Истраживања о биолошком сузбијању штетних организама важна за националну и европску агенду заштите животне средине

Истраживања из области биолошког сузбијања штетних организама у заштити биља су сада веома актуелна у свијету, а у овој области, као и у осталим научним дисциплинама, важна је сарадња и умреженост са научницима широм свијета. То је казао проф. др Недељко Латиновић, редовни професор Биотехничког факултета Универзитета Црне Горе.

Управо о тој сарадњи са научницима из дијаспоре, професор Латиновић је говорио у оквиру сесије Примјери добре праксе, на научном симпозиујуму УЦГ и Црногорске академије наука и умјетности Наука и мале земље: Синергија дијаспоре, матице и пријатеља Црне Горе.

Тема његовог излагања се односила на могућности биолошког сузбијања болести „катранска” кора букве коју проузрокује фитопатогена гљива Бисцогниауxиа деструцтива Вујан.

УЦГ: Како су настала истраживања на могућности биолошког сузбијања болести катранске коре букве?

ПРОФ. ДР ЛАТИНОВИЋ: Истраживања су настала као резултат сарадње са професором Владимиром Вујановићем (Университy оф Саскатцхеwан, Канада). Обухватила су анализу узорака узетих у буковој шуми у националном парку Ловћен на којима је идентификована ова паразитна гљива и бројни микопаразити који се налазе на стромама ове гљиве. Микопаразити су гљивични еукариотски организми који су антагонисти многим другим гљивама узрочницима болести биљака. Након урађених морфолошких и молекуларних анализа микопаразитних гљива изолованих из плодоносних тијела (строма) гљиве Б. деструцтива, откривена су 23 таксона који углавном припадају родовима Еxоспориум, Псеудотрицхиа, Систотрема и Лопхиотрема. Разноликост нађених микопаразита представља потенцијал за изучавање могућности биолошких мјера сузбијања “катранске коре“ букве, а значајност сваког од нађених таксона огледа се у смањењу димензија строма у појединим фазама развоја болести.

УЦГ: Од каквог значаја су били ови добијени резултати?

ПРОФ. ДР ЛАТИНОВИЋ: Ови резултати су од посебног значаја за проналажење одрживог решења у заштити букве од ове болести, обзиром да не постоје ефикасне мјере сузбијања, док је биолошки метод борбе употребом микопаразита у складу са принципима заштите животне средине.

УЦГ: Значај биолошког сузбијања болести биљака је и дио европске агенде?

ПРОФ. ДР ЛАТИНОВИЋ: О значају ове области свједочи и актуелна стратегија Европске комисије „Фром фарм то форк“, којом се предвиђа смањење употребе пестицида до 2030. године за 50%. Један од начина како се то може урадити је и примјена биолошких мјера сузбијања, гдје се користе бројни микроорганизми, биљни екстракти и слично, умјесто хемијских једињења која данас доминирају и која могу негативно утицати на здравље људи и животну околину.

Резултати добијени у лабораторијама за фитопатологију и фитофармацију на Биотехничком факултету посљедњих година су публиковани у већем броју радова из ове области, а недавно је објављена и једна патентна пријава у Европском патентном заводу.

УЦГ: У којој мјери је по Вашем мишљењу, заступљења сарадња научника из дијаспоре и научника са ових простора, у области науке којом се бавите?

ПРОФ. ДР ЛАТИНОВИЋ: Није довољно, неопходно је унапређивати и стварати заједничке тимове који ће омогућити трансфер знања. Велики број људи који су потекли са ових простора се увијек одазове на сарадњу која не мора бити у форми пројекта, већ често та сарадња буде на бази ентузијазма и жеље да се помогне колегама у матици. Таква сарадња би имала великог утицаја на подизање научних капацитета у Црној Гори и стварање тимова који би могли конкурисати за пројекте у земљи и иностранству. Оваква сарадња би резултирала објављивањем квалитетних радова и патената, што би допринијело бољем рангирању Универзитета Црне Горе.

УЦГ: Да ли Црна Гора, као мала земља може да, у синергији са дијаспором, досегне сам врх науке?

ПРОФ. ДР ЛАТИНОВИЋ: Наравно да може. То је једна од шанси да црногорски истраживачи буду директно упућени у истраживања у свијету, и да нове методе и коришћење нове опреме буду лакше доступни и да се лакше спроводе. Специјализације у лабораторијама код наших колега у дијаспори, њихов долазак у Црну Гору и рад у нашим лабораторијама и институцијама допринио би укључивању већег броја људи у истраживања и подизање научне видјивости Црне Горе у свијету.

На УЦГ има много паметних и вриједних људи којима треба само дати подстицај, а ово је један од њих.

УЦГ: Шта бисте на основу Вашег искуства, препоручили младим истраживачима?

ПРОФ. ДР ЛАТИНОВИЋ: Треба бити истрајан и стално радити на себи. Користити све могућности које се указују за повезивање са људима из свог окружења, и наравно из иностранства. Веома је битно да се користе бројне стипендије, мобилности, одласци на симпозијуме, конгресе и сл. У науци се стално нешто ново дешава и треба континуирано пратити нова сазнања из области којом се бавите. Не треба бити самозадовољан, него стално радити и своја знања унапређивати.

УЦГ: Шта је предност бављења науком и позива научника?

ПРОФ. ДР ЛАТИНОВИЋ: Велика предност у овом послу је што непрестано упознајете нове људе и стичете нова искуства. Бавим се послом којег ради веома мали број људи, а моја сазнања и савјети из ове области су од користи пољопривредним произвођачима који се баве једним од најхуманијих послова, а то је производња хране.

Такође, путовања и усавршавања, као и учествовања на бројним конгресима, семинарима и слично су ми омогућили да посјетим различита мјеста на разним континентима, упознам колеге и стекнем пријатељства која се памте за читав животи која вас оплемењују и чине бољим човјеком.

Извор: Универзитет

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: