Италијa: Републикама у Донбасу дати аутономију

Италијански шеф дипломатије, Паоло Џентилони, изјавио је да су кијевске власти дужне ускоро да спроведу уставне реформе и да дају аутономију новооснованим републикама у региону Донбас.

Он је истакао да ће о томе разговарати 5. маја са украјинским предсједником Петром Порошенком.

Уколико италијански министар стварно буде званично разговарао са Порошенком у том правцу, то ће бити први пут да нека европска земља отворено врши притисак на Кијев, што би могло да доведе до потпуне промјене политичког амбијента у Европи.

Други италијански званичник, директор Управе за политику трговине при министарству економије Италије, Федерико Ајхберг, изјавио је да „власти Италије чим пре морају да делују у правцу укидања санкција против Русије“.

„Италија је платила скупу цену због прикључивања пакету антируских санкција“,  рекао је Ајхберг на конференцији италијанске Асоцијације предузетника „Assolombarda“, пренијели су италијански медији.

Савјет министара Италије одбија да гласа за продужење санкција Русији, скренуо је пажњу Ајхберг и истакао да италијански предузетници виде Русију као веома важног партнера.

Прекјуче је Џош Ернест, портпарол америчког предсједника, изјавио да ће Бијела кућа наставити притисак на Русију, те да ће „у сарадњи са европским колегама размотрити и разрадити начине на које би могли појачати притисак на Москву“.

Ернест је истакао да „Русија не поштује обавезе које проистичу из Минског споразума и да не показује спремност да испуни те обавезе, док је случај са Кијевом обрнут, те да Кијев поштује све обавезе договорене Минским споразумом“.

Он је практично најавио нови пакет санкција које ће увести против Русије у сарадњи са европским лидерима, међутим, цијену тих санкција плаћају европске земље и све је већи отпор политичара у Европи према наставку агресивне политике према Русији коју заговара САД.

Кремљ је у више наврата скренуо пажњу јавности да САД упорно форсира агресиван став проглашавајући Русију једном од страна у рату, истичући да Украјина није у рату са Русијом, већ са делом својих грађана са којима и треба да реше проблем и направе споразум.

Варнице и неспоразуми између америчких и европских политичара по украјинском питању постају стални и кристалишу се као константа. И Њемачка и Француска су се успротивиле одређеним потезима Вашингтона, па је чак и њемачки шеф дипломатије, Франк-Валтер Штајнмајер јавно упозорио америчког генерала Филипа Бридлава да не користи агресивну реторику у оптужбама да је Русија активни учесник у украјинском рату, истичући да немачке обавештајне службе не располажу  подацима који би указивали на присуство руске армије на територији Украјине.

Према највећем броју аналитичара, Њемачка ће одиграти пресудну улогу у редефинисању веома лоших односа између ЕУ и Русије, али и имати главну ријеч у притиску на Кијев да направи уступке у циљу мирног рјешења крвавог конфликта у Украјини.

Њемачка ће уједно бити и катализатор промјене америчке политике на тлу Европе, што је већ показано искључивањем САД-а из преговора по „нормандском моделу“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: