Иванчевић тражи одлагање Закона о странцима

Одбор Удружења туризма и угоститељства Привредне коморе (ПКЦГ) предложио је да се одложи примјене члана Закона о странцима, који се односи на прибављање претходне потврде од Завода за запошљавање као услов њиховог ангажовања, а предсједник Одбора Удружења туризма и угоститељства Драган Иванчевић казао је да представници туристичке привреде немају ништа против Закона, али сматрају да би његова примјена у овој години направила велике проблеме.

Како је казао, туристичка сезона је већ почела, а недовољно времена и неприлагођен наставни и школски систем Црне Горе, који није у могућности да направи довољан број припремљених радника за вјештине које су потребне за одређене гране туризма, онемогућава нормално пословање и обезбјеђивање кадра за наше компаније.

На сједници Одбора Удружења Иванчевић је објаснио да туристички радници не траже поништење Закона или његово стављање ад ацта, већ само да се пролонгира примјена наведеног члана до наредне године, како би се на вријеме припремили, преноси Мина.

„То је нешто што изазива проблем везано за обезбјеђивање довољног броја квалитетног стручног кадра. Надлежни треба да помогну представницима туристичке привреде када је у питању кадровска политика. Циљ је, како је навео, да тај закон не створи хаос и не буде лимит у остваривању неопходног квалитета“, рекао је он.

Како је додао, Одбор Удружења туризма и угоститељства се залагао за двије вриједности и то да се у Црној Гори омогући и створи амбијент у којем ће се запошљавати, у приоритету, црногорски грађани, као и да се купује домаће.

Жељко Андрић из Института „Симо Милошевић“ саопштио је да су се туристички радници увијек залагали да по питању запошљавања траже рјешења на домаћем тржишту, прије него било шта друго.

„Одговорно тврдим да смо контактирали све бирое рада на територији Црне Горе и да нијесмо били у могућности увијек да нађемо довољан број радне снаге, посебно, на примјер, спремачица, као кадра који је неопходан за функцнисање предузећа“, казао је Андрић.

Он је питао да ли је приликом доношења Закона вођена расправа са туристичким радницима и људима из туристичке привреде, док је Иванчевић одговорио да Одбор Удружења туризма и угоститељства ПКЦГ није контактиран нити је учествовао у конципирању предлога Закона.

Извршни директор Хотелско-туристичког предузећа (ХТП) Мимоза Тиват Марко Петричевић навео је да је том одредбом закона отежано пословање и реакција на ову сезону и да је велика мука наћи доброг и квалитетног радника у сезони.

Извршни директор првог кластера здравственог туризма, Василије Стијеповић казао је да тај спрецифични сегмент туризма у региону и на глобалном нивоу биљежи раст.

„Очекивани раст тржишта се процјењује да иде до 25 одсто годишње. Све је мање класичних медицинских захтјева у склопу здравствениог туризма, а све више оног елемента који нуди унапријеђење здравља. Одлучили смо се за кластер, јер је препознат као модел удруживања који за одређену привредну грану доноси бенефит чланицама и у томе смо успјели кроз форму подршке државе“, казао је Стијеповић.

Он је додао да су пацијент као туриста и пацијент као клијент, двије формуле.

„У служби здравственог туризма видимо које су то гране гдје туристи траже најчешће услуге – од естетске хирургије до денталног туризма, ортопедске, али потенцирамо wелнесс и спа услуге. У фебруару оформљен је кластер здравственог туризма као удружење који је осмишљен по једном модалитету који препознаје оно што је код нас врло актуелно, прилагођено нашем потенцијалу“, саопштио је Стијеповић.

Према његовим ријечима, треба користити потенцијале прије свега едукованих људи који ће омогућити да се употпуни понуда.

Државни секретар за туризам, Предраг Јелушић је, говорећи о активностима на припреми овогодишње љетње туристичке сезоне, навео да оне подразумијевају унапријеђење путне инфраструктуре, бољу снабдјевености електричном енергијом и водом, убрзање и поједностављене процедура које се односе на прелаз државне границе, побољшање квалитета услуга на плажама, сузбијање сиве економије и повећање безбједности и сигурности гостију.

„Бројне активности се реализују на нивоу локалних самоуправа. Доста је труда уложено у омогућавање функционисања инфраструктуре које користе туристи у току сезоне. На основу података које имамо само у дијелу приморских општина, можемо констатовати да је буџет који ће бити утрошен за припрему првенствено у инфраструктурним пројектима за ову сезону нешто више од 13 милиона еура“, казао је Јелушић.

Он је навео да ће за припрему цјелокупне љетње сезоне бити утрошено око 30 милиона еура, а како је казао, туристичка инспекција ће ове године спроводити мјере које ће се првенствено односити на сузбијање сиве економије и стварање бољег амбијента за оне који послују у легалним токовима.

„Биће и контроле смјештаја и квалитета пружања угоститељских услуга у оним објектима који су регистровани за то. Акценат ће бити на дјелатностима које су атрактивне за туристе“, рекао је Јелушић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: