити руско продирање после успјеха на бугарском фронту, тако да је затражила мир који је марта 1878. склопљен у мјесту Сан Стефано, недалеко од Цариграда.
Сан Стефански мировни уговор је Русија склопила са Османским царством 3. марта 1878. Главне одредбе овог уговора односиле су се на Бугарску. Уговор је предвиђао аутономну бугарску кнежевину (номинално у оквиру Отоманске империје) на простору од 172 000 квадратних километара, која би се протезала од Дунава до Егејског мора, од црноморских обала до албанских планина, укључујући Скопље и читаву долину Вардара. У овој Бугарској предвиђени су такође били Пирот и Врање.
Мир који је марта 1878. у Сан Стефану наметнула Турској стварањем велике Бугарске, био је покушај Русије да оствари своје давнашње циљеве. Поменута кнежевина је требала бити продужена рука руског утицаја.
Оваква Бугарска, на два мора са читавом територијом Македоније у њенoм саставу, постаће модерни идејни преседан за бугарске националисте.
За Црну Гору је овим уговором осим признате независности било предвиђено релативно веће ширење територије у односу на њену дотадашњу површину. Ова је територија обухватала градове: Никшић, Гацко, Билећу, Подгорицу, Колашин, Жабљак, Спуж, Пљевља, Бијело Поље, Беране, Бар и Улцињ.
Што се Србије тиче, осим такође признате независности, за њу је овим уговором било предвиђено мало ширење на југу и југозападу у правцу Новог Пазара. У Србији је владало велико незадовољство овим уговором. Јако се гледало негативно на руско држање према Бугарима и пројектовање бугарске државе у оноликим гранцама, чак са територијама на које Србија сматра да има веће историјско и прије свега етничко право.
Посебно је за Србију било болно што ово долази од традиционалне заштитнице Русије.
Било како било, територијална рјешења мировног уговора из Сан Стефана су морала бити измијењена због незадовољства Аустро-Угарске и Велике Британије, тако да ће он доживјети ревизију на конгресу у Берлину, јула исте године.
Прочитајте још:
https://www.in4s.net/bokelji-za-spas-krstionice-peticija-za-zastitu-svetinje-na-bokeskim-trgovima/
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Тим споразумом је Русија зезнула Србију, иако је на њено инсистирање ушла у рат са Турском. „Захваљујући“ тим уговором, Милан Обреновић се окренуо у политици Аустро Угарској.
Prelepo❤️
Katunska nahija centar je Crne Gore, kao što je Crna Gora centar čitavog Srpstva. Daj Bože da bude tako. Amin.
Dobri i pametni moj Popoviću, potomče Marka Miljanova i Nika Savova, ovo o čemu Ti pišeš bilo je zlo, ali sada kad Ti živiš i stvaraš mora da dođe DOBRO! Takovi mladi umni i dobrobitni ljudi spasiće svijet od zla. U Tvojim je godinama bio Isus kada je propovijedao Vaskresenje. I doći će! Narod Crne Gore, Srbije i Srpske zaslužuje veliku milost Gospodnju i ona će mu stići. Ti i Tvoja generacija, NEMANJA, živjećete i napredovati u toj milosti.
Daj Bože da bude tako. Amin. Katunska nahija centar je Crne Gore, kao što je Crna Gora centar čitavog Srpstva.
E danas ovi iz Kulasina , Mojkurca i Nisica su velji Montenegrini.