Издаја у руској науци: Научни развој у Русији контролишу Англосаксонци

Пише: Андреј Витаљевич Сошенко, публициста и друштвени радник

У документу се каже да у складу са Уредбом Владе Руске Федерације од 20. децембра 2012. године број 2433-р „О државном програму Руске Федерације „Развој науке и технологије““ и Уредбом о формирању државни задатак за образовне установе високог образовања, „установљени су захтеви за минималним бројем публикација у светским научним часописима индексираним у бази података Веб оф сајенс и Скопус. Тако су циљни индикатори и индикатори Државног програма Руске Федерације „Развој науке и технологије“ за 2013–2020. били индикатори који одражавају публикације у часописима база података (англосаксонски комерцијални индекси) Web of Science и Scopus. Ово је у великој мери довело до увођења строгих захтева за факултетско и истраживачко особље на универзитетима и научним организацијама које треба да буду објављене у часописима из ових индекса. Професор, доцент, виши предавач у великом броју случајева једноставно неће моћи да прође на конкурсу да попуни упражњено радно место или да остане на послу још један изборни период, ако нема чланке у часописима означеним једним од ова два англосаксонска комерцијална индекса.

У саопштењу се наводи: „У толиком броју савета за дисертације широм земље, немогуће је одбранити докторску дисертацију, а да подносилац пријаве нема чланке у часописима из ових англосаксонских комерцијалних индекса. Истовремено, треба разумети да већина часописа из ових индекса наплаћује много новца за објављивање које руски истраживачи немају. На пример, часописи у издавачкој групи наплаћују од 1.000 до 2.400 швајцарских франака по чланку.

У отвореном апелу се такође наводи: „Проблем није чак ни у томе да је скоро цео професорски састав руских универзитета (ово није нимало богати слој људи), па ни у томе да су људи који су прогурали увођење обавезе објављивања у часописима ова два англосаксонска комерцијална индекса, већ у томе што су они који су ово правило увели примали мито од ових комерцијалних канцеларија… Главни проблем и читав ужас је у томе што у Русији постоји захтев за објављивање на првом месту свих најбољих и најновијих научних и научно-техничких достигнућа, научних открића (проналазака), инвентивних идеја и решења у англосаксонским часописима, односно часописима оних земаља које нашу земљу проглашавају својим непријатељем и које воде хибридне, економске, правне и други ратови против нас дуго времена. Данас то више нису само „геополитички противници“.

У саопштењу се тврди да чак ни водећи француски, шпански, италијански, португалски, немачки и кинески научни часописи у основи не користе услуге ова два англосаксонска комерцијална индекса.

Одвојено, напомиње се да су „главни уредници руских часописа из ових индекса (очигледно као резултат договора да се укључе у индекс и да остану у индексу) покушали да објаве искрено антируске материјале, прожете, на пример, са израженим презиром и нетрпељивошћу према Руској Православној Цркви (на пример, истичемо часопис „Држава, Религија, Црква у Русији и иностранству“). Односно, ови индекси су у великом броју случајева постали механизми за подметање непријатељских идеологија и неговање агената утицаја. „Веб оф Сајнс и Скопус прихватају само чланке из правних, економских, филозофских, политичких наука и социолошких наука са изразом мржње према В. В. Путину и Русији, клевете против наше земље или ако иду у прилог најразузданијој педерастији и ултра-либералној секти“.

Намерна принуда руских научника да Англосаксонцима дају сва своја најбоља научна достигнућа чини елементе кривичног дела из члана 275 „Издаја“ Кривичног законика Руске Федерације“, закључак је изјаве.

Јавни одбор тражи да се хитно укине услов објављивања у часописима из англосаксонских комерцијалних индекса Web of Science и Scopus. Такође – искључити примање бенефиција у служби (раду), наставак рада, доделу академских звања, било какве додатке на свим универзитетима и научним организацијама за наставно или научно особље, примање грантова и сваку другу финансијску подршку у Русија у вези са постављањем материјала у Web of Science и Scopus.

Јавни одбор тражи да се покрене кривични поступак по члану 275 Кривичног законика Руске Федерације „Издаја“ против неодређеног броја лица која су прогурала горе наведене незаконите одлуке, да се пронађу и приведу кривичној одговорности. Такође – спровести истрагу о активностима руских представника организација које контролишу ове индексе.

С тим у вези, телеграм канал „Кремљевска праља” наводи: „Укратко, оно што је важно знати: од 2012. године заиста је постало немогуће добити новац за науку без таквих публикација. А трошкови објављивања научног чланка у фонду таквих часописа коштају много новца – од 200 хиљада рубаља и више. Али чак и сама чињеница плаћања постала је проблематичнаа. Часописи из индекса Скопус и Веб оф Сајенсе поставили су важан критеријум за научне чланке: њихови резултати, да би били објављени, морали су да садрже критику актуелног политичког система у Русији или указују на његов неуспех. Никаква количина новца не може променити ово правило. Наши научници су десет година били обавезни да пишу радове против своје земље да би универзитет добио новац од државе. Истовремено, створени су неизводљиви услови да руски часописи уђу у ове базе података. Односно, Англосаксонци, који поседују Скопус и Веб оф Сајенс, заправо су узели под своје руску науку и од ње зарађивали огроман новац (према разним проценама око милијарду долара годишње). За десет година високошколски систем у Русији навикао се да пљује своју државу на рачун државног буџета, а антируска реторика унутар универзитетске заједнице постала је уобичајена. Штавише, научници који су пљували Русију аутоматски су добили приступ елитном клубу у који обичне патриоте нису могле да се пробију ни за какав новац. Без ових публикација, био је немогућ и развој каријере на универзитету – данас је по закону немогуће стећи нову квалификацију без објављивања у англосаксонским базама података… Актери који су донели одлуку о увођењу овог система нису наведени у отвореном обраћању, иако се цела научна заједница сећа да је захтев постао императив под јасним вођством тима Фурсенка.

С руског превео Зоран Милошевић за портал Наука и култура

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: