Иза паравана антифашизма на батерије крије се чисти фашизам
1 min read
Пише: Петар Драшковић
У нас су и антифашисти, нарочито режимски, потврда обесмишљавања реалности, али и пљувања на такве тековине. Иза паравана антифашизма на батерије, голог титоистичког (могућа дислексија “голооточког”), крије се чисти фашизам. Скривање помињем описно, јер он зјапи у облицима несагледивим разуму.
Самопрокламоване бакљоноше антифашизма, као и њихови претходници, називају фашистима кога хоће и како хоће, зависно од потребе и ћеифа, а тешко кад од знања и студиозног приступа. А и зашто би? Најлакше је комесарски пресјећи и не водити интелектуалне полемике. Свакако су те интелигенције, страни језици, студије и докторати завршили у јамама и пламеновима. Са тим се раскрстило.
Тако им је и Михаиловић фашиста. А он, мученик, само једна од трагичних личности прошлости. Страдалник за свој народ који је желио избављење из ратног галиматијаса који га је затекао, чему је подредио све што је имао. А не бих могао да тврдим да није и предосјећао шта нам се спремало, све до данашњег дана.
Оним силним савезничким пилотима које је спасио нису дали ни да присмрде суђењу што су му приредиле бакљоноше, па су о јаду забавили Трумана да му, post festum, додијели орден због “доприноса коначној побједи Савезника”. Черчил је мало раније снимао филмове о првом герилцу поробљене Европе, прије него што је са Титом густирао томпусе. И није то ништа спектакуларно, колико та упорност спашених Американаца да Дража добије мјесто које је заслуживао и колико је јак утисак на њих оставило гостопримство и прегалаштво српског сељака и људскост којом је плијенио Дража са својим народом.
Сигурно није лако сабрати све утиске једном странцу који, у њему потпуно непознатим крајевима, види да неки герилци гину под ватром њемачке потјере како би вас одвели на сигурно или како се народ дигао на мобу да са воловима и пијуцима равна читаво брдо за импровизовану писту која им значи спас. Није лако, када не знате да се ради о народу подвига из блата.
Зато и не чуде ријечи ветерана Милтона Френда, једног од спашених авијатичара који каже: “Ризиковали су своје животе да помогну мени и стотинама савезничких војника. Желим да одам пошту српском народу што су нас спасили, бринули се о нама и сачували нас од Њемаца. Не могу довољно да кажем “хвала” за све што су учинили. У Америци сада живе хиљаде и хиљаде људи који су потомци оних које је Михаиловић спасао”.
Но, знао је Михаиловић шта га чека и мислим да је грешну душу православну, прије судњег часа, одавно био припремио и опростио свима јер, е у том сам убијеђен, “ватрени” нису знали шта чине. Зато је смирено, на француском, читао у ћелији Стендалове изгубљене снове и прихватио “свјетски вихор”, свјестан свих пораза. Људских, прије свих других.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Dovoljno je reći da iza himne stoji fašista, čovjek, koji je bolesnika Benita, vrlo sličnog našim današnjim vođama nazvao genijem. Pogledajte donji snimak tog genija, pa zaključite o geniju i vrijednostima i stanju duha u Montenegru: https://youtu.be/iVryXdhWvNQ
Rat donese mnogo zla. Istoriju pišu pobednici, Draža se, nažalost, našao na drugoj strani.
I on je (a ljudski je) sanjao samo o vlasti. I izgubio pa se pogubio. Usput, činili jezive zločine. Ne treba pred tim zatvarati oči. Kako je pisao Dostojevski: Ni najsvetije ideje ne vrede jedne dečje suze…
A mnogo majki je prolilo reke suza. Zbog krvi koja je za njima nemilice tekla. A sve tobože zbog velikih ideja: Za kralja i otadžbinu…
Околна села Колашина миран .Брзо ће сендвич.
A sto vojvoda Mandic nije bio na parastos Cica Drazi ili neko drugi iz DF ?
Свака ти част Петре пуна подршка.