Иван Ловрић: Која судбина чека (не)човека Харадинаја?

Рамуш Харадинај, бивши косовски премијер и некадашњи челник ОВК, ухапшен је у среду у Француској. На основу међународне потернице коју је издала Србија због злочина над нашим народом.

Која судбина чека овог (не)човека, знаће се највероватније већ у четвртак, када би Апелациони суд у граду Колмару требало да одлучи да ли ће он бити изручен Београду.

Чекајући позитиван епилог, ваља се надати да се све неће завршити као на неком обичном такмичењу спортских риболоваца, под слоганом „Упецај, па пусти“. Јер, у питању је крупна риба, која не би требало да исклизне из мреже.

А, његова злодела умрежена су кроз многобројне страхоте Срба, с краја деведесетих година. Издвајамо злочин у Глођанима, где је у лето 1998, на пољопривредном имању пронађено више од 20 масакрираних лешева. Лешеви Срба, Рома и „нелојалних“ Албанаца побијених у Глођану и околним селима пронађени су касније и у Радоњићком језеру. Он је одговоран и за злочине почињене у логору Клечка, где су киднаповани Срби у највећим мукама живи спаљивани у кречани…

Пре годину и по Харадинај је, такође на потерници Србије, био ухапшен у Словенији, али је пуштен. Слична ситуација се понављала више пута, када су ухапшени и пуштени Хашим Тачи, Агим Чеку…

Да ли је ово права „чека“ за Харадинаја, или ћемо се још начекати дана када ће га правда стићи? На потезу је Француска. Она треба да покаже да је право изнад политике. На то је упућују и скорашња болна искуства са терористичким злочинима.

Наравно да ће неко рећи, а има их и овдашњих: џаба сте кречили и писали. Али, такође, треба приметити, ако се не примени правда, неке велике силе ће и даље лепити шарене тапете на зидове крхког међународног права. На зидове, који се, нажалост, и даље урушавају.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: