Издаја

Пише: Славиша Чуровић

Имао сам у току дуге каријере глумца и коментатора прилику да набасам на свашта, на свакакве људе, прилике, спознаје и околности.

Али никада нисам сумњао у добре људе или намјере, полазећи од чињенице да ако мене неко „пређе“ ништа добро себи није направио…А и није, на концу…

Наравно, „прешли“ су ме многи, јер нисам водио рачуна о томе ко је лош а ко је добар, ко воли живот у покрету, а до јуче је јео храну из мензе, ко моли за пажњу и ријеч у друштву образованих а мене, као “ битног“ воли више од себе. И онда изда…Нормално.

Тако је и данас у политици, у Црној Гори, гдје би се требао гледати првенствено онај до себе, да не изда или не одлепрша неким својим, ситносопственичким путем, ради нас самих.Свих. А највише због себе.

У катаклизми посткомунизма која је добрано одредила начин мишљења и размишљања у цијелом региону, Црна Гора је имала сијасет оних који су кумове, пријатеље и најближе сараднике прво увјеравали у своју лојалност, а онда брутовски ударали последњи и најјаче. Да се “ докажу „.

Зашто ово говорим? Има савршена лакоћа одрицања самог себе прво, да би се одрекли најближег сарадника накнадно, обично претпостављеног у нас, па дошли на његово мјесто.

На томе би нам и Макијавели позавидио, на том поништавању личности зарад сопствене користи. Он сам чудио би се јаду мученика жељних самопромоције из непатворене амбиције без знања. Нпр…

Вјерујем да вам је позната 1997-ма, оно раслојавање ондашњег ДПС-а, оно забијање ножа у леђа Момиру Булатовићу од стране “ највјернијих „.

Но, у незнабожаца је живот само онда када је корито пуно, па га на крају преврну и горко се кају јер не знају да га обрну опет не би ли јели, али све раде чекајући новог газду, гладним га гледајући очима. Да би се најели опет.

Сад, када су нам пуна уста наједених из тог корита непотизма, срама и лажи, само се чека да неко зуцне и крене да брани себе, одвајајући дио мозга за поштапалицу о поштењу зарад општег добра и да крене да исприча сваку јадост којој је Црна Гора била наредна три деценије уназад.

Али и за таквог и за то, треба полиција, па тужилаштво, па суд, а тиме долазимо до пипака власти која је те три деценије награђивала све дјелатнике побројаних грана система обилато: становима, премијама, уградњам и лоповлуком са призвуком закона.

Ко ће то развластити, ако не тропетинска или двотрећинска већина у Парламенту?

Како смо кренули неће бити ни 41 + , а да не буде зебње за сјутра.

Коме иде у прилог да тога не буде? Па ономе ко је јахао на подјелама и лажима све те године. За чији рачун?

Добро, за свој, али изгледа да је још понеко у том низу био, неко ко и данас куца да буде тас на ваги заклоњен иза привилегија. Ко би да се “ привали“.

Они који су 26 година минимум, а неки и дуже, били опозиција нису у овом општем броју приваљивања, па нису ни позвани да попуне квоту до двије трећине или три петине.

Да не сметају због свог отворено изнесеног мишљења?

Или се само тако овлаш баци удица да би они такви могли сметати, а ови што би могли бити тас на ваги једва чекају да ту удицу претворе у сопствени плијен ? ! ? !

Не знам како, али знам по себи, кад издају, људи те највише пљескају по рамену и воле највише…Обично имају гроник.

Зато би требало, можда да се погледа таква задригла персона на крају стола у преговорима,
или тик уз “ главу “ пројекта нове власти. Да не изда.Тако срећан.

Ако је има, такве персоне, примијетиће је онај ко зна да гледа и да схвати да Црној Гори не требају ласкавци које лансира неко туђ, него радници који мисле да због општег добра могу чути та јадна ласкања и схватити их као припрему издаје.

Ето…тако некако изгледа кад се преговара и договара. За опште добро.

А тек је почело. Неко рече “ Журка је тек почела „.

Можда, само да се не претвори у фестивал јединствене неодговорности која ће довести до превише чекања на неког новог који тапше најбоље, говори са осмјехом, и чека да удави оног преко пута себе, чим овај окрене главу.

Да то не постане ЦГ аксиом…

Политика? О да, али и живот сам, ће дати одговоре на сва питања.Наша.

Црногорска.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: