Ивана
1 min read
Фото: Глориа/Зорица Зарић
Пише: Славиша Чуровић
Од свих нас 12 најнасмијанија, највеселија, великог срца, цетињског стаменог држања, одрешитости и неко са највише радне навике која је у нашем, глумачком, послу ријеткост.
Када смо, сада већ далеке 1994-те, уписали Факултет драмских умјетности, као прва класа у исторји Црне Горе, били смо дјеца. Дванаесторо дјеце из бивше нам државе а једно од њих ту, баш са Цетиња.
Наша Ивана. Тај дом у Цетињу је био дом свих нас, њен дом, наш кутак топлине. Тешке године оскудице, мука да се састави знање са талентом и упорност ка ходу ка звијездама нису нас спречавале да досегнемо оно најважније – пријатељство за цијеле животе.
Ивана, тако јака, храбра, своје битке је била сама, своје успјехе исковала сама, своју срећу заслужила огромним радом и жељом, а свој град задужила сијасетом креација на даскама које живот значе.
Нас дванаест смо се раштркали по бившој Југославији, а само је Ивана остала уз свој град, уз своје Цетиње.
Одлазак је преран, њен пут на овом свијету прекратак, али њен осмјех је трајање дивне особе са ставом који се увијек бранио шармом и оном “ жељезном логиком“ којој нас је учио наш професор Миња Дедић.
Сада нас је једанаест, мада никада не одлази онај чију слику чувамо у сјећањима а ријечима бранимо од заборава.
Ивана, наша најнасмијанија глумица. Пријатељ са великим П, она која је покушала да и ову последњу животну битку тихо и најхрабрије икад носи, помажућу другима.
Моја Катарина из „Укроћене горопади“. Памтим и сад тај њен шамар на сцени.
Не боли ме више.
Не боли ни тебе више ништа.
Спокој и вјечна слава за твоју дивну младу и поштену, веселу душу.
Када гасне онај који је имао љубав на визиру своје умјетности а осмјех на концу свега, гасне и дан који је твој, али не гасне ријеч о теби, док нас има.
Нас, сада, твојих једанаест.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
IVANA SATKANA OD VEKOVA U IVANI I IVANAMA VEKOVI SE OGLEDAJU …I KADA VIKALI NA POKOJNOG MITROPOLITA ON GLEDAO U TE VEKOVE I KO DA SVA VIKA NJIHOVA NIJE DO NJEGA NIKAKO NIJE DOLAZILA …STA RECI MILUTIN I DRAGUTIN UROSEVI IL STEFAN DECANSKI MILUTUNOV IL MIROSLAV BRAT NEMANJIN IL VUKASIN I STEFAN PRVOVENCANI NEMANJINI IL RADOSLAV VLADISLAVLJEV BRAT OBOJCA SINOVI STEFANA PRVOVENCANOG …ZAMISLITE KOLIKO SU DOBRI BILI KADA JE DOBROTA NJIHOVA TOLIKE MRZNJE U NJIMA PREVAZISLA EH MALENA ISUSENJA NAS SLABIH DANASNJIH …SADA IVANA U ISTINI U SLOBODI U MIRU U PRAVDI I AKO IM SE ISRENO RADOVALA U VREMENU U RAJU VECNOST PROVODI …BEZ OBZIRA NA SVA DELA NJENA …ZAMISLI VERNIKA BEZ LJUBAVI I NEVERNIKA S LJUBAVLJU …BOGA NE MOLIMO ZA ONE KOJIH NEMA …BADNJAK KAD IZGORI DA TOPLOTU ,DIM VIDIMO DA ODLAZI U VAZ DUH KOJI UDISEMO ,A ZEMLJI OSTANE PEPEO DA JE OPLEMENI …
svaka ti čast Slaviša na ovom tekstu! I ti si brat naš
Ивана Мрваљевић је, као глумица, била једна од најдаровитијих које су се родиле и играле на овим просторима. Част је било гледати и слушати.
Ивана Мрављевић је, као човјек, понајвише позната онима који су је лично познавали, укључујући и господина Чуровића.
Ивана Мрваљевић је, као залуђена Монтенегринка, за овоземаљског живота била ватрени фанатик ДПС-а, антисрпске и антихришћанске политике, белведерка, особа која се у једном свом тексту ругала „причесту из једне кашике“, пљувала митрополита Јоаникија, монаштво и свештенство, називала их/нас „црквеним мишевима“.
Ивана Мрављевић је, без обзира на све, као Божије створење, заслужила Божију милост, не би ли њена напаћена, много чиме затрована, али искрено вјерујући, у својој бити-добра душа, нашла оноземаљски смирај.
Само се запитајте колико је велика и праштајућа српска душа, када се на ИН4С-у, поред свега, нашао један текст о Ивани попут Славишиног. Да вам је на част и понос
IN4S JE ONO ŠTO BISMO SVI MORALI DA BUDEMO !
DIVLJENJU NEMA KRAJA ZBOG SVEGA
ŠTO ČINITE I K A K O TO RADITE,
DRAGA REDAKCIJO NA ČELU SA
G O S P O D I N O M RAIČEVIĆEM