Иван Гундулић – писац и борац за слободу и борбу Словена против Турака

На данашњи дан, 8. јануара 1589. рођен је Иван Гундулић, чија је поезија прожета страсним позивима на слободу и борбу поробљених Словена против Турака.

У најзначајнијем дјелу – епу „Осман“ опјевао је турски пораз у Хоћимској бици 1621. и смрт султана Османа Другог у јаничарској побуни годину дана касније, видећи у тим догађајима предзнак пропасти Отоманског царства и ослобођења Јужних Словена. У младости је писао мелодраме, пасторале и лирске пјесме, које су највећим дијелом изгубљене. Остала дјела: драма „Дубравка“, спјев „Сузе сина разметнога“.

Иван Гундулић је рођен у Дубровнику, у властелинској породици као најстарији син Франа Гундулића и Џиве Градић.

Породица Гундулић била је позната још у 13. вијеку, а њени чланови обављали су разне државно-административне послове у Дубровнику и околини.

Иван Гундулић био је чиновник Дубровачке републике, скоро на свим положајима. Два пута је био кнез у Конавлима и сенатор. Био је и члан напуљске књижевне „Академије доконих“.

Послије кратке болести, умро је децембра 1683. године, а сахрањен је у фрањевачкој цркви у Дубровнику.

Ивану Гундулићу подигнут је споменик у Дубровнику 1893. године, а прилози су прикупљани у Београду и цијелој Србији.

По њему су назване основна школа у Београду и Гундулићев венац.

Гундулић је свој народ називао Словенима, а све Словене сматрао је једном великом цјелином, јединственим народом. Еп „Осман“ посветио је „нашему словинском народу“.

Гундулићева етничка припадност дио је српско-хрватских подјела у самоидентификацији западних јужнословенских просвјетитеља.

Већина српских академика, без званичног консензуса са хрватским колегама, дубровачку књижевност сматра заједничком баштином и поткрепљује тврдњу аргументом да је штокавско нарјечје основа савременог српског језика и да је српски језик присутан у Дубровачкој републици од њеног оснивања.

Неки од посљедњих потомака породице Гундулић припадали су српско-католичком покрету из 19. вијека, међу којима је и градоначелник Дубровника Франо Геталдић-Гундулић.

Гундулића, попут осталих дубровачких писаца који су писали на штокавском нарјечју, српски академици сматрају искључиво дијелом српске или дијелом заједничке српске и хрватске културне баштине.

Српска академија наука и уметности сврстила је Ивана Гундулића међу 100 најзнаменитијих Срба, а његова дјела су у саставу српске књижевности Матице српске, са осталим дубровачким писцима, у петом тому књиге „Десет векова српске књижевности“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: