Из ПЕС-а инсистирају на дискриминацији Срба

Порука посланика Покрета Европа сад, Василија Чарапића, у којој је оцијенио да је да потезање питања двојног држављанства и српског језика пред никшићке изборе показатељ недостатка свијести за реалне потребе грађана и обиље незнања како да се ради посао у општем интересу, изазвала је пажњу и реакције јавности, будући да је одаслата путем платформе Икс.

На запажање грађанског активисте, Небојше Бабовића, да се ова два питања потежу од 2007. године, тј. од усвајања Устава, најгорег правног документа након Устава из 1974. (Устав СФРЈ) и закључка да се релативизовањем ових питања, а посебно довођењем у везу са неким локалним изборима, шаље порука „да сте задовољни садашњим рјешењима“, посланик ПЕС-а је био директнији и оцијенио „да је свака тврдња да се ово питање у форми уцјене Влади уочи избора у НК не потеже због изборног контекста свјесно самообмањивање.“

Подсјетимо да је у интервјуу за недељно издање „Политике“, предсједник Скупштине Црне Горе, Андрија Мандић, рекао да нико не може оспорити право најбројнијој језичкој заједници у држави да се избори за статус који јој припада, а то значи да српски језик не може Уставом бити третиран као језик другог реда.

Очигледно да је Мандићев интервју пажљиво читан у редовима ПЕС-а будући да предсједник скупштине рекао и да „борба за положај српског језика није почела нити јуче, нити на изборима 2023. или 2020. већ оног момента када је једна парламентарна већина 2007. донијела Устав који је био супротан реалном стању у нашој земљи.“

Тако се питање статуса српског језика и враћање достојанства српској језичкој заједници кроз нова уставна решења, уз решавање питања двојног држављанства, поново нашло у жижи политичке расправе.

Интересантно би било подсјетити и на оно што је по питању двојног држављанство 2023. године изјавио предсједик Црне Горе, Јаков Милатовић, нагласивши да политику двојног држављанства треба релаксирати.

„Моја позиција је та да свакоме ко жели да има држављанство било које друге државе, да то треба дозволити“, рекао је тада Милатовић гостујући на Првој телевизији.

Својевремено је и премијер Спајић знао да изјави да априори није против двојног држављанства уколико се тиме не угрожава државна самосталност.

Јасно је да су питања српског језика и двојног држављанства од суштинског значаја за Србе у Црној Гори, а однос политичких партија према овим питањима требало би да буде кључан мотив приликом одлучивања бирача коме да дају повјерење како на локалним тако и на парламентарним изборима.

Сакривање иза приоритета, економске стабилности и заштите људских права, неуспјешан је покушај ПЕС-а да се ова горућа питања ставе по страни. Тим прије што Црна Гора не биљежи значајно побољшање економских показатеља, нема изградње нових фабрика и отварања радних мјеста осим у државној управи што покушај замјене теза чини још парадоксалнијим.

Инсистирање на темама људских права које би заузеле цјелокупан политички простор неке „освјежене“ Црне Горе, а које би по добро познатој матрици у потпуности искључивале и минимум српских интереса само је перфидан наставак терора онако како је био замишљен и операционализован за вријеме Мила Ђукановића и његовог дискриминаторског режима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: