Из записа непокорног: Свуда пођи дома дођи

Пише: Милисав Поповић

Док су челници Српског националног савјета из Црне Горе на Палама, Новом Сарајеву и Соколцу излагали, и у слици и у ријечи како су „ТАКО СУ ГОВОРИЛИ НАШИ ПРЕЦИ“ , у Српској кући, у Подгорици, у оквиру трибине – РИЈЕЧ(УКЦГ), промовисана је књига „Орао међу соколима“, аутора Стева М. Лапчевића из Сремске Митровице.

Ова књига представља политичко лирску заоставштину, први том, др. Лазара Рашовића, рођеног у кучком селу Момче (Момачко-убалска кметија) давне1888. а умрлог и сахрањеног у Сремској Митровици 1965. у којој је био и градоначелник.

Промоција књиге о Лазару Рашовићу на прагу његових завичајних Куча, 40. година након његове смрти као да је назначена пјесмом Леса Ивановића „Повратак“:

„Равницом сремском воз ме носи у родни крш далеки.
Па час су травни сјенокоси, час љути камен неки“…
Лазар Рашовића био је пуковник и истражни судија у војсци Црне Горе током Првог свјетског рата и био је непомирљиви противник самовласне владавине краља Николе нарочито оне током рата, о којој је оставио завидне, документоване записе.
Из ових записа намеће се оцјена да краља Николу нико није могао развластити, све док сам себе није развластио – бјекством из земље, и да га нико није могао расрбити, све док се
сам није расрбио организовањем Божићне побуне против уједињења
Црне Горе и Србије, што је изазвало међубратско крвопролиће чије последице још трају.
Надати се да ће други том књиге ОРАО МЕЂУ СОКОЛИМА о Рашовићвој књижевној заоставштини, бити промовисан у његовим родним Кучима, гдје му је, према записима, било дато као дјечаку да чита свој напис на Марковој сахрани.

P.S. Организатор и водитељ
Промоције била је др проф. Весна Братић. То је она одважна витез жена, која је била на челу Министарства, које је прво кренуло у развлашћивање директора у школама, који су били Милове „коке носиље“ (један запослени четири гласа), на свим изборима, током његове дуге мафијашке и корупционашке владавине.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: