Истрага о убиству Душка Јовановића: Агенти, биљешка, тужба, па казна

Неколико мјесеци након убиства Душка Јовановића, тадашњем министру унутрашњих послова предата је службена забиљешка у којој је писало да су у Казнено поправном дому у Спужу, робијаша Вука Вулевића, више пута посјећивали тајни агенти Душко Голубовић и Зоран Лазовић, али и Дамир Мандић, Душко Распоповић, Иван Делић, Муша Османагић.

“Све те посјете завршаване су у кабинету директора Жељка Јочића”, пише у службеној забиљешци коју је 24. новембра сачинио тадашњи савјетник за безбједност Завода за извршење кривичних санкција и члан кабинета затворске управе Владан Павићевић.

То се, тврди, дешавало неколико мјесеци прије убиства.

Иако сужбена забиљешка није јаван документ, Лазовић и Голубовић већ 6. децембра те године тужили су Павићевића због клевете и већ крајем марта наредне године он је осуђен.

Голубовић и Лазовић спорили су наводе из његове службене забиљешке, не објашњавајући пред судом како су дошли до сазнања што у њој пише…

“Дана 19.11. 2004. године путем оперативне везе обавијештен сам да се морам боље пазити, да ми је живот угрожен од извјесног службеника државне безбједности… Тога дана посјетио ме је један господин, овлашћено лице из државне управе, а чије име не могу саопштити из разлога његове личне безбједности. Тај човјек ми је рекао да извјесни господин Душко Голубовић оперативно контактира са три службеника ЗИКС-а и да се увијек интересује о мом кретању, са ким контактирам, ко ме посјећује и које су моје додирне тачке са појединим лицима. Такође, истом оперативном везом сам обавијештен да су мотиви таквог понашања службеника Државне безбједности управо моје указивање да исти господин има везе са убиством Душка Јовановића”, пише у службеној забиљешци у коју “Вијести” имају увид.

Павићевић је зет убијеног уредника и некадашњег посланика Душка Јовановића.

У том документу, он тадашњем челнику МУП-а Д. Ђ. предочава сазнања да су, како је тврдио, Голубовић и Лазовић крајем 2003. и почетком 2004. године посјећивали Вулевића. Исто је навео и за Мандића, Распоповића, Делића и Османгића.

У предатој службеној забиљешци, написао је да је и њему претходно предочио сазнања која има:

“Подсјетићу Вас да је у више наврата Душко Голубовић са Зораном Лазовићем, у децембру 2003. и јануару 2004. године, више пута посјећивао Вука Вулевића који је издржавао затворску казну у КПД Спуж. Такође, у друштву истих био је Дамир Мандић, Душко Распоповић, Иван Делић, Муша Османагић. Све те посјете завршаване су у кабинету директора Жељка Јочића. У сазнању сам од истог извора да је Голубовић недавно, у друштву својих ‘пријатеља’ коментарисао ‘нека су убили Душка Јовановића, то су требали и раније да ураде, јер је подијело Црну Гору’. Исто бих Вас подсјетио да сам у разговору са Вама означио Ивана Делића као извршиоца убиства, јер сам ту информацију добио одмах након убиства Душка Јовановића од полицијског извора, да се у критичној ноћи Иван Делић возио аутомобилом око Правног факултета и зграде ‘Челебић’ у времену око 23 часова. С тим у вези молио бих Вас да се предузму одговарајуће мјере и упознате ме са досадашњим током истраге”, написао је Павићевић у службеној забиљешци.

Већ након десет дана, Голубовић и Лазовић поднијели су приватну тужбу против њега, наводећи да је у писму министру, а не службеној забиљешци, изнио грубе неистине.

Тадашњи судија Основног суда у Подгорици Миладин Пејовић огласио га је кривим и осудио на казну од 1.000 еура.

“Зато што је 24.11.2004. године повриједио част и углед приватних тужилаца Душка Голубовића и Зорана Лазовића из Подгорице, на начин што је у писму, које је доставио министру МУП-а РЦГ, господину Д.Ђ. изнио грубе неистине”, пише у тексту.

Послушао министра

У пресуди, у коју “Вијести” имају увид, цитирана је и Павићевићева одбрана, који је пред судом казао да је у то вријеме био запослен у тадашњем Заводу за извршење кривичних санкција, да му је дјелатност посла безбједност затвора, одосно оперативни рад на нивоу Завода.

Павићевић је у судници истакао да је након убиства Душка Јовановића тадашњи министар полиције преко медија апеловао на грађане да се свако сазнање које може довести до расвјетљавања убиства пријави полицији, те да је, након што је добио податке сачинио службену забиљешку:

“И да је један од његових оперативних сазанања и извора био Жељко Јочић, бивши директор Завода за извршење кривичних санкција. Истакао је да је о овим сазнањима сачнио службену забиљешку коју је прослиједио министру унутрашњих послова, од кога је обавијештен да треба да контактира само са њим, а у његовом одсуству са Миомиром Булатовићем… Навео је да није имао намјеру да оптужи никога, али је дошао до оперативног податка који је касније потврђен да су приватни тужиоци били у посјети код Вука Вулевића и Муше Османагића, а и штампа је писала да их полиција тражи у вези са убиством његовог шуре, те је свом извору сазнања вјеровао”…

Његов тадашњи бранилац, адвокат Боривоје Ђукановић, у завршним ријечима објаснио је да је Павићевић службеном забиљешком обавијестио министра полиције, а да није имао намјеру да вријеђа тужиоце, већ да је његов мотив био да помогне да се расвијетли убиство његовог шуре, покојног Душка Јовановића.

“Даље је навео да по оцјени одбране, с обзиром на то да је више пута од стране дневних листова објављивано да је дошло до спорне посјете у затвору Подгорица, те је његов брањеник имао разлога да поверује у истинитост тих тврдњи, а тим прије што свједок Јочић није демантовао написе из дневних новина”…

Голубовић је на том саслушању истакао да нема никакве везе са убиством Јовановића, да се свака посјета Истражном затвору и Затвору уредно региструје и биљежи… да никада у животу са Мандићем, Распоповићем, Делићем и Османагићем није у затвору посјећива Вулевића и да није тачно да је било гдје и пред било ким коментарисао да је Јовановића требало убити раније.

Лазовић је тада у судници рекао да није у затвору Подгорица посјећивао Вулевића, да је све што је Павићевић изнио за њега и његовог колегу неистинито и измишјено.

Само Мандић осуђен

Главни уредник листа “Дан” и некадашњи посланик убијен је 27. маја 2004. године – хицима из аутоматског оружја покошен је када је изашао из редакције дневног листа чији је био власник.

За учешће у убиству, засада, осуђен је једино Подгоричанин Дамир Мандић, коме је Апелациони суд у априлу 2017. потврдио пресуду за саучесништво и осудио га на 19 година затвора.

Осим извршилаца и налогодаваца тог убиства правди измичу и они који су истрагу водили тако да се истина никада не утврди. Није утврђено ни ко је одговоран за то што готово двије деценије нема озбиљнијих резултата.

Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: