Иво Банац, потомак истакнутих Срба из околине Дубровника

Дубровник са својом околином је у другој половини 19 вијека важио за културни и привредни центар приморских Срба, када су живјели и истицали се бројни активисти покрета Србокатолика, међу којима и љекар Иво Банац, један од најистакнутијих бораца за очување српске традиције код покатоличених Срба и дједа данашњег хрватског историчара Ива Банца, који, упркос свом неупитном српском поријеклу и дједи истакнутом Србину, чије име данас носи, важи за анти-српског идеолога наклоњеног усташтву.

Историчар Банац, рођен је у Дубровнику 1947. године и као директни потомак борца за очување српске традиције – носи име свог дједе,  угледног љекара и истакнутог Србина католика – Ива Банца.

Иво Банац је рођен 1866. године на Пељешцу, а његова породица поријеклом је из села Поповићи у Конавлима, гдје и данас има Срба са истим презименом који се нису одрекли своје српске националности, као ни православне вјере.

О селу Поповићи писао је Ђорђе Ћапин у својој књизи Српски Конавли и хрватска култура издатој 2003. године, о насилним акцијијама спровођења Конављана у католичку вјеру, као и о отпору од стране становника који су жустро одбијали да се одрекну православља.

Он је посебно нагласио да је управо село Поповићи, мјесто одакле потиче породица Банац, било најснажнији православни центар.

– Активног отпора је било у почетку, а пасивног и много касније. Због снажног отпора становништва није успио покушај да се у селу Светог Ђорђа (данашњи Поповићи), најјачем православном центру, подигне фрањевачки самостан, пише Ћапин у својој књизи.

,,Глас радосно одјекује у цијелој Србадији: Католик си и дични Србин!“

Угледни љекар Банац је, заједно са својим рођеним братом, др Петром – Пером Банцем, дубровачким трговцем, био изузетно близак представницима Српске народне странке, чији члан је био и познати српски књижевник и политичар родом из Будве – Стефан Митров Љубиша.

Перо Банац је био један од потписника писма дубровачких Срба којим су честитали Паву Каменаровићу из Доброте, такође истакнутом Србокатолику, избор за посланика у Далматинском сабору 1895. године.

У писму честитке Каменаровићу стоји: 

,,Твојијем избором, Бока својијема непријатељима и клеветницима каже: Бока је Српска, а тај глас радосно одјекује у цијелој Србадији. Живио дични старино до којега не допире луда предрасуда, да је вјера и народност једно те исто, већ католик си и дични Србин.

Честитамо теби, Боки и Србадији. Живио!“

Мало прије него што ће Аустроугарска објавити рат Србији почиње анти-српска хистерија и репресија аустроугарских власти, посебно у Дубровнику гдје су већински становници били Срби. Један од заробљеника био је управо Перо Банац.

Заробљен и изгладњиван, угледни српски трговац, држан је као талац за осигурање војних транспорта. Да се војном транспорту, који би му био додијељен, догодила и најмања непредвиђена ствар, он би био истог тренутка стријељан.

Ипак, рат и политика која се све агресивније почела водити против српског народа, Банца нису одвеле на другачији пут.

Он је наставио поносно да истиче своје српско поријекло и да се бори за своју српску културу и традицију, што доказије и чињеница да је био члан одбора који се залагао за подизање споменика краљу Петру Првом у Дубровнику.

Одбор дубровачких Срба за подизање споменика је формиран убрзо након вијести о краљевој смрти – вијести коју су Дубровчани, који су тада храбро истицали своје српско поријекло, доживјели потресно.

Наиме, одмах након што је вијест о смрти краља Петра стигла је у, тада већински српски Дубровник, нешто после 9 часова увече, одмах су обустављени сви концерти, све кафане затворене, а народ се у знак жалости разишао кућама. Већ око 10 часова увече зазвонила су звона на свим црквамам, а сјутрадан се град завио у црнину – све су продавнице, излози и прозори по кућама били покривени жалобним завјесама.

Прочитајте још:

Истакнути Срби католици: Мато Грацић, госпар који је љубав према свом српском поријеклу платио животом

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: