,,Истражитељи“ из ДФЦ напали СПЦ и установили: Медији из Србије покушали да обману јавност у Црној Гори

НАТО „помагач“ – Дигитални форензички центар, познат по својој ,,објективности“ објавио је анализу у којој оптужују и нападају СПЦ. 

„Као и у протеклом периоду, избори у Црној Гори су са посебном пажњом испраћени у региону. Политички субјекти, медији и активисти из Србије су пратили, коментарисали и укључивали се у изборни процес. Већина се недвосмислено сврстала на страну Андрије Мандића, а затим у другом кругу Јакова Милатовића. Подршка коју је Милатовић добијао од поменутих структура углавном се заснивала на њиховим претензијама да Ђукановић буде поражен, будући да је новоизабрани предсједник након 2. априла био критикован са истих адреса које су му формално указале подршку у току кампање. Посебно су се у тој подршци истицале екстремне десничарске структуре, док се медијска потпора из Београда испољавала и кроз дезинформације и сензационалистичке наративе који су у већини таргетирали Ђукановића и појединце блиске њему„, стоји у анализи дигиталног црногорског НАТО „помагала“.

Поменули су у својој ,,објективној“ анализи  подршку Ђукановићу која је долазила од стране одређених политичких и медијских актера из региона, попут БиХ, Косова, Хрватске и Србије.

Анализа није могла проћи без спомињања ,,умијешаноси“ Русије па из ДФЦ-а наводе: „Иако се може констатовати да је овога пута изостала кампања интензитета Битке за Никшић, треба имати у виду да су просрпске и проруске структуре у Црној Гори, након 30. августа, инсталиране по дубини државних институција што омогућава реализацију интереса спољних актера који су у перманентном сукобу са спољнополитичким опредјељењима и вриједносним системом на којем Црна Гора почива“.

Према њиховим ријечима, осим партија, кандидата, медија и дијела јавности, у кампању се директно укључила и Српска православна црква (СПЦ).

Нападајући митрополита Јоаникија и Српску православну цркву ови ,,стручњаци“ рекли су у својој анализи: ,,Политичко дјеловање СПЦ није прошлост, то је показао је благослов митрополита Јоаникија за одржавање парламентарних избора, који у том моменту још увијек нијесу били расписани, али и директно мијешање у кампању за предсједничке изборе. СПЦ је током оба изборна круга имала своје политичке преференције, учествовала у промотивним активностима појединих кандидата, те јавно сугерисала грађанима за кога треба да гласају, односно ко је непожељни кандидат. Уочи другог круга, СПЦ је позвала вјернике и људе добре воље да изађу на изборе и навела да кандидат Мило Ђукановић води антицрквену кампању. СПЦ је подржавала једну политичку страну и критиковала другу, што је довело до неједнакости у медијском простору и могућег утицаја на изборни процес“.

Напали на Митрополита Јоаникија и Епископа будимљанско-никшићког Методија због негативног става према пораженом Ђукановићу, који је њих, Српску православну цркву и српски народ деценијама дискриминисао.

„Пред други круг, порука СПЦ је била још јаснија – кампања Ђукановића је означена као антицрквена, реторика као нецивилизована, а политика као свађалачка и грађани су позвани да на изборима потврде да је та политика превазиђена“, наводе из ДФЦ-а.

Медији из Србије покушали да утичу на јавно мњење ,,уочавају“ из ДФЦ-а: „Као и током парламентарних избора 2020. године и локалних избора у Никшићу 2021. године, медији из Србије су предњачили у извјештавању о ситуацији у Црној Гори током предсједничких избора. Наслови чланака су неријетко били тенденциозни и обојени сензационализмом“

На тај начин се, према њиховим ријечима, покушало утицати на јавно мњење, а често и обманути јавност у Црној Гори. 

„Превладали су исти наративи и предвиђања о крајњем исходу избора током првог и другог круга предсједничких избора. Док су у ранијим изборним циклусима предњачили широј јавности познати српски таблоиди, сада су у првом плану били маргинални српски портали који немају велику популарност и који се иначе Црном Гором баве спорадично. У питању су портали Националист, Васељенска ТВ и Наша Борба, који су пласирали на десетине лажних вијести током два изборна круга“, наводи се у анализи.

Поред портала значајан канал за ширење дезинформација, лажних вијести и наратива током предсједничких избора биле су друштвене мреже, које све чешће постају извор информација за медије.

„Дигитални форензички центар је као изворе нетачних информација регистровао налоге на Твитеру и Фејсбуку, посебно у првом кругу предсједничких избора, када су најчешће фабрикована непостојећа истраживања јавног мњења и објаве са произвољним процентима подршке кандидатима уз злоупотребу назива неке кредибилне истраживачке агенције као извора, а све с циљем обмањивања јавности“, казали су из ДФЦ-а.з

Надлежни органи би морали озбиљно приступити редуковању проблема дезинформација, навели су у овој ,,објективној“ анализи.

У сусрет предстојећим ванредним парламентарним, али и свим наредним изборима, Црна Гора мора пронаћи начин да се избори и превазиђе проблеме дисфункционалности институција, несређеног бирачког списка и изборног законодавног оквира, уз успостављање институционалних капацитета за надгледање и правовремено и одлучније супротстављање страним утицајима на изборне процесе.

„Усљед недостатка снажних демократских институција, као и мањка повјерења грађана у њих, уз висок степен друштвене поларизације и пасиван приступ политичких лидера, омогућено је мијешање страних актера у изборне процесе у Црној Гори, који су у перманентном сукобу са демократским, либералним и анти-фашистичким вриједностима на којима се темељи модерна црногорска држава“, наводе ,,процјенитењи“ из ДФЦ-а..

За разлику од неких ранијих изборних циклуса и појављивања ад хоц портала за једнократну употребу у пропагандне сврхе (Удар, Јасно, 24хрс и други), ДФЦ тим овог пута није забиљежио појаву нових медија, већ реактивацију иначе пасивних портала из иностранства.

„Надлежни органи би морали озбиљно приступити редуковању проблема дезинформација у црногорском друштву. С тим у вези поставља се питање политичке воље, будући да је, упркос забране емитовања РТ и Спутник на територији Црне Горе, могуће несметано приступити њиховим порталима. Влада Црне Горе мора преузети много активнију улогу и одговорност за борбу против медијских манипулација, што подразумијева едукацију јавности, јачање медијских слобода и афирмисање међународне сарадње. Такође, мора се улагати у едукацију, оснаживање и подизање свијести јавности о дезинформацијама у медијима и на друштвеним мрежама, уз афирмисање обавезе поштовања Закона о медијима и форматима који фактички функционишу као медији, а нијесу уписани у евиденцију медија.

Од користи би било успостављање ефективније сарадње између цивилног сектора и државних институција која би додатно обезбиједила регуларност изборних процеса и смањила поларизацију која оптерећује црногорско друштво, закључују.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: