Ивковић: Нећу се предомислити

Доскорашњи селектор Србије Душан Ивковић рекао је да му је жао што напушта ‘орлове’ и да не жели да прича о свом замјенику гостујући у “Кажипрсту” Б92.

Ивковић је истакао да је још прије Европског првенства у Словенији донио одлуку, али да ју је саопштио само својим сарадницима, а не и играчима.

“Код мене никада није постојала дилема, да ли да останем или не. Када сам замољен да водим репрезентацију до Европско првенство, то сам прихватио. Још прије почетка квалификација, знајући да почиње нови циклус, сматрао сам да неко други треба да преузме посао”, рекао је Ивковић.

“Кошарка је тимска игра, никога не остављам. Новинари су ме питали да ли ћу водити тим на Свјетском првенству ако се квалификујемо, ја сам знао шта ће да буде, али ни за играче, ни за тим, не би било добро да су знали да их неће исти тренер водити. Још тада сам рекао да ће чути мој одговор у најскорије вријеме, када је дошло вријеме ја сам га и саопштио. Постоји сета и жал. Скромност је врлина, али могу да кажем да нико не би могао да води овај тим од мене и жао ми је што не могу да радим више са њима”.

Ивковић је истакао да се неће предомислити, али није желио да открије ко је његов ‘пик’ за насљедника.

“Када нико није хтио, ја сам прихватио посао, иако сам га још давно завршио, још 1995. године. Не видим да је објективно да се предомислим, не говорим због годинама, вријеме је да неко млађи дође. Тешко је да будем пристрасан и да препоручујем свог насљедника, али мислим да је човјек чије искуство треба да буде искоришћено Александар Кесар, који је био мој помоћник. Било је претходних година понуда и замисли да неко од тих талентованих људи који се помињу као кандидати буду у неком својству уз репрезентацију, али су они одбијали. Сада би било преурањено и доста некоректно према људима у Кошаркашком савезу Србије, прије свега Дејану Бодироги, да ја нешто кажем”, нагласио је Ивковић.

Легендарни стратег истакао је да ће свакако остати у Савезу, али да се неће мијешати у рад националног тима, прије свега због будућег селектора.

“Било који тренер који преузме тим треба да стекне ауторитет који сам годинама стицао. Не видим да би моје присуство помогло мом насљеднику по том питању. У самом КШ сам присутан, успјели смо да направимо у изузетно тешким условима одлично Удружење тренера, чији сам ја делегат у Скупштини Савеза. Постоје разне групе, манипулације, наши клубови који имају огроман утицај на Управни одбор, а мени је остало да се борим за интересе кошарке”, истакао је Ивковић.

Приликом свог опроштаја од репрезентације, Ивковић се сваком од играча захвалио на игрању за национални тим. Некада за то није било потребе, али су се времена промијенила.

“Подразумијевало се и радило на томе. Сам чин и култ се гради, има играча који би пјешке дошли да играју, ја сам се трудио да будем примјер. Ако сам ја радио волонтерски, не треба и мој насљедник тако, треба да буду награђени”, нагласио је Ивковић.

“По том питању мотивациони фактор је јако битан. док не уђеш у психу играча, да успоставимо душевни контакт. Ако говоримо само о мотивацији. Већина играча има напорне сезоне, преморени су, нису то више она времена са 30 утакмица, за репрезентацију треба да играју само они који желе”.

Ивковић је истакао да за Кошаркашку лигу Србије мисли да је најгора у Европи.

“Без сумње је најгора у Европи. Нешто мора да се мијења, сезона траје шест мјесеци, клубови немају никакву помоћ, а воде се као професионални и то је спрдња. Клубови потписују играче што касније, дају им двије плате, а играчи покушавају да оду и немају гдје. Ако идемо тим путем, имаћемо једног евролигаша за који ће играти само странци. Ми можемо да будемо земља кошарке, али се под хитном нешто не промијени, сада и јуниори траже странце. Затражићу пријем код министра спорта, да пробамо нешто да урадимо, ако наставимо да радимо бићемо испод земаља које су тренутно испод нас”, нагласио је Ивковић.

За крај, на питање какви су му даљи планови, Ивковић је рекао:

“Пропустио сам прилику када сам имао најјачу преговарачку моћ, желио сам да завршим посао са репрезентацијом. Лоше би био да се препустим пријатељима и хобију, који нешто надокнађује у односу на посао који радиш. Тешко је донијети одлуку да ли ћу да радим даље, видјећемо”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: