Истрага убиства малтешке новинарке води до Црне Горе

Да ли је Дафне Каруана Галиција истраживала сумњиву малтешку инвестицију у Црној Гори пре него што је 2017. погинула у подметнутој експлозији? То питање дрма политичку сцену у Подгорици и Валети откако је Ројтерс недавно открио да је Јорген Фенех, оптужен као наручилац њене ликвидације, на црногорско-малтешком послу зарадио 4,6 милиона евра. Полиција на Малти саопштила је да је и пре медијских извештаја, у сарадњи с Еурополом, започела истрагу о могућој коруптивној спрези политичара и бизнисмена у пројекту на брду изнад Улциња.

Када је ветропарк „Можура” прошлог новембра пуштен у рад, свечаности су присуствовали тадашњи премијер Малте Џозеф Мускат и министар енергетике Џо Мици. Реч је о инвестицији државне енергетске компаније „Енемалта” у пројекат вредан 90 милиона евра, уз закуп земљишта на 20 година, док је главни извођач радова кинески „Шангај електрик”. Црна Гора се обавезала на субвенције „Енемалти” од 115 милиона евра током првих 12 година, а грађани ће плаћати ту струју трипут скупље него „обичну”. Независни малтешки портал „Шифтњуз” подсећа да је структура власништва у „Можури” 2017. промењена и да већински пакет сада контролише кинески „Шангај електрик”, иако се инвестиција представља као европска.

Само дан пошто је Мускат у Црној Гори присуствовао отварању „Можуре”, Јорген Фенех је ухапшен на својој јахти. Он је оптужио Кита Шембрија, премијерову десну руку, да стоји иза убиства новинарке и да му је лично достављао информације из истраге. Уследили су протести грађана са захтевом за оставку премијера. Оставке су поднела два министра, укључујући Конрада Миција, који је, као тадашњи министар енергетике, договорио посао у Црној Гори, и шеф премијеровог кабинета Шембри, а Мускат тек месец и по касније, у јануару.

За црногорски траг у истрази јавност је сазнала пре месец дана, када су Ројтерс и „Тајмс ов Малта” открили да се фирма Јоргена Фенеха „уградила” у пројекат улцињског ветропарка. Непријављену добит од 4,6 милиона евра остварила је у децембру 2015, када је „Енемалта” купила пројекат од шпанске фирме која је претходно добила концесију. Трансакција је из непознатих разлога обављена преко компаније „Цифидекс” са Сејшела, иза које стоји Тураб Мусајев, изврши директор швајцарске филијале азербејџанске државне нафтне компаније „Сокар”, који с Фенехом има заједничко улагање у гасну електрану на Малти.

„Цифидекс” је деонице купио од Шпанаца за 2,9 милиона евра позајмљених од Фенехове фирме „17 блек”, да би их после само две седмице продао „Енемалти” за троструко већи износ од 10,3 милиона. Малтешком тајкуну је враћен зајам, али и део профита, укупно 7,6 милиона евра. Да су од посла можда профитирали и државни функционери, сугеришу имејлови из истог месеца, до којих је дошао Ројтерс. У њима рачуновођа обавештава Миција и Шембрија да ће добити исплату од Фенехове компаније за услуге које нису прецизиране. Нема доказа да је исплата извршена.

Компанија „17 блек”, регистрована у Дубаију, била је главни предмет истраге Дафне Каруана Галиције. Није знала да је компанија Фенехова, али је била сигурна да се преко ње подмићује малтешки државни врх. Истражујући „Панамске папире”, открила је да Шембри и Мици имају тајне офшор фирме. Колеге новинари откриле су после њене смрти да је власник емиратске компаније најбогатији Малтежанин.

Дафнин син Метју, такође новинар, изјавио је за Радио Слободна Европа да је његова мајка истраживала све људе који су били укључени у пројекат „Можура”. Каже да су све те компаније и људи били део мреже за прање новца у више земаља, укључујући Црну Гору, Малту, Панаму, Нови Зеланд, Азербејџан и Швајцарску. Каже да је она осам месеци пред смрт добила информацију да је Мици укључен у сумњиве послове у Црној Гори. Погинула је у октобру 2017, када јој је експлодирао аутомобил. Ликвидација је, према досадашњим сазнањима, плаћена 150.000 евра, а тројица мушкараца су оптужена као директни извршиоци.

На питање Ројтерса да ли су знали да су Мусајев и Фенех повезани с црногорским ветропарком, Конрад Мици и Мускат су одговорили да нису, а Шембри није одговорио. Мици је неколико дана после Ројтерсове приче избачен из парламентарне групе владајуће Лабуристичке партије због улоге коју је имао у куповини ветроелектране.

У Црној Гори су поднете две иницијативе за покретање истраге о „Можури”. Независни посланик Срђан Милић тражи формирање скупштинског одбора за истрагу. Малтешки посланик Џејсон Азопарди објавио је на „Фејсбуку” да му је Милић тражио помоћ парламента у Валети да се испита овај скандал. У имејлу је написао да је корупција у Црној Гори „ендемска, нарочито у области енергетике”. Посланици Демоса Миодраг Лекић и Неђељко Рудовић послали су упит Специјалном тужилаштву о томе докле је стигла истрага о случају „Можура”. Црногорски опозиционар Небојша Медојевић упутио је питање премијеру и председнику да ли могу да се закуну да нису умешани у убиство новинарке, и о чему су разговарали с Мускатом који је интензивно посећивао Црну Гору у време убиства. Посланик ДФ такође мисли да није случајно то што је централни сведок оптужбе у афери државни удар био почасни конзул Малте Тицијано Масу.

Кључни сведок занемео

Питање је да ли ће бити расветљена улога Јоргена Фенеха у убиству Дафне Каруана Галиција, његови мутни послови и везе с политичарима, будући да је крунски сведок сарадник „занемео” дан пред заказано суђење. Некадашњи таксиста Мелвин Теума, који тврди да му је Фенех платио да нађе убице новинарке, у уторак је пронађен с бројним ранама од ножа у свом стану који је чувала полиција. Према првим наводима, повреде је сам себи нанео, али су чудне околности покренуле гласине да је можда ућуткан. И даље је у болници и стање му је стабилно, само што не може да говори због оштећења гласних жица.

Милионске провизије и мито

Ветроелектрану „Можура” су пратиле контроверзе од самог почетка. Концесија је прво дата шпанској фирми ФЕР 2010, када је вредност пројекта процењена на 66 милиона евра а опрема је требало да буде „Сименсова”. Услов је био да један одсто акција добије фирма Тома Челебића, пријатеља и пословног партнера Мила Ђукановића. Посредник је била „BWP група”, којој су обећане милионске провизије, плус четири милиона евра да се подмите црногорски званичници како би убрзали дозволе, открили су истраживачки новинари. „Шифтњуз” наводи да је један од посредника био бивши фудбалер Владимир Поповић. Он је касније, када је посао пропао, тужио ФЕР и BWP и тражи обештећење од два милиона евра. Специјално тужилаштво се још бави документацијом из тог периода.

Лидер УРА Дритан Абазовић оптужио је владу да је направила милионску штету и издала националне интересе. Каже да јој је морало бити сумњиво учешће офшор фирме „Сифидекс”, која је послужила само као параван. Још је сумњивије то што је Челебић продао свој проценат „Сифидексу” за 650.000 евра, што говори да је процена вредности фирме била 65 милиона евра, док је осталих 99 одсто ФЕР продао за свега 2,9 милиона.

Политика

Прочитајте ЈОШ:

Тужилаштво ћути: Имам из Плава и функционер Бошњачке странке позива на претварање православне цркве у џамију

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: