Избори у Подгорици – Ништа ново: Почетак и крај сваке приче су велика лаж и превара

Пише: Јово Пејовић

Избори у Подгорици, као и у осталим градовима у Црној Гори, ако је судити по оној старој изреци: ”по јутру се дан познаје”, неће донијети ништа ново.

Зато ће се у кампањи наставити са међусобним оптужбама између оних који су до јуче били заједно, а све кроз много пута виђени сценарио изношења у јавности прљавог веша из времена заједничког дјеловања. За очекивати је да ће бити оптужби које немају благе везе са истином, а да ће у другом плану бити програми за побољшање стандарда и услова живота грађана.

Тако је већ сада јасно да ће се кампања одвијати под слоганом рекла казала. Да међу политичарима нема пријатељстава свједоче нам бројни примјери гдје су бивши пријатељи и кумови данас највећи непријатељи и гдје су они који су једни другима били највећи противници данас најближи сарадници. Више се о важим одлукама не договара на форумима већ у кафанама далеко од очију јавности, а о њиховим резултатима сазнајемо од добро информисаних извора како се то у медијима представља.

Зато неријетко дође тај осјећај који се зове свеједно, а који наиђе када се увјерите да су сви око вас исти и да никоме безрезверно не можете вјеровати. Када деценијама слушате једну те исту причу, онда се не треба чудити што се свака нова прича, која се најчешће касније покаже као лаж у старту прими у народу. Зато дође тренутак када схватиш да су почетак и крај сваке приче велика лаж и превара. Политичка сцена је у највећој мјери пуна, што би наш народ рекао, “курвиних синова” који примитивно, преварно и покварено манипулишу са народом. Све коалиције и савези пуцају на питањима подјеле колача и личним интересима.

Ваљда је свима јасно да су чести избори резултат таквих политика. Уосталом, сви су макар једном били сви са свима и сви се међусобно оптуживали, свађали и мирили на питањима личних интереса. Они са највећим уцењивачким капацитетом су највише профитирали. Чак су се и Закони мијењали и прилагођавали партијским интересима о чему говоре и најновије игре са Законом о раду гдје се граница за одлазак у старосну пензију са 67 година, помјерила на 66 година старости, па се опет враћа на 67 година, а да се притом нико не осјећа одговорним што су на хиљаде грађана таквим одлукама драстично оштећени. Они који су деценијама били опозиција, па самим тим прогањани и шиканирани од бившег режима, кажу да по њих нијесу осјетили било какве промјене доласком нове власти.

И данас највећи број њих се налази у подређеном положају, било да се ради о запошљавању или статусу на радном мјесту, а да не говоримо о спорости у решавању комуналних проблема у мјестима ђе живе. Њихове насеља су и даље на степену изграђености од прије 35 година. Тако су преко ноћи најважнији фактори постали тако звани прелетачи који имају водећу улогу у одлучивању.

Посљедњих дана ми се све чешће обраћају прекаљени активисти (не знајући да сам ја одавно у политичку пензију) да их свакодневно из разноразних партија позивају да се укључе у кампању, заборављајући при том да су сви они који су у протеклих 30 година били у опозицији увијек на бранику оних вриједности због којих су пролазили кроз голготу. Неки се са правом питају гдје су лидери партија и партије били када су њима требали и зашто им телефони нијесу радили.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: