Италија скреће десно

Пише: Драгољуб Павићевић

Европска унија се суочава са још једном кризом. У Италији, на парламентарним изборима незапамћен успјех постигле су евроскептичне, анти-ЕУ, популистичке, анти-естаблишмент партије.

По досадашњим резултатима пребројавања гласова, анти-естаблишмент „Покрет пет звјездица“, као појединачна партија, добио је највише гласова. Најуспјешнија коалиција је она коју предводи Берлускони, бивши четвороструки премијер Италије. Поред његове партије центра „Напријед Италија“ ту су и: „Лига“, те „Пријатељи Италије“ – двије анти-ЕУ партије крајње деснице.

Враћа се на велику сцену Берлускони, након што је четири пута био премијер, па довео Италију до банкрота, утајио порез, користио малољетне проститутке… Током кампање обећавао је смањење пореза и минималне пензије од 1000 евра.

Сад све зависи од тога коме ће предсједник Италије Серђо Матарела повјерити могућност да састави владу. Берлускони издржава казну забране вршења јавних функција до половине идуће године. До тада ће политику водити из сјенке. Могуће је да ће тражити од Тајанија, који сада обавља дужност предсједниика Европског парламента, да се врати у Италију и покуша саставити нову владу. Берлускони би волио, како је и сам казао, да у новој влади види и Марија Драгија – садашњег  гувернера Европске централне банке.

Тридесетједногодишњи Луиђи Ди Мајо, лидер „Покрета пет звјездица“, могао би, такође, бити нови премијер Италије. Ди Мајо је у јануару затражио да Италија смањи уплате у касу Брисела. Рекао је да Италија неће уплаћивати 20 милијарди евра Бриселу годишње, већ се та свота мора смањити. Сличних захтјева има из Аустрије, а када се свему дода престанак уплата Британије, јасно је с каквим невољама се суочавају фондови ЕУ.

Више од половине бирача који су гласали дало је свој глас двијема анти-ЕУ партијама „Покрету пет звјездица“ и партији „Лига“.  „Лига“ је добила значајан број гласова, њихова преданост напуштању зоне евра изазива дрхтавицу и у Риму и у Бриселу.  Наиме, за многе Италијане евро је, заправо, „њемачка валута“ која разара италијанску економију. Евро је њемачка марка коју Њемци и остатак ЕУ називају евро. Уз то, „Лига“ тражи поновно преговарање са ЕУ о свим споразумима који ограничавају потпуни и легитимни суверенитет, те да се врате фискална правила прописана споразумом из Мастрихта.“Земља која не контролише своју валуту није слободна земља“, каже Матео Салвини, лидер “Лиге”.

Због изузетно великог јавног дуга Италије, који тренутно износи 132% бруто друштвеног производа, Европска комисија (влада ЕУ) требала је наметнути Италији казне. Међутим, влада ЕУ то није урадила да не би још више подстакла евроскептицизам, популизам и јачање партија на десном крилу. Италијанска влада није успјела све то ни да заустави, нити да смањи. Познато је да је евроскептицизам у снажном порасту широм ЕУ, прије свега због политике штедње коју намеће Брисел, затим због таласа миграната из Азије и Африке. Дакле, економија и мигранти у Италији два су кључна питања око којих се споре партије на изборима. Остатак ЕУ је у страху да грађани Италије масовно не буду гласали за евроскептичне партије деснице као што су „Покрет пет звјездица“ и „Сјеверна лига“.

Брисел је у страху да партије попут ових у Италији не угрозе стабилност ЕУ. Италија је земља оснивач ЕУ и трећа највећа економија унутар зоне евра. Италијани су огорчени зашто је Брисел одлозио расправу о реформи имиграционих закона за љето. Велики терет сручио се на Италију пошто по тренутном закону мигранти подносе захтјев за заштиту у земљи у коју су прво ушли. Мигранти из Азије и Африке кључно су питање око којег странке у Италији воде кампању уочи избора. Не треба заборавити да је за Енглезе један од главних разлога за гласање да напусте ЕУ био страх од неконтролисаног прилива миграната. Током посљедње четири године, у Италији је настањено више од 600 хиљада миграната.

Шта сада?

Италију, највјероватније, очекују чести падови коалиционих влада. Највјероватније, коалиција ће укључити много партија, чиме влада постаје слаба. Дуг Италије од 2,2 трилиона евра захтијева реструктурирање. Доспијећа од 200 милијарди Италија није у могућности да отплаћује. Остале европске земље нијесу вољне да отплаћују италијански дуг. Већ отплаћују дуг Грчке. Италијанима се смучило од стезања каиша. Политику штедње желе да одбаце и да се врате већој потрошњи као некада. Уз то, желе стабилизовати тржиште рада и запослити младе.

Гувернер Европске централне банке, Марио Драги, искуством и знањем помогао је, сад већ  бившем премијеру, Матеу Ренцију да стабилизује банкарски систем и мало смањи незапосленост. Међутим, Италијани одбацују политику ”стезања каиша”. Драги јесте помогао у реформи  банкарског ситема у Италији, али је, при томе, масакрирао штедише.

Како ће италијански банкарски систем отплаћивати рате од 200 милијарди, то сада нико не зна!? Зато се чини, као више изгледна, поновна криза банкарског система након избора. Најрадикалнија  „Сјеверна Лига“ би, зависно од резултата, могла притискати остале партије да Италија напусти евро зону. „Покрет пет звјездица“ ублажио је свој став око напуштања евро зоне. Салвини из  “Лиге” обећава рано пензионисање. А “Покрет пет звјездица” најнижу социјалну помоћ од 780 евра .

Три блока, приближно једнаке снаге, ко ће с ким у коалицију, знаће се након, вјероватно, вишемјесечних преговора, слично као у Њемачкој. Само што су резултати избора у Италији исто што и Брегзит нижег интензитета, а повратак Берлусконија попут побједе Трампа под италијанском периком.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: