Историјске скривалице: Краљ Петар покушавао да се придружи Михаиловићу

Припремио: Иван Милошевић

Ко зна шта би било да је краљ Петар остао у земљи и да се касније придружио војсци тада пуковника Драгољуба Михаиловића. Међутим, потпуно је непознато да је краљ Петар покушавао да се врати у Србију и то из Каира, али да су Енглези то спријечили и умјесто у штаб Михаиловића краљ је пребачен у Лондон, гдје је био у рукама енглеских обавјештајаца, а посебно премијера Винстона Черчила. О покушају повратка краља Петра у Србију преносимо текст објављеним на сајту Покрета за обнову краљевине Србије из Пожаревца.

–Пилотирање је било једна од страсти краља Петра. Вежбао је најпре на свом авиону, добијеном од председника Рузвелта. Инструктори су му били мајор ваздухопловства Димитрије Кнеселац и један Енглез. Када је, најзад, завршио обуку и добио значку летача „крилца“, краљ је са олакшањем узвикнуо: „Сад могу сам летети… Могу и у отаџбину да одлетим!“ Иако је план о одласку у земљу чуван у строгој тајности, пре свега од Енглеза, Краљ је о тој могућности отворено говорио пред својим ађутантима имајући у њих пуно поверење.

Први пут је преда мном споменут одлазак у земљу без одобрења Енглеза – сећа се ађутант Радојчић – када ми је Краљ дао да прочитам телеграм добијен из Лисабона од Радоја Кнежевића. Ако се добро сећам писало је: ’У овим тешким данима, Ваше Величанство, не мислите на Вашу женидбу, него искористите прву прилику, која Вам се пружа и идите у земљу. То је једино што може донети преокрет у нашу корист уз помоћ генерала Михаиловића’. Касније, такође у децембру, Краљ је спомињао да ће урадити нешто што нико од његових предака није учинио. А онда, појавио се потпоручник Нинковић, који је напросто постао Краљев миљеник. Нешто су се сашаптавали, договарали…

Потпоручник Слободан Нинковић својим физичким изгледом и одважношћу представљао је необичну појаву: висок преко два метра и тежак преко сто килограма, разликовао се од других пилота, обично нижих растом и нежније физичке конституције. Васпитан у официрској породици, школован у Војној академији, био је веома храбар и предузимљив. Успео је да побегне из заробљеничког логора и отада је показивао велику самоувереност. Тим својим одликама стекао је велико поверење краља, код кога је одлазио без најаве на разговоре „у четири ока“, обично ноћу.

Ток извођења плана о одласку у Југославију описао је подробно Краљ у мемоарима: „Тајно смо прикупили онолико оружја и материјала колико је било могућно, заједно са комплетном радио-станицом, и све оставили у мојој кући у Каиру. Направили смо план да тај материјал однесемо у Југославију у једном ’украденом’ авиону. Бацили смо око на један стари ’халифакс’, коришћен за обуку на аеродрому „Ла Маз“, с којим смо намеравали да извршимо слетање ’на срећу’ у Србију. Да бих се спремао за овај подвиг, тренирао сам колико год сам чешће могао принудно слетање са тешким бомбардерима. Најзад, утврђен је био и датум. Одлучили смо да пођемо у три часа ујутро, да бисмо надлетели Југославију после зоре. Ако време буде повољно, слетање по дану биће лакше. Били смо се одлучили да ризикујемо могућност да нас нападну немачки ловци“.

У последњем тренутку, пред сам полазак, план се морао изменити, пошто је једног од учесника у лету саслушао командант авијације потпуковник Шкриванић, који је открио шта је било у току извођења ове операције. Схвативши да је учињена нека индискреција – наставља Краљ – извршили смо измену плана у последњем моменту: било је закључено да ја нећу полетети са првим авионом, који ће свакако отићи код Михаиловића, већ ћу га следити у другој експедицији са члановима моје владе.

Првим авионом летео је потпоручник Нинковић, који је са двојицом Енглеза стигао украденим авионом у Бари, али је овде ухапшен. На саслушању, о циљу свога лета изјавио је да иде у врло важну мисију и да носи личне поруке Њ. В. Краља генералу Михаиловићу. Та важна порука била је шифрована.

Док је у Барију још вођена истрага и из Каира тражени подаци да ли неко од југословенске команде зна о путу потпоручника Нинковића и да ли му је краљ Петар дао какву поруку за ђенерала Михаиловића, Нинковић је са двојицом британских официра успео да побегне из затвора и са њима, украденим авионом, одлети преко Јадрана за Југославију. Шта се догодило са њиховом судбином, истрага није утврдила.

Завршетак те приче читамо у краљевим мемоарима: Никад их више нисам видео. /. Телеграм који сам послао Михаиловићу ’виа Истамбул’ да бих му најавио долазак својих пријатеља, морао је изазвати код њега велико разочарање./. После мистериозног нестанка овог авиона, одлучио сам се тешка срца да напустим овај план… Да и не говорим о надзору који је нада мном вршило одељење /енглеске/ војне полиције, мерећи сваки мој покрет и гест.

Очигледно, истрага коју је спровела британска агенција Интеллегенце Сервице о случају Нинковић упућивала је на везу са краљем Петром, па су га стога ставили под присмотру и надзор. Читав случај морао је бити заташкан, јер би било бесмислено оптужити једног сувереног владара „за крађу авиона“. Али сам краљев покушај да оде у земљу био је за Британце драстичан пример да он неће следити њихову политику. Да би се на краља Петра могао вршити утицај, у складу са текућом британском политиком, требало га је довести у Лондон.

Тако се догодило да они који су краља отерали на Средњи исток, са намером да тамо остане до повратка у земљу, сада су напрасно тражили његов хитни повратак. Требало је за то наћи неки неполитички разлог, а решење питања Краљеве женидбе показало се као погодан мамац, наводи се у том тексту.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: