ИСТРАЖИВАЊЕ ИН4С (3): Тужилац Саша Чађеновић обуставио истрагу и прикрио аферу о постојању и дјеловању „црних тројки“

Недавно ухапшени тужилац Саша Чађеновић, поред сумњи да се бавио бројним злоупотребама и постао члан криминалне организације, остаће упамћен и као тужилац који је обуставио истрагу и прикрио аферу о „црним тројкама“, тим злочиначким акцијама које су спроводиле подивљале хорде специјалних полицијских јединица и кримнализованих дјелова Агенције за националну безбједност (АНБ).

Као што је наш портал у континуитету извјештавао, чињеница да постоје и дјелују „црне тројке“ је била позната практично од самог почетка и грађани су препознавали такав начин обрачуна власти са људима у којима је врх режима Мила Ђукановића видио неку врсту пријетње или опасности.

Како је у Црној Гори, као малој држави, мање више све познато, знало се углавном све и о „црним тројкама“, прије свега о жртвама тих злочиначких акција специјалних полицијских јединица којима су, према свједочењима појединаца, али и ономе што је објављено у средствима информисања, командовале старјешине САЈ Веселин Вељовић и Миљан Перовић, познати су углавном и припадници полиције који су били укључени у те прљаве активности од којих су неки и сада на важним функцијама у систему безбједности, знају се начини на који су поступали и много тога другог.

Ипак, тек појавом Брајушка Брајушковића и његовог инсајдераског свједочења 2013. године, афера о „црним тројкама“ је отворена и надлежни органи, иако невољно, највише због притиска међународних организација и заинтересованости страних дипломата, почињу реаговати.
Брајушко Брајушковић је, отварајући аферу и оптужујући полицијске функционере Веселина Вељовића и Миљана Перовића, као налогодавце акција насиља над противницима режима, новинарима и јавним личностима у суштини само јавно саопштио оно што је практично било свима познато.

Поступајући тужилац у том предмету био је управо Саша Чађеновић, тада тужилац у Основном државном тужилаштву у Подгорици.
Као и све спорне истраге против људи који су повезани са врхом режима, Саша Чађеновић је и ову истрагу затворио, иако је Брајушковић дао корисна сазнања о дјеловању „црних тројки“, навео карактеристичне случајеве, указао на улогу Вељовића и Перовића и чак саопштио имена лица која су учествовала у нападу на Душка Јовановића, главног и одговорног уредника листа ДАН који је неколико година касније убијен испред своје редакције.

Многа лица су својим свједочењем те 2013. године потврдила сазнања која је дао Брајушковић, међу којима су Драгана и Драгомир Бећировић који су упозорени и у задњем моменту избјегли нападе, књижевник Момир Војводић, функционер СРС Душко Секулић, затим се јавно огласио и Гојко Митровић, тадашњи директор и власник РТВ Елмаг, а брат Душка Јовановића чак доставио писмо из његове архиве са именима лица из специјалне полиције која су извршила напад на њега. Огласио се и новинар и публициста Будимир Симоновић и потврдио медијима да га је Брајушковић својевремено упозорио да се спрема напад на власника листа Дан Душка Јовановића.

Све ово није било довољно Саши Чађеновићу да се процесуирају одговорни за ова злодјела већ је прихватио изјаву Веселина Вељовића у којој он оптужује Брајушковића да лаже и измишља, те да му аферу монтирају два функционера из освете зато што је он њих наводно смијенио са дужности. Саша Чађеновић је од самог почетка показивао невјероватну незаинтерсованост да дође до истине о “црним тројкама” да би на крају сва свједочења игнорисао и обуставио активности на овом случају остављајући оптужбе у домену нерасвијетљених сумњи.

Врхунац Чађеновићеве опструкције се десио оног момента када је од Брајушковића затражио да му, као доказ о постојању и дјеловању „црних тројки“, достави писану наредбу Веселина Вељовића којом он, себи потчињеној специјалној јединици, наређује праћење и пребијање људи.

Чађеновић је тиме показао да, за њега и тужилаштво, не само да доказ и разлог за истрагу није то што је бивши специјалац Брајушковић саопштио да су му старјешине издавале наредбе да прати и туче опозиционаре и новинаре, него се по њима ти напади на новинаре и опозиционаре нијесу ни догодили.
То се види из тадашњег саопштења тужилаштва у коме се наводи да „Оцјеном доказне грађе утврђено је да не постоје ни материјални ни персонални докази који би потврдили наводе Брајушка Брајушковића да му је старјешински кадар Специјалне антитерористичке јединице издавао наређења да прати одређена лица и припрема акте насиља према њима, нити да су акти насиља вршени”. Коментар није потребан.

Да ли ће Специјално државно тужилаштво сада реаговати и истрагу против Саше Чађеновића проширити обухватајући и аферу „црне тројке“, остаје да се види.

Специјално тужилаштво би се морало позабавити улогом Саше Чађеновића у овом предмету, посебно ако се има у виду да је Брајушко Брајушковић 2021. године поновио свједочење, али много опширније и са знатно више конкретних детаља и чињеница.

Подсјећамо, за истрагу о „црним тројкама“ 2013. године било је надлежно Основно државно тужилаштво у Подгорици које је у том времену водила Љиљана Кликовац, а поступајући тужилац у предмету био Саша Чађеновић. Ваља напоменути да је супруг тужитељке Љиљане Кликовац био секретар у Републичком заводу за урбанизам и планирање који је у власништву Аца Ђукановића.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: